Зашто су краљу Александру Првом Карађорђевићу сметали остаци града који Евлија Челебија помиње као једно од шест најзначајнијих утврђења у Србији, а археолози тврде да су се људи на овом локалитету бавили рударством још пре 4.000 година? Други народи поштују своју историју и средњовековне градове чувају као велике светиње. Одговора нема и та мистерија никад није разјашњена.

Мало житеља Беогарада зна да се на Авали налазио град Жрнов, познат још и као Жрнован, који су подигли Римљани. За утврђење су изабрали ту локацију да би контролисали прилаз Сингидунуму, али и да би заштитили својеруднике који су били стотинак метара од врха Авале.

У средњем веку на остацима града Срби су подигли утврђење, које су 1442. заузеле Османлије. Свега две године касније Жрнов је, поред Голупца, Крушевца и Новог Брда, враћен Србима, а 1458. се поново нашао у рукама Османлија. Жрнов им је тада служио, ојачан додатним бедемима, за  узнемиравање Београда, који никако нису успевали да освоје. Управо због те улоге Жрнов су звали Хавала, што значи сметња, а по њему је и цела планина добила име Авала. Једна од мистерија Жрнова везана је за разлоге зашто од њега данас не постоји ниједан камен.

Иако је препуштен зубу времена још од 18. века, јер се претпоставља да је тада напуштен, његови остаци су прилично добро очувани до 1934. године, када је краљ Александар Карађорђевић напрасно одлучио да га сруши. Разлоге за ту одлуку краљ никада није саопштио, а историчари тврде да ни тадашњи Београђани нису веровали да ће то заиста учинити. Јавност је негодовала, али су остаци Жрнова ипак били минирани читава два дана, све док 19. априла 1934. од њега није остало ништа. Из неког разлога краљу је рушење тог града било посебно важно, па је радове надгледао и успут се фотографисао.

Званична идеја рушења Жрнова била је да се обезбеди простор за комплекс споменика Незнаном јунаку по нацртима Ивана Мештровића. Незванични разлози наводно леже у краљевом сујеверју, па чак и у уплитању масонау такву одлуку. Присталице ове друге теорије као пример наводе готово идентичну одлуку о рушењу старе капеле на Ловћену због подизања маузолеја Његошу по, случајно или не, такође Мештровићевом пројекту. Краљ Александар ипак није доживео да види Мештровићево дело на заравњеној површини некадашњег Жрнова, јер је свега неколико месеци од почетка градње пирамидалног маузолеја убијен у Марсељу 9.октобра 1934.

Извор: Телеграф.рс, Србин.инфо

Ознаке: Авала, Београд, Жрново, Краљ Александар Карађорђевић, масони, средњовековни град, српска историја