Браћо и сестре помаже Бог!

Читајући премијеров монолог примећујемо увек исто. Мада он је и навикао да прича сам. Воли потпуну моћ зато је око себе и окупио онакву скупину помоћника, министра итд.

Ту примећујемо дозу лицемерја, нарцисоидности, полтронства и свега оног од чега се сваком човеку преврће у стомаку.

Воли да се држи цитирања страних филозофа, масона, можда су му то идоли. Он толико ,,ради“ да за нас обичне грађане ништа не остане.

Каже да је време новац, да требамо радити, само је питање за кога то? Зар да будемо јефтина радна снага и колонија у сопственој земљи?

Каже, бавите се пољопривредом ако ништа друго.

А шта радити са царинама на увоз стране робе? Зашто је повлашћен страни од домаћег привредника? Зар ће земљу да нам обнови странац који износи приход из ње, или ми? Коју је то земљу опоравио странац? Зашто нам се распродају привредна и природна богатства странцима?

Зашто нам уџбенике пишу други? Зашто нам генерале одводе а постављају на њихова места своје послушнике? Зашто нам школе мењају називе, па кад већ учимо из лажних књига зашто и школа да се зове по Растку Немањићу, јел то проблем?

Зашто нам се намеће педерлук, туђе писмо, пограшне вредности? Немам ја ништа против педера али не желим да се у јавности то приказује као нормално чак и са дозом пожељног.

Зашто без поговора испуњавамо све захтеве ММФ а, Брисела и Вашингтона?

Има ту још милион питања, али манимо се сад голе политике.

Свако ко се усуди да на било који начин у већој или мањој мери оспорава косовскозаветну етику то је знак да смо и ми дебело заглибили. Кад нас воде они који се стиде својих светих предака, без којих ни ми не би смо постојали. Који поред тога што су нам оставили ову земљу оставили су нам духовне вредности које треба да нам буду путоказ. Светло у мраку. Охрабрење.

Ја нисам видео цитирање владике Николаја Велимировића или Јустина Поповића. Зато што су неки људи испред духовних поставили материјалне вредности. Јер су њих на власт довели исти такви, тако да су имали и пример од кога да уче, кога да цитирају, коме да се клањају и куда да нас воде.

Вучић је без сумње паметнији, мислим лукавији од предходних политичких послушника Запада. То се не може оспорити. Али у толико и опаснији по добробит нашу.

Живот није бајка већ борба. Борба чије је поприште срце човеково. И лепо је имате и лоше примере, јер мораш знати какав не желиш бити.Мораш знати шта је жито а шта кукољ. Па сад ко има очи да види, видеће.

Зато премијеру поручујем:

Ако у вашем срцу има више мудрости од доброте онда ви то користиш за лоше ствари. Морате наћи свој баланс, мислим да то нисте успели. И жао ми је. Жао ми је што у празницима који нам следе имамо овако тешке теме, али ипак је то живот.

Извор: СРБИН.ИНФО – Зоран Милошевић

Ознаке: Александар Вучић, Зоран Милошевић, Србија, СРБИН.инфо, студенти