Прочитај ми чланак

ДРАГАН РАДОВИЋ: Живело робовласништво

0
Драган Радовић

Драган Радовић

Драган Радовић је угледни економиста који константно указује на погубну политику власти од 90-их година до данас. За разлику од других који као и он одлично детектују проблеме али не нуде решења он има решења за проблеме. Константно нуди решења али то не одговара онима којима би ова решења покварила послове. 

1. Као човек од струке више пута сте нагласили да је Србија у веома тешкој економској ситуацији, због чега је то тако?

Постоје два важећа мишљења наших експерата који тумаче разлоге тешке економске ситуације у Србији: по једнима је то неолиберални концепт и потпуна отвореност наше привреде, други пак кажу да неолиберални концепт никада није заживео, да се држава превише уплиће у привредне токове и да због тога привреда све више тоне. Мислим да обе групе греше, главни разлози тешке економске ситуације су једноставно речено пљачке, пљачке и само пљачке заштићених политичара и великих бизнисмена. Ако годишње неоцарињено границу прође 3 до 4 милијарде евра робе, ако се из земље од 5. октобра прањем изнесе преко 50 милијарди долара, више него јасно је зашто смо у тешкој економској кризи.

2. Ко је крив за веома лошу финансијску ситуацију у земљи?

Највећи кривци, на првом месту, су политичари, све гарнитуре власти од 1990. године па до данас.

3. Писали сте о малверзацијама у ЕПС-у, због чег је то тако ако у обзир узмемо да ЕПС има монопол у Србији и да би по свим параметрима морао да буде профитабилна фирма?

ЕПС је после сваке смене власти највећи мираз, страначки плен боље речено победницима избора. На чело нашег највећег ЈП увек се постављају послушни страначки кадрови који имају три задатка:

1. исисавање што више новца преко измишљених и „пренамумпаних“ тендера,

2. урушавање система преко огромних крађа струје 

3. удомаљавање страначких активиста.

Апсолутно никога не занима да ли ЕПС послује позитивно или негативно, резултати обично нису релевантни због „штимовања“, нико и не проверава пословање и истинитост приказаних података у годишњим обрачунима.

4. Да ли је то припрема терена за продају ЕПС-а по нижој цени странцима?

ЕПС је вероватно одавно обећан странцима, више је сценарија, један се већ примећује: Од 01.јула ЈП прераста у акционарско друштво. Радницима и грађанима ће бити подељене бесплатне акције које ће највероватније бити откупљене од „широких народних маса“ по ниској вредности. Врло озбиљне анализе рађене ранијих година говоре да наш енергетски гигант вреди измедју 15 и 16 милијарди евра. На жалост, неке непознате агенције и поједини врло уважени професори сматрају да је „добро време“ за продају ЕПС-а за износ између три до четири милијарде евра!!!

Ако се настави сценарио који се увелико остварује, мисљења сам да ће ЕПС откупом акција прећи у руке странаца највише за износ до три милијарде евра. Буде ли се остварио овај сценарио, за грађане Србије више уопште неће бити битно да ли ће до краја 21. века и даље бити избора, да ли ће власт чинити увек представници истих или различитих странака. Народски речено: у тунелу неће бити више светла, ЖИВЕЛО РОБОВЛАСНИШТВО!

5. Писали сте да је сива економија велики проблем Србије, како га решити?

Сива економија је први и најважнији проблем Србије, из овог зла рађају се сви други проблеми: огромне утаје пореза, изношење новца ван граница земље, неликвидност привреде, високе пореске стопе, затварање радних места, рад на црно, миграције младог становништва у иностранство, корупција, пад наталитета, пад стандарда и све веће сиромаштво и још много тога. Проблем сиве економије је врло лако решив, у једном циклусу од само годину дана. Када је недвосмислено доказано да главни узроци сиве економије нису светска економска криза и многи други економски разлози, већ корупција криминализованог дела бирократије која не дозвољава њено сузбијање, решење се јасно намеће: смене у свим инспекцијским органима као и у министарствима којима припадају, блиц реформе тих служби, потпуна реформа пореске политике почев од значајнијег смањења свих пореских стопа, преко отписа огромних, често непостојећих, камата, и увођењем свих привредника и градјана у легалне токове и пореску евиденцију.

6. Да ли за Србију има спаса и ако га има како до њега доћи?

Спаса има, као што је речено у одговору на петходно питање: у експресно кратком року од само годину дана!

Спречавањем:

1. кријумчарења робе на Царини у вредности од 3 до 4 милијарде евра

2. изношења из земље прањем новца 4 до 5 милијарди долара

3. спречавањем нерегистрованог промета робе и услуга од десет милијарди евра и увлачењем у легалне токове

4. утаја пореза које су достигле четири милијарде евра,

5. превођења акцизне робе из легалних у нелегалне токове до сада подржане од најкорумпиранијег дела бирократије (криминализоване) 

Као и спровођењем свега реченог у тачки 5. (уз још више мера економске природе: даље снижавање референтне каматне стопе, оснивање развојне банке и др…)

Као што видите грађани Србије, и те како нам има спаса у врло кратком року, уопште није ситуација критична као што нам се представља. У ствари, јесте, ако се настави са развојем свих криминалних активности које су нас довеле овде где се данас налазимо.

Извор: СРБИН.ИНФО