Прочитај ми чланак

Шта је био Хитлеров тајни знак за напад на БГ?

0

4067659405703cdc7aa1e9836103716_v4_big

Београд — Нацистички списи из окружења Адолфа Хитлера и италијански дипломатски списи открили су који је био тајни звучни сигнал за почетак напада на Југославију.

27. марта 1941. на београдским улицама окупиле су се хиљаде демонстраната.

Почетак супротстављања Србије и Југославије фашизму у Другом светском рату разјарио је Адолфа Хитлера.

“Одлука да се нападне Југославија донета је тако да је за датум напада одређен 6. април, недеља. Хитлер је тражио да се постигне ефекат изненађења, да тај напад буде суров, да се посебно концентрише на Београд како би Београд био кажњен“, каже историчар Дејан Ристић.

Већ 28. марта војни изасланик у Берлину тајно обавештава владу да Немачка планира ваздушни и копнени напад. Првог априла другом тајном депешом обавештава да је напад планиран за 6. април, али не и када ће почети.

 
 

Немци у последњем тренутку схватају да Југословени знају шта им се спрема.

“Долази до панике будући да се не може постићи ефекат изненађења. Тада на сцену ступа Гебелс, министар пропаганде нацистичке немачке, који одлази код Хитлера и предлаже да се у недељу 6. априла у 5:20 ујутру када је било предвиђено да крене здружени копнени напад на Југославију са радио-таласа Радио Берлина емитује као тајни звучни сигнал за почетак рата увертира Марш принца Еугена, композитора Андреаса Леонарда“, додаје Ристић.

Након тајног сигнала Гебелс је на Радио Берлину прочитао Хитлерову прокламацију о разлозима за напад на Југославију и Грчку.

6. априла 1941. у 6.30 ујутро немачки бомбардери засули су главни град. 75 година касније о ужасу који је задесио град ретко који живи сведок може да прича. Уместо углавном деведесетогодишњака, говоре њихови потомци.

“Највише човек верује некоме ко је очевидац нечега. Под број један из пијетета према тим невиним жртвама, под број два, ми свако наше обележавање па и ово овог датума, то ја често наглашавам мојим председницима општинских одбора, да то морамо да радимо и због тих живих бораца који су све то доживели, пропатили, између осталих и бомбардовање Београда како би видели сада није то заборављено“, каже Бора Ерцеговац, председник Градског одбора СУБНОР.

У Београду је19 1. године живело 370.000 људи, а 2.274 човека се воде као погинули у шестоаприлском бомбардовању.

Б92