Прочитај ми чланак

Сви мислимо да су Срби први јели виљушком и ножем, а истина је још боља

0

IMG_0003_1000x0

Бакар је први метал који су људи почели да користе још у неолиту, а постоје поуздани извори и материјални докази да је у Србији, тачније, у Плочнику код Прокупља заправо зачета металургија пре 7.000 година. Фасцинантно, али историја нам је још једном јача страна.

Археолог и директорка Музеја Топлице у Прокупљу Јулка Кузмановић Цветковић за “24 сата” је потврдила да се ради о великом открићу, а онда и поделила причу о пронађеним предметима који су Плочник, као део Винчанске културе, сврстали међу налазишта од светског значаја.

– Налазиште је откривено 1927.године приликом трасирања пруге Ниш – Куршумлија. Тад су, уз велику количину судова од печене земље, статуета, алатки од камена, нађени први бакарни предмети. Тада је сматрано да су бакарни предмети (секире, длета) настали знатно касније и да су укопани у слој неолита, а да заправо припадају знатно млађем културном слоју енеолиту – рекла је директорка Музеја Топлица у Прокупља за „24 сата“.

– На велику жалост, још увек не знамо поуздано ко су били Винчани, како су изгледали… У Плочнику још нисмо пронашли некрополу, остаје само да нагађамо да су њихови ликови представљени на фигуринама од печене земље, које налазимо на терену – нагласила је Кузмановић Цветковић.

Она је затим нагласила да је у другој кампањи било јасно да се ипак ради о неолиту, а већ у трећој, када је и сама учествовала, установљено је после анализа рађених у Немачкој и Британији да је њихово постојање знантно дуже.

– Наша ископавања су показала да је у Плочнику коришћен бакар током неолита. Анализе којима су добијени датуми из шестог миленијума старе ере рађене су у Немачкој и Британији, датуми су добијени више пута и старост Плочника је утврђена – 5.500 – 4.600 година п.н.е. – навела је Кузмановић Цветковић.

Поставља се питање, од каквог значаја је овај проналазак за Србију.

– Винчанска култура је обухватала централни Балкан, данашњу Србију, источну Босну, северну Македонију, западну Бугарску, југозапад Румуније и југ Мађарске. То је цивилизација коју тек откривамо. Србија има велики број налазишта из овога времена и то је део светске баштине. Значај је научни, образовни, туристички, у сваком случају, велики. Били смо центар Европе… – истакла Кузмановић Цветковић.

– Дефинитивно. Време је да схватимо да су људи у праисторији имали довољно свега, да су живели у складу с природом, у малим кућама од прућа. Људи у неолиту су имали мало, гледано са данашњег аспекта, али, историју не можемо да објашњавамо из овог времена, морамо да бар пробамо да завиримо у прошлост на прави начин – закључила је Кузмановић Цветковић.

 

24.сата