Прочитај ми чланак

ДОКТРИНА ШОКА: Шок-стратегија, напредак катастрофалног капитализма

0
ФОТО:  Wikipedia

ФОТО: Wikipedia

Шок-стратегија: Напредак катастрофалног капитализма је књига канадске новинарке Наоми Клајн, која је објављена у септембру 2007. на немачком језику. Ауторка наводи на основу тренутних дешавања, како се могу привредне, ратне или природне катастрофе искористити за политички утицај на приватизације по моделу чикашке школе, а посебно Милтона Фридмана у националним привредама, а против политички артикулисане воље већине становништва.

Крунске тезе

Након увода, ауторка описује у првом делу књиге историјски настанак електрошок терапије у психијатрији а посебно експерименте психијатра Доналд Евен Камерон, који је по налогу ЦИА 1950-тих година радио на експериментима испирања мозга у којима је успевало уништавање личности пацијента али успостављање новог идентитета није успевало. Ауторка повлачи паралеле између тих шок терапија, метода мучења и онога што се зове неолиберални поредак.

У другом делу књиге Клајн описује чикашку школу и Милтона Фридмана и њихове неолибералне теорије. Те теорије се примењују након привредних шокова, војних пораза и привредних катастрофа, да би се спровеле обимне приватизационе мере и уништили друштвено социјални механизми (у Београду избачено десет породица на улицу, државни органи не реагују по овој стратегији). После егземпларног примера „Чудо у Чилеу“ под Пиночеом је шок стратегија између осталог примењена и у народној републици Кини под Денг Xиаопингом, у Великој Британији под Маргарет Тачер након Фолкландског рата, у Русији под Борисом Јелцином, у Њу Орлеансу после урагана Катрина као и у Ираку после америчког упада у ту земљу. Она детаљно објашњава припреме и коментарише примене „Шок терапије“ на основу историјских догађаја.

Осим Милтона Фридмана ауторка у књизи критикује и Џефри Сакса. Теорије ове двојице „економиста“и њихова практична примена служи као основа за деловање међународног монетарног фонда и светске банке. Њихова „политика“ је довела до осиромашавања и израбљивања великих делова света.

Рецензија

Јозеф Е. Стиглиц пише: Клајн није академски образована и стога не може бити за такву сматрана (да би умањио значај њеног рада).

Џон Н. Греј описује књигу као једну од малобројних, помоћу којих се стварност може стварно боље разумети. Посебан допринос књиге су повучене паралеле између наизглед неповезаних догађаја.

Овде наводимо само две критике у вези књиге Напредак катастрофалног капитализма. Више критика можете наћи на сајту Википедије.