У Москви је, у организацији Института Економских Стратегија Руске Академије Наука а уз помоћ Фонда Горчаков, одржан „Међународни Скуп младих лидера јавног мњења Москва – Минск – Београд – Астана“. Овај скуп је под, на први поглед, скромним насловом, окупио педесетак младих студената и постдипломаца који се баве медијима из свих крајева Русије, Белорусије, Србије, Казахтана и Новорусије (бивша Украјина). Из Србије је било позвано осам представника од чега половина из Евроазијских и патриотских организација и по два представника сајта srbin.info и нашег листа. Организација скупа је била на највишем нивоу.

Само три дана напорног рада и предавања која су трајала од ујутру до увече са кратким паузама, су била довољна да потпуно промене гледишта ових младих људи са Евроазијских простора, на медије, информационе ратове и улогу њих самих као стваралаца јавног мњења у својим државама. Почев од првог па све до последњег предавања из публике су се често могли чути узвици изненађења када би препознали технике о којима би предавачи говорили. Посебно код слушалаца из Новорусије (бивша Украјина), Србије и Белорусије које су под највећим ударом техника обојених револуција!

Овај Скуп је практично био врло добро осмишљена обука младих медијских делатника, како да препознају и супротставе се стратегијама и техникама специјалног рата против својих народа у области медија и информационих технологија. Да би се информације боље схватиле а и да би од скупа било што више користи – осмишљен је пројектни задатак за учеснике: у вечерњим часовима рад по групама на писању „Приручника за лидере јавног мњења“ у коме су кратко и практично објашњени кораци на коришћењу јавних гласила у функцији одбране од деструктивног и антидруштвеног деловања западних електронских медија. Овај приручник је стваран тако што су полазници својим вршњацима презентовали материјал који су чули на предавањима професионалаца – тако да млади људи из свих крајева Евроазиског пространства могу у својим срединама препознати и супротставити се нападима.

Информациони ратови

Први дан је почео са, без преувеличавања се може рећи, шокантним предавањем које је одржао Игор Јурјевич Нежданов, руководилац сектора за информационе ратове у „Лабораторији перспективних пројеката“ (која између осталих сарађује и са државним органима Руске Федерације) а тема је била „Информациона конкуренција. Технике манипулације друштвеном свешћу кроз медијске канале и интернет“. Следила су предавања мр. Николаја Николајевича Малишевског, са Белоруског универзитета са темом „Политички амбијент, који утиче на динамику интеграционих процеса“ и др. Станислава Димитриевича Фурте, професора Више школе за финансије и менаџмент при Председнику Руске Федерације, са темом „Управљање пројектима: стварање и управљање пројектним групама, планирање пројеката, разрада ефикасног процесног модела пројекта и подела пројектних улога“.

Други дан скупа је одпочео радионицом са темом: „Мисаона офанзива на тему Глобални рејтинг етичности“ где су учесници позвани да заједнички осмисле параметре за рејтинг државе у стратешким анализама Института Економских Стратегија које ради за државне органе РФ. Следила су предавања Јурија Анатолевича Чекчурина, водећег тренера Института савременог НЛП, са темом: „Базични принципи неуролингвистичког програмирања. Процес преговора, лична интеракција и психолошки типови“ и др. Мариане Анатољевне Кочубеј председника научко-консултантског савета при Антитерористичком центру СНГ са темом: „Манипулација колективном свешћу. Информациона политика и безбедност државе“.

Трећи дан скупа је почео радионицом: „Мисаона офанзива са темом Ново финансијско окружење ЕАЕС“ где су учесници скупа позвани да заједнички поразмисле о будућим догађајима и вероватним краховима на финансијским тржиштима и могућим реакцијама држава чланица Евроазијског Економског Савеза. Круна скупа је било предавање др. Александра Иваноича Агејева, генералног директора Института Економских Стратегија РАН под, наизглед, скромним називом „Уметност међународних преговора“.

Данас су практично свака нација, свака национална држава и друштво на удару америчког хегемонизма. И њихови савезници а посебно непријатељи. Овај надзор је сталан и у тренутку када одређени центри моћи одлуче да у некој држави треба реаговати у одређеном правцу, активирају се адекватне технике да би се одређена држава или друштво нагнали да поступе на одређен начин. Најчешће „објекат“ деловања није свестан величине ни техника нити правих циљева данас већ легендарне „америчке меке силе“. Последице се лако препознају али су механизми и технике припреме и деловања оно што још увек није широко познато. Зато је било потребно бар делимично младима осветлити ову опасност.

С обзиром да се овај напад „меке силе“ одиграва у неколико димензија, на неколико „нивоа“, било је потребно организовати предавања из разних области да би се прво схватила стратегија и тактика напада и након тога могла схватити могућност одбране.

У најкраћим цртама: електронски информациони рат, психолошки модели и могућности манипулације и врбовања за сваки од типова личности, начини организације НВО и привлачење чланства, методе регрутовања, улога медија, такозвани „прозори Овертона“ (Overton window), …

Прво предавање је било о „информационо-психолошком рату на интернету“ што је иако мали али веома важан део ширег сукоба. Циљ овог рата је рушење инфраструктуре доношења одлука и навођење људи да доносе одлуке у смеру који је агресор задао.

Човек доноси одлуке у складу са информацијама које добија из спољног света. Постоје психолошки филтери који сортирају информације. Искуство, схватање добра и зла, морал, поштовање закона, логика,… су филтери који заустављају и одбацују неправилне информације. Неутралисати се филтери могу на неколико начина, али постоје два најважнија. Први начин су емоције. Под утицајем емоција, (хумор, љутња, јака радост, афекат, смех…) човек може прихватити информације и донети одлуке које неби донео у нормалним околностима. Тако да се уз помоћ емоција може савладати филтер и штетна информација ће ући у процес доношења одлука. Следећи начин савладавања филтера су искуство и ранија знања. Доношење одлука и размишљање су веома напоран процес за организам, тако да човеков разум штеди енергију тиме што препознаје раније спознате појмове и односе и лакше их пропушта кроз мисаоне филтере без детаљних провера. Чак и ако ове информације противрече свему другом. Јер ако човек види нешто што већ познаје не укључује логичку проверу. Ова два принципа су темељ за 90% техника манипулације људима. (Реклама, бренд и бизнис репутација су такође неке врста информационог рата.)

Интернет је идеално окружење за вођење оваквог рата и то је разлог зашто САД интензивно раде на ширењу интернета по целом свету. Тамо где нема инфраструктурних основа, интернет се шири помоћу дронова, аеростатних балона или сателита.

Психолошке претпоставке информационог рата на интернету: 1. ефекат „прве љубави“ – по аутоматизму се верује ономе што се прво сазна; 2. „ефекат стада“ – човек инстиктивно верује у оно у шта многи верују; 3. „социјалност информације“ – човек више верује другим индивидуама него агенцијама или саопштењима; 4. ефекат „држ’те лопова“ – ко се правда тај је крив; 5. „негативан ефекат“ – више се верује негативним информацијама; 6. „визуални ефекат“ – више се верује информацијама које су праћене илустрацијама или видео материјалом.

Три су канала путем којих човек обично прима информације током дана. Интернет претраживачи, новости и друштвене мреже. Али постоји „зачкољица“: сервирање ових информација одређеним редом тако да се код читаоца постигне одређени ефекат и створи одређени утисак у складу са напред наведених шест претпоставки информационог рата. Управо на овим изворима информација се специјализују „бот-мреже“, „трол-мреже“ и „алгоритми рејтинга“. Коришћењем следећих начина (ово нису сви начини): 1. многоструко понављање (код човека се ствара утисак да „сви тако мисле“ и активира се „инстинкт стада“); 2. избацивање информације на врх рејтинга – ова информација се прва усваја (ефекат „прва љубав“) и све касније информације се оријентишу на њу; 3. стварање илузије значаја информације; корисници несвесно и полако почињу да прихватају жељени ментални склоп и ставове.

