Прочитај ми чланак

СРПСКИ НОВИНАР ИЗ ЈОРДАНА: Запад подржава исламизам да би ослабио суверене државе

0

Jabat al nusra

Стефан Бранисављевић је српски новинар који већ читавих 20 година живи у Аману, главном граду Јордана, радећи за врло угледне медије. За редакцију СРБИН.ИНФО одговорио је на питања везана за најновија дешавања на Блиском истоку.

Stefan BranisavljevicИзвршење смртне казне над шиитским имамом, Нимром ал Нимром, је изазвало прекид односа између Ирана и Саудијске арабије, Бахреина, Катара… Да ли нови сукоб Шиита и Сунита може да ескалира у општи рат?

Сукоб сунита и шиита траје од почетка ислама као религије јер је од првих четворо халифа троје убијено у грађанским ратовима, верским превирањима и војним побунама. Односи између ове две конфесије су се погоршали након 1979.године и свргавања иранског шаха Пахлавија.

Муслимани гравитирају различитим центрима и државама али се за превласт највише боре Иран, Саудијска Арабија и Турска, која је од 2002.године скренула ка политичком исламу. Где живе сунити углавном живе шиити и обрнуто-Иран је тек пре неколико векова постао доминантно шиитска држава, а у Сирији је на власти била шиитска, док је у Ираку то била сунитска мањина.

Границе по Сајкс-Пикоовом( 1916.године) плану вучене су кроз територије које нису верски и национално хомогене како би увек постојала клица сукоба и како би страни центри користили већ постојеће поделе које би продубљивали и активирали када би им то одговарало. Од Другог заливског рата, а нарочито од почетка Арапског пролећа пре пет година један од главних сукоба је сунитско-шиитски. Грађански ратови у Ираку, Сирији и Јемену, као и периодичне побуне и терористички напади у Саудијској Арабији, Бахреину и Кувајту имају ту карактеристику. Једино дугорочно решење је секуларизација региона што представља научну фантастику у овом моменту.

kralj salman obama

Са падом цена нафте, саудијски буџет се суочава са озбиљним дефицитом, који је и натерао Саудијску арабију на мере штедње и приватизацију за сада малог дела нафтне компаније Армако. Да ли ова криза на дуге стазе угрожава опстанак Саудијске арабије?

Обарање цене нафте било је намењено урушавању руске економије, међутим погодило је Саудијску Арабију и заливске економије које на најдиректнији начин зависе од извоза нафте и земног гаса. На дужи рок ова ситуација, као и пат позиција коју имају у Јемену угрожава Саудијску Арабију која је од краја осамдесетих дигла главу и почела да извози вахабизам по свету. Чини се да је дошло време да саудијске елите почну да плаћају цену своје експанзионистичке и прозелитске политике.

Следећи у линији за наслеђивање на престо Саудијске арабије је садашњни министар одбране, Мухамед Бин Салман, познат по чврстом залагању за агресивну политику страних интервенција. Да ли можемо очекивати да ће Саудијска арабија због тога изазвати нове сукобе у региону?

Колико ће саудијска политика бити агресивна највише зависи од америчког уплитања у њу јер без америчке војне, дипломатске и економске помоћи ова држава не би имала такав утицај у региону и свету. Дакле, независно од тога ко је регент, спољна политика ове државе зависиће у највећој мери од одлука које донесу САД и њени западни савезници.

Као земљи која има добре односе и са Русијом и са САД, Јордану је поверено да изради списак терористичких организација у Сирији. На велико чуђење Запада, на том списку су се нашле и многе организације, које Запад сматра „умереном“ опозицијом. Шта стоји иза такве одлуке Јордана?

Јордан је од почетка своје краткотрајне историје као независне државе био прво британски, а затим амерички сателит у региону. Све одлуке од највећег значаја које доноси династија и камарила око ње директно су координиране са америчком спољном политиком и са њиховим геостратешким проценама. Јордан никада није водио самосталну спољну политику, већ му је улога да буде хотел за све врсте избеглица које беже од ратова и којима је потребна колико-толико сигурна територија да би се ту консолидовали.

Организације попут Нусре директно су подржане од САД, а исто важи и за тзв. умерену опозицију. У Јордану оперише америчка војска која обучава ове формације и која пази да се ратни сукоб не прелије из Ирака и Сирије у Јордан. Не верујем да се упућени људи са Запада чуде овој одлуци већ су напротив, гурнули Хашемите у грађанске ратове који бесне у региону. У почетку је Јордан имао неутралну политику залагавши се за мирно решење сукоба у Сирији али је мало по мало угураван у западне планове поделе те државе и свргавања Асадовог режима.

Kurdske snageЧему толика опсесија Курдима у Сирији од стране Западне левице? На који начин се независни Курдистан уклапа у слику Новог Блиског Истока?

То је добро питање за експоненте западне левице који идеализују Курде и њихове организације које су реметилачки фактор у региону. Курди треба да добију своју државу и треба да имају право на самоопредељење, но, не треба заборавити прљаву улогу коју су имали рецимо током геноцида над Јерменима када су на терену вршили масовне злочине у име ислама. Курди су нека врста блискоисточних Албанаца а и таква им је геополитичка улога у региону. Курдска територија на северу Ирака је фактички назависна држава која једино не штампа свој новац. Арапи и Курди су физички изоловани и више него што су били Албанци и Срби на Космету током протеклих деценија.

Да ли западни стручњаџи у суштини не разумеју суштину проблема Блиског Истока?

Западни експерти одлично разумеју блискоисточну проблематику и проводе деценије проучавајући и планирајући потезе на том терену. Заблуда је веровати да они нису знали какве ће последице изазвати окупација Ирака и обарање Садамовог режима, као што је лаж да нису могли да предвиде шта ће се десити серијом преврата током Арапског пролећа. Њихова дугорочна стратегија је да сасеку сваку иоле јаку арапску државу и да домаће диктаторе смене политичким исламом. Политички ислам иако декларативно против западних вредности показао се као најбољи систем да се Арапи о свом јаду забаве и да воде ратове без правог победника.

(Србин.инфо, Теша Тешановић)