Дошао је тренутак да се саберу сви геноциди над српским народом, да се докучи смисао српске историје, и зато је Радомир Батуран написао књигу Кустос Мезезија. Прочитајте интервју са овим изузетним аутором.

У сали цркве Светог Саве на Риверу у Торонту, пред бројном публиком, промовисан је роман “Кустос Мезезија” др Радомира Батурана. Роман који је издала Catena mundi, а чију су промоцију организовали црква Светог Саве и клуб часописа “Људи говоре”, по ауторовим речима, писан је више од три деценије, и једноставно је дошао прави тренутак да се обележе сви геноциди над српским народом: „Скоро сви ликови у мојој књизи, а сигурно сви догађаји, почивају на стварном, аутентичном, али ту литерарну конструкцију није градила историја него моја имагинација. Тражио сам ефектан, очигледан крај-поенту свега онога што сам годинама литерарно градио. И гле чуда: десила се катаклизма за мој српски народ 1999. Бомбардовало га је 19 најразвијенијих земаља „цивилизованог“ Запада (Европе и Америке). Убијали су народ, рушили цркве и мостове, фабрике, бољнице, школе…, све под мантром да смене Диктатора кога су они произвели и поставили… Ето, зато сам рекао, као Душан Васиљев, да сам дошао до светог сазнања које и мени и мом народу доноси пропаст, али спас за мој роман као естетски предмет. Душмани су дали маестрални крај једном српском роману, а планирали су српском народу смакнуће”, објаснио је др Батуран дуготрајно стварање своје књиге. За читаоце “Вести” о овом књижевном делу раговарали смо са аутором.

Зашто је у средишту романа Босна и Херцеговина?

• Босна и Херцеговина је кроз целу своју историју била и најсрпскија и најтрагичнија српска земља. На самој је граници Истока и Запада па су се преко глава и огњишта њених људи одигравале све сатрапије и бестијалије сукоба унутар хришчанства и против мухамеданства овог гуравог света. После је ту дошао и исламски сатрап… Узео сам БиХ као најрепрезентативнију српску земљу свих геноцида над Србима од Римске до америчке имеприје. Тражио сам пут на Небо који кроз Гроб води.”

 

Главни лик сместили сте у Земаљски музеј у Сарајеву?

• Узео сам за главни лик свога романа Антонија Мезезију, дао му занимање кустоса и сместио га у Земаљски музеј у Сарајеву јер се одатле најбоље виде вековни геноциде над Србима и најдокументованије сведочи о њима. Дао сам му јерменску националност јер је најсличнија српској, а по геноцидности над њом, у метафизичкој осјећајности свих генерација скоро индентична српској нацији. Да сам узео Србина, било које професије, мање би се аутору веровало и душмани би пословично сва моја сведочења оквалификовали као “српска пропаганда”. Са три напомене на почетку романа, узимањем кустоса за главни лик и још Јерменина, смештеног у Земаљски музеј Сарајева и претрагичне српске земље Босне и Херцеговине, обезбедио сам романескној причи уверљивост и аутентичност.

 

Откуд та вапај, Владимир Димитријевић у поговору књигу је назавао утопијском намером, да прикажете целокупну српску историју, да ухватите њен смисао, поготову што сте роман почсели писати пре 35 година као млад човек?

• Од детињства сам широким дечијим срцем упијао историјска и књижевна казивања о српској борби за слободу, као редовном занимању и хлебу и води, неопходним за живот. Чест сам био посетилац Земаљског музеја БиХ и Музеја града Сарајева у којима сам као сунђер разбуктале младости упијао тумачења кустоса и разабрао полуистине муслиманских историчара о богумилима и потурчавању у БиХ. Да су то лажи, осведочио сам се на Универзитету Торонто 1996, где сам радио као асистент на пројекту проф. Мартина Клајна”Трговина робљем у свету”. Моја област је била трговина робљем на Балкану. А главна тржница робља на Балкану у Средњем веку била је у Дубровнику. Скоро 95% продатих робова у Дубровнику били су Срби из Херцеговине и Босне. Све уговоре из Дубровачког архива, који су писани на латинском, превео сам на енглески и предао проф. Клајну. У тим документима сазнао сам стравичне ствари. Сваку продају роба оверавао је Дубровачки суд, у ком су седели: судија, дубровачки кнез и дубровачки фратар. У свим медитеранским државама-градовима тада је био донет закон да се не смеју продавати хришћани као робови. Пошто је трговина робљем била најуноснији посао у Средњем веку, Латини су се досетили како да изиграју тај закон. Све Србе из Херцеговине и Босне третирали су богумилима (лат. “pataren”) иако протераних богумила из Бугарске и Рашке није могло бити ни 5% становника тадашње српске бановине, касније краљевине Босне. У Дуборовачком суду фратар је одлучивао ко је хришћанин, а ко није… Када сам радио у тиму професора Клајна био је завршен грађанско-верски и НАТО-рат у Босни и Херцеговини. Видео сам све страхоте тог рата и сазнао скоро идентичне лажи Запада о Србима уопште, а нарочито о Србима из БиХ, скоро идентичним као онима о “патаренима” у Средњем веку из ове трагичне српске земље. То је моје сазнање о вековним лажима Запада и одлука да завршим утопијски пројекат-синтезу свих геноцида над Србима и Јерменима јер су мантре обмана о њима, мање-више, кроз векове биле исте. И мотив није била мржња Срба, како обичан Србин мисли, него интерес и профит и граница западног и источног хришчанства и цивилизација. Католичке мисије и конкордати ишли су испред војске и освајали душе и територије на најнехуманији и најбруталнији начн: лажима и уценама , а онда су долазиле војске да то покољима, ножевима, мацолама, јамама, и логорима, и коначно, границом загарантују. Тако је било са БиХ од римске до америчке империје. Метод је био исти, а пропаганда и погроми примерени духу времена и техничког прогреса … Покушао сам да то романескном причом синтетизујем и читаоцу приближим.

 

Неко из публике на промоцији вас приупита “где је спас” (за српски народ, за цели свет)?

• Сви мислећи људи, па и писци, на то питање само покушавају да одговоре, иако и сами сумњају да “знају спас”. Добро је што покушавамо. Тако и овај писац мисли да је спас у враћању хуманистичком идеалу по коме ћемо живети, а одбацивањем наказног материјалистичког идеала који је довео до сумрака цивилизације коју живимо… Само слободне, самосталне, националне, уређене државе по хуманистичком идеалу, са “Богом на Небу и етиком у мени” како је говорио Кант, могу вратити достојанство човеку, народима и државама. Све док је Бог у џепу и у банкама, осигуравајућим заводима, транснационалним компанијама-у Богу-Профиту и неморал у грудима – нече бити достојног, слободног живота и живљења човека, народа и државе”.

 

Извор: Људи говоре

РОМАН НАРУЧИТЕ ОВДЕ!!!

 

Ознаке: Catena mundi, богумили, Босна и Херцеговина, геноцид над србима, Кустос Мезезија, Радомир Батуран