Прочитај ми чланак

ЗОРАНА (КИРБИ) МИХАЈЛОВИЋ: Србија ће бити део ЕУ, а не Совјетског савеза

0

zorana-mihajlovic-albanijaНа причу о државном удару је премијер ставио тачку” каже за РСЕ потпредседница Владе и министарка Зорана Михајловић коју су таблоиди маркирали као једну од особа умешану у покушај наводног свргавања премијера Aлександра Вучића.

Она открива да ли на седници Владе министри питају премијера зашто његови пријатељи из Информера и Пинка сеју страх од наводне припреме државног удара, одговара на питање докле ће функционери говорити о Косову као “јужној српској покрајини”, термину који она, иначе, не употребљава, коментарише писање медија о њој као “америчком човеку” у Влади Србије, говори о свом односу са премијером Вучићем и председником Николићем.

РСЕ: Ви сте поводом отварања првих поглавља, поименце поменули Владе које су заслужне, од Зорана Ђинђића, до Тадића и Дачића. Да ли се то мења пракса и да ли то почињу да се помињу бивши, по добру, а не само по злу?

Михајловић: Не почиње Влада Србије од једне владе. Природно је поменути све које су учествовале у овом процесу и све које јесу помогле да Србија коначно отвори своја поглавља. Влада, коју води Aлександар Вучић, јесте отворила поглавља, али сви заједно смо учествовали у томе.

Премијер је проценио да ће Србија 2019. године затворити сва поглавља. У вези са тим су исказане многе сумње стручњака у земљи и ван ње који познају процесе у Европској унији.

Било је много сумњи и пре годину и по дана када смо рекли да ћемо смањити дефицит, да ћемо имати позитивни привредни раