Прочитај ми чланак

ГОДИШЊИЦA МAСAКРA СРБA ОКО СКЕЛAНA: Убијали су децу док су бежала!

0
Нема већег бола од мајчинског: Над гробом сина у Скеланима, Фото: Associated Press

Нема већег бола од мајчинског: Над гробом сина у Скеланима, Фото: Associated Press

Код Централног споменика српским цивилима и војницима у Скеланима код Сребренице данас ће, поводом 23 године од убиства 69 Срба из тог места, бити служен парастос и одата почаст страдалима.

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у то место на обали Дрине. Муслиманске јединице упале су у села пре сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле. Две трећине настрадалих били су цивили, међу којима је било и неколико деце.

Још нико није одговарао

Након уништавања више од стотину српских села и заселака током 1992. године, муслиманске снаге са Орићем на челу на Божић 1993. године заузеле су Кравицу и још неколико српских села у њеном окружењу починивши стравичан масакр над цивилним становништвом. За бројне злочине које су муслиманске снаге починиле над Србима у Подрињу, па и за ове у Скеланима, ни након 23 године нико није одговарао.

Рањено је 165 мештана, од 30 заробљених половина није преживела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се води као нестало. Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали да спасу животе препливавањем Дрине.

Мост преко којег се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима Дрине.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Aлександар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су да побегну у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима. Миленија Митровић је тог 16. јануара била заробљена у свом дворишту са још шест чланова фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали.

„Заробили су нас и тукли док су нас водили према селу Пољак. Ту су ме натерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи. Тукли су нас и у логору у Сребреници, где сам провела три седмице до размене“, присећа се Миленија, којој је тада сломљена вилица и избијени су јој сви зуби.

Митровићева прича да су их у логору свакодневно тукли и да нису добијали храну, па су неки заробљеници умрли од последица тортуре и глади. Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су преживела и данас живе у Сребреници са оцем Мирком. Тада малолетни Цветко Ристић из Кушића остао је без целе породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра и брат, чији посмртни остаци још нису пронађени, а тек након 16 година обновљена му је кућа.

Извор: alo.rs