Прочитај ми чланак
Срби ће платити рођацима жртава, а Хрвати, босански муслимани и Албанци неће. Опет је на дјелу политика двојних стандарда.
Рјешење српског суда о плаћању компензације рођацима погинулих (Албанаца; прим НС) у конфликту у марту 1999. године требало би посматрати у контексту наставка притиаска на Србију и српски народ. Такав закључак очигледан је и из праксе Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) и опште политике двојних стандарда, којих се током посљедње двије деценије 20. вијека придржава Запад.
Наравно да кривци за страдање мирних становника и извршиоци ратних злочина морају бити кажњени. То је аксиом. Али он се мора односити на све учеснике конфликата. Ипак, од момента стварања МТБЈ, видимо супротно. Србе наприје осуђују, а сад их још и приморавају да плате иако су они уствари највише страдала страна у конфликтима у балканској кризи с краја 1990-тих година, не рачунајући притом жртве и рушења везане за агресију НАТО 1999. године.
КАЗНА НЕ ДОТИЧЕ СТВАРНЕ ЗЛОЧИНЦЕ
Пресуда коју је донио српски суд наводи пажњу на низ принципијелних момената. Као прво, за мене је очигледно да је то рјешење српског (и на то треба обратити посебну пажњу) суда још један показатељ блиједе политике прихватања, коју проводи данашње руководство земље. Ту одлуку требало би разматрати као политички и психолошки акт, који показује ниво понижења једне земље и народа. У исто вријеме, то је својеврстан притисак на руководство у вези са геополитичким питањима (однос са Русијом, приступање НАТО, увођење такозваних европских вриједности на челу са геј-парадама и сл.).
На Косову се десио најтежи међуетнички конфликт, гдје је једну страну – албанску – активно и отворено подржавао Запад. Притом, према војној статистици, у периоду од 1. јануара 1998. године до 19. августа 1999. године од руке албанских бораца који су припадали такозваној Ослободилачкој војсци Косова на територији Покрајине погинула су 522 мирна становника и 227 полицајаца, отето је 588 људи, од којих је 48 полицајаца и 540 цивила. У периоду послије 10. јуна 1999. године, тј. већ послије доласка НАТО војника у покрајину, албански борци су извршили 1.724 оружане акције. Убили су 196, ранили 209 и отели 199 људи. Ријеч је о Србима, и то није ни близу коначног броја жртава.
Овдје не говорим о трговини људским органима, коју су организовали неки садашњи косовски политичари. Што се пак тиче садашњег предсједника нарко-криминалне државе под називом Република Косово, прилично је познато да је на његовим рукама крв десетина Срба. Ево још један примјер. У јуну 2011. године бивши члан обавјештајне службе Косова Назим Блаца признао да је – као члан тајне групе егзекутора која је сарађивала са Тачијевом Дреничком групом – према постојећим подацима, непосредно повезана са убиствима 450 људи(!) само у првих шест мјесеци послије рата. Ријеч је била о сарадницима Београда и Тачијевим политичким противницима. Ипак, Тачи, као и већина албанских ратних команданата, није само на слободи него је и политички активан. Због чега све то помињем? Ствар је у томе да сличним одлукама судова – било да је ријеч о Хашком суду или првостепеном српском суду – казна не дотиче стварне злочинце.
КАКО ЋЕ СЕ СУДИТИ АЛБАНЦИМА
Као друго, посебну пажњу заслужује то што је реч о одлуци о надокнади рођацима жртава. Ако се она одржи, онда ће тај преседан у будућности постати пракса још једног насиља над Србима. Уз ову владу у Београду, Срби ће платити. А Хрвати, босански муслимани и исти ти Косовари, који су криви за убиства и протјеривања Срба из Српске Крајине, Сарајева и других босанских градова и села са КиМ, ништа не плаћају и ништа неће платити. Опет је на дјелу политика двојних стандарда.
И, најзад, као треће, већ ове године планира се да се у Хагу оснује специјални суд за процесуирање злочина из времена послије рата на Косову. Познато је да је МТБЈ исцрпио дневни ред, али судије би требало да раде јер са Србима још није завршено. Али интересантан је следећи моменат – тај суд чиниће међународне судије, али ће радити по законима Косова. Е, ту ће се размахнути Косовари. Страшно је чак и замислити какво ће то бити суђење.
Још једном ћу поновити, злочинце би требало казнити, али казнити све злочинце. И надокнаде би требало платити свим рођацима жртава, а не само одабраним.
Превела МИЛАНА БАБИЋ
ИА Rex/Стање ствари