Циљ оваквог информационог рата је увек само један: сервирати објекту (човеку) одређену идеју и усадити му ту идеју мимо психолошких филтера који га бране у нормалним околностима.

Које су техничке претпоставке овакве примене „меке силе“?

САД су у оквиру „обједињене кибер команде“, инсталирале и умрежиле четири супер-компјутера од којих сваки појединачно има потенцијал да складишти и обради три пута већи обим информација од целокупног постојећег (видљивог) интернета. Колико су ови компјутери велики и јаки, јасно осликава чињеница да је за сваки од ова четири компјутера додељен по један блок нуклеарне централе који ради само за њега. Ови компјутери региструју, обрађују и складиште практично сва писма, сву преписку, све видео садржаје, све СМС поруке, све телефонске позиве, све банкарске трансакције и све камере видео надзора. Сви ови подаци се складиште и стварају се базе података и „лични досијеи“ свих особа које се појављују у електронским комуникацијама! Треба имати у виду да су свих седам рутера који чине „кичму“ интернета у целом свету у власништву Американаца.

Развијен је посебан програм који на основу фотографије (11 тачака на глави) може препознати одређену особу и након тога претражити све фотографије које су икада објављене на мрежи и наћи где се и када она појављивала (зато су камере видео надзора такође умрежене).

Већ постоје а и даље се развијају аутоматизовани програми који са великом тачношћу преводе са енглеског и на енглески 24 светска језика, чиме се постиже да је највећи део преписке „читљив“ у реалном времену.

Практично свако од нас већ има свој досије и свог „великог брата“ у Америци!

DARPA, IARPA и ARL

Само у 2012. Години Представнички Дом Конгреса САД је одједном донео неколико закона везаних за «информациону безбедност»: The Cybersecurity Enhancement Act of 2011 (Закон о јачању кибер-безбедности), H.R. 2096, Advancing America’s Networking and Information Technology Research and Development Act of 2012 (Усавршавање у области мрежних и информационих технологија), H.R. 3834, Cyber Intelligence Sharing and Protection Act H. R. 3523 (Закон о размени и заштити обавештајних информација), Federal Information Security Amendments Act H. R. 4257 (Допуне федралног закона о информационој безбедности).

Носиоци информационог програма САД су три агенције: DARPA, IARPA и ARL.

DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency – агенција за напредне истраживачке одбрамбене пројекте) – агенција Министарства одбране САД која је задужена за развој и коришћење нових технологија у оружаним силама. Буџет за 2013-2017 је 1,5 милијарди долара.

Ова агенција развија целу „породицу пројеката“ усмерених на „информационо – психолошке ратове“ (Terrorism Information Awareness – TIA – анализа огромне количине неповезаних података из отворених извора на интернету и налажење скривених веза, има неколико подсектора: аутоматизовано превођење разних језика, препознавање ликова и слика, анализу неповезаних информација као што су промет и плаћања, резервација хотелских соба, куповина карата за превоз, куповина одређених хемијских супстанци, возачке дозволе и лична документа, добијање виза,…; Machine Reading Program (2009.); Integrated Crisis Warning System (2010); Anomaly Detection at Multiple Scales (2010.); Math for Social Networks (2011.); Plan X (2012.); Automatic dossier (2012) – по наруџби DARPA војни подизвођач Raytheon BBN Technologies је створио компјутерски систем који аутоматски генерише досије грађана и организација скупљајући податке из доступних извора –социјалне мреже, форуми, чет, блог,..) а поред тога систем аутоматски идентификује „објекат“ и по „индиректним“ везама – фото и видео материјали, глас, радио,…; ICArUS – Интегрисана неуро-когнитивна архитектура за извлачење смисла из текста; KDD; SCIL – социјално-културни садржај језика у текстовима, налажење националних, социалних, културних особина језика; TRUST- аутоматско повезивање података из разних извора на интернету; Reynard – такође претрага све преписке и отворених извора по задатом смислу.

IARPA (Intelligence Advanced Research Projects Activity – Агенција за перспективна истраживања обавештајне заједнице. Основана 2006 године за потребе 16 владиних обавештајних агенција. У оквиру IARPA је створен центар за истраживање социјално-когнитивних мрежа Social Cognitive Network Academic Research Center (SCNARC) – намењен провери и примени теоретских модела неограничених мрежа са великом количином података. Такође је створен истраживачки центар Composite Networks: Understand, Predict, and Influence за проучавање људско-рачинарских мрежа. У оквиру овог мегапројекта је такође саздана „Алијанса колаборативних мрежних технологија“ The Network Science Collaborative Technology Alliance (NS CTA) чији су оснивачи ARL, SCNARC, центар за истраживање информационих мрежа INARC, центар за истраживање комуникационих мрежа CNARC и центар за трансдисциплинарна мрежна истраживања IRC. Задатак свих ових структура је исти: повећање могућности људи и компјутера који раде у заједничкој мрежи. Сем ових IARPA има и мање пројекте: Aggregative Contingent Estimation (ACE) – колективна свест и управљање њом; Metaphor – проналажење и структурна анализа културних традиција, специфика комуникације и колективне свести проучаване нације; FUSE – праћење необичних тема, нестандардних решења,…; Sirius – коришћење техника игре за дефинисање и управљање когнитивним предубеђењима, за формирање стабилних психотипова, …;

Зачуђеним слушаоцима је чак приказан кратак документарни филим у коме на тргу у Бриселу, „бели маг“ случајним пролазницима „прориче судбину“ и говори најинтимније податке о њима самима. У позадини је камера која сними пролазника и екипа „анонимуса“ који под маскама за неколико минута препознају особу, пронађу њено име и претраже све доступне базе података. „Бели маг“ у увету има „бубицу“ преко које му јаве све пикантерије о њој. А ово је ипак само релативно аматерски урађен филм.

Како се овоме супротставити?

Русија је нажалост тек пре нешто више од годину дана почела на државном нивоу да се озбиљније бави овим проблемом али су основне технике (бар делимично) већ јавне: пратити ситуацију на свом информационом пољу (регистровање ланаца тролова и техника ботова противника у свом информационом пољу, технике рада, циљеве,…); унапред створити своје структуре за одбрану (већ постоји најмање двадесет руских берзи електронских налога, ботова и тролова, које се највећим делом користе за комерцијалне намене али могу у сваком тренутку бити ангажовани); користити методе идиректног одговора (покретање и „распаљивање“ тема које скрећу пажњу).

Али напади „меке силе“ се не завршавају само на широком охвату интернет аудиторије. Потребно је такође пратити и бранити се и на психолошком плану. Када се погледа осам главних психолошких типова и то упореди са саставом учесника „обојених револуција“ – постаје јасно да су неки типови људи (односно наших суграђана) у потенцијано већој опасности од других. Овде на сцену ступају психолози и тренери Неуролингвистичког програмирања који дефинишу друштвене групе, слојеве становништва, … на које треба обратити пажњу јер ће напади највероватније бити усмерени управо на њихово мењање свети и погледа на свет. (Сетимо се оног „великог брата“ који је највероватније већ направио психолошки профил за такве наше грађане). У сваком друштву постоји отприлике 3-5% људи који су урођени лидери. У суштини ради се о психологији и ставовима тих 5% грађана који могу повести масе…. Сваки психолошки тип има своје „слабе тачке“ гледано из угла утицаја на његову свест и сваки има своје „начине врбовања“ – придобијања за одређене идеје, светоназор,… А врбовати се може и путем интернета. (Сетимо се уобичајене пароле обојених револуција: “путовања без виза!“ – а то је главни адут за „хипертим“ личности које су опет снажан покретачки фактор у својим друштвеним групама.)

Постоји посебна агенција америчке команде која је основана само да би се бавила истраживањима јавног мњења и анализом „кризних питања“ у сваком друштву. Вероватно смо сви приметили и нисмо обратили пажњу колико је данас разних „упитника“ и „истраживања“ по свим могућим новинама, интенет порталима, дискусионим групама. Највећи део тих наизглед наивних упитника („шта мислите о насиљу над женама?“ или „дали мање образовани треба мање и да зарађују?“ или „колико сте пута путовали прошле године?“ или „дали људи других националности и других обичаја треба да славе са нама наше празнике?“ или „дали се кућни љубимац може волети као свој најближи?“….) су иницарани од стране ове америчке војне управе која годишње уради и по неколико стотина хиљада оваквих истраживања по целом свету. Наравно ни најмањи део ових истраживања америчка војска не врши сама „својим рукама“: наручују се послови код реномираних агенција или чак организују разна такмичења семинарских радова студената а ови сами налазе начина да дођу до потребне информације. (На овом месту се добар део учесника семинара насмејао и у неверици вртео главом). Углавном за свако друштво се помно прате „могуће болне тачке“ на којима се може у потребном тренутку изградити раздор и тим сукобом управљати . Овде треба рећи да није реч само о политичким темема како се обично мисли. Сондирање стабилности одређеног друштва иде у свим правцима да би се одредиле енергије које се могу искористити. А када се дефинишу питања и носиоци могућег бунта – онда се на њих може утицати и другим психолошким средствима – да би се њихов проблем повезао са неактивношћу власти и гнев усмерио на Владу или на другу друштвену групу или на другу националност…

Наведен је пример пажљивог праћења друштвене групе „мушкарци, средња класа, 30-50 година“. Ова друштвена група је нарочито интересантна јер је „лакмус папир“ за стање у друштву и често је покретач дубљих друштвених промена. Она често може бити „језичак на ваги“ који од младалачког бунта и распеваних демонстрација „претегне“ на револуцију.

Све ово колико су начини напада толико су уједно и начини одбране. Праћење стања „шавова“ у друштву и превентивно дефинисање и рад са одређеним циљаним групама. У том смислу и јесте улога младих лидера јавног мњења који би у свом будућем раду требали да обраћају пажњу на стање у друштву око себе, раде на друштвеном јединству а уколико неки проблем превазилази њихове могућности да знају како да алармирају и покрену ширу друштвену акцију.

Болно искуство са Украјином је напокон пробудило руског медведа када је у питању „мека сила“ и могућност вођења политике и психолошког рата, утицањем на становништво и манипулисањем друштвеним групама противника. Заменица Државног секретара САД Викторија Нуланд је званично изјавила да је обојена револуција „Мајдан“ у Украјни и њено припремање последњих година, коштала САД око 5 милијарди долара. За исти период времена Русија је на разне начине (директно и индиректно) помогла братску Украјину са преко 200 милијарди. А резултати ове „америчке инвестиције“ су очигледни. Моментално је деструктивно деловање у Белорусији у пуном јеку (како је предочио предавач из Минска), на сваком кораку су видљиви знаци „белорусизације“ што је нови термин и означава постепено „развијање националне свести и самосвојности“. Процес је сличан америчком „помагању у самодефинисању“ неким другим нацијама (Црногорци, Хрвати, Литванци,…). Срећом Русија је „ушла у игру“.

За крај, фасциниран свим овим информацијама (овај чланак није ни 1% информација и докумената које смо добили), Ваш дописник је поставио питање предавачу: кад је ово све овако развијено, какве су шансе мале нације као што је српска да се одбрани? Треба да развијате своје медије, да посебни државни органи прате ситуацију у медијском простору,…. Да, али чак је и наша држава премали играч за ове игре. На то је предавач раширио руке, слегао раменима и уз добронамеран осмех изјавио: „Држ’те се нас!“

ИЗВОР: geopolitika.rs – Слободан Стојичевић

Ознаке: информациони рат, мека сила, млади лидери, Москва, семинар, Хаџи Слободан Стојичевић