Прочитај ми чланак
У склопу отпочетих комеморативних активности поводом обележавања 70. годишњице смрти, Братство ревнитеља памјати антикомунистичке борбе (БРПАБ) организује помен српском генералу, политичару и председнику марионетске владе у Србији за време окупације од стране нацистичке Немачке у Другом светском рату познате под именом „Влада народног спаса“.
Помен ће се одржати у четвртак 4. фебруара 2016. у 10.00 часова у Београду, на месту крвавог злочина – на углу улице Кнегиње Љубице и Симине испред некадашње зграде послератне злогласне ОЗНЕ, данашњег Института за интелектуалну својину Србије са чијег трећег спрата је, пре равно 70 година, кроз прозор на плочник био, по неким наводима, бачен од стране тадашњих безбедоносних полицијских чиновника, генерал Милан Недић.
Ради тога БРПАБ позива све антикомунисте и српске родољубе да својим присуством одају дужно поштовање генералу Недићу.
Уз црквени Помен мученички пострадалом ђенералу Милану на овом комеморативном скупу одржаће пригодно комеморативно слово српски четнички војвода господин Јован Адамовић Велебитски.
Братство ревнитеља памјати антикомунистичке борбе поставиће том приликом на зграду Спомен плочу ђенералу Милану Недићу.
Рекли су о Милану Недићу
„Односно Недића могу вам одговорити, да његов углед с времена све већма расте у интезитету поштења и родољубља. Што се о њему не пише како је он заслужио, мислим није то због неких неразумних Срба него више због Американаца, заплетених у врзино коло, који увиђају своје грехе али се ипак љуте кад им неко са стране то каже. – Читао сам, да је у Лондону одржат помен Недићу и Љотићу. Тако исто и у Чикагу. Ја их спомињем на литургији редовно заједно са Дражом.“
Свети Николај Жички
„Недић је по моме мишљењу један највећи патриота и мученик за српски народ који је за њега више учинио но ма који Србин од Косова до данас. Недићеву слику, ако икада српски народ доживи слободу, држаћу је поред иконе крсне славе.“
Четник из одреда војводе Павла Ђуришића, капетан Новица Перовић
“Ђенерал Милан Недић, то је највећи српски син свих времена. Нико и никад није спасао толико живота колико Недић. То је српско сунце које ће у Српству вечито сијати. Недићева душа је била спаситељска, која је српске сузе сушила и лечила тешке српске ране … Српска мајка, то је био Милан Недић … Пред његовим ликом нека се поклони сваки поштени Србин и свака Српкиња.“
Чедо Мамула, четник равногорац
„У Другом светском рату ми смо имали два српска ђенерала, два великана српског рода, један се звао Дража Михаиловић, а један се звао Милан Недић. Улогу равну великом кнезу Милошу Обреновићу одиграо је Милан Недић у Другом светском рату. Када су наши главари, наши политичари, наши пучисти заметнули кавгу са Хитлером и онда побегли и када је Хитлер почео да гази све што је српско и што српском народу припада, тада се нашао један човек који је као Милош Обреновић метнуо пред Хитлера своју главу и рекао: скини моју главу ал’ поштеди Српски народ.
Милан Недић је имао тешку улогу. Да је мене неко питао на почетку рата, хоћеш ли са Миланом Недићем, или са Дражом у шуму, ја бих отишо у шуму. Јер у шуми је било лако, ми смо били своји господари, а у Београду се требало клањати пред Немцима, и спашавати Србију да је не раскопају Бугари, Арнаути и Мађари. Дража и Недић су сарађивали. Војска Милана Недића је снабдевала Дражину војску са оружијем и муницијом. Они су се обојица борили за Српство и умрли за Српство. Ја сматрам Недића и Дражу великим људима и они су били потребни Србима као два ока у глави. Ми смо доживели да још има Срба код којих су спорне личности Недић и Михаиловић и још горе од тога, они су обојица завршили у Титовим кланицама у Београду и за гроб има се не зна, а у сред Београда, у цвећу, у мермерној гробници почива највећи непријатељ Српства Јосип Броз – Тито. “
Динарски четнички војвода Момчило Ђујић
Породица од државе тражи посмртне остатке Милана Недића
Потомци Милана Недића, председника српске Владе за време нацистичке окупације, предали су Министарству правде, Министарству унутрашњих послова и Безбедносно-информативној агенцији захтев за предају његових посмртних остатака, сазнаје Данас.
Ово је четврти захтев овога типа који је породица Недић предала у последњих неколико година. Одговор званичних институција је увек био да у архивама немају податке о локацији посмртних остатака Милана Недића.
„Пре 70 година, 6. фебруара 1946. године лист „Политика“ је на својој трећој страни донео саопштење Министарства унутрашњих послова ФНРЈ којим је саопштено да је мој деда армијски ђенерал Милан Недић извршио самоубиство скочивши са трећег спрата зграде ОЗН-а у улици Књегиње Љубице 21 у Београду. Милану Недићу никада није суђено, никада му није дата прилика да образложи своје поступке и одбрани се од тешких оптужби“, наводи се у захтеву у који је Данас имао увид.
У документу који испред породице потписује праунук Милана Недића, Александар Недић, наводи се да свој гроб на Кошутњаку имају немачки војници настрадали у току борби за Београд 1915. године, као и многи други који су бранили или освајали Београд.
„Један од оних којима је ускраћено право на гроб је армијски ђенерал Милан Недић, без обзира што се за Србију борио у четири рата и овенчао се славом и ратним одликовањима. Нека признања остану у домену државе која их даје или одузима, али оно што испред породице захтевамо је да нам се коначно предају његови посмртни остаци, да га ми као породица сахранимо како доликује православном Србину“, наводи се у захтеву.
У писму се апелује на званичне институције да уложе напор како би уважили захтев породице Недић, подсећајући их да одговори попут оних „да у нашој евиденцији немамо података“ одишу духом прошлих, тоталитарних, времена.
Подсетимо, крајем прошле године је пред Вишим судом у Београду почео судски процес рехабилитације Милана Недића.
Извор: Србин.инфо, Данас
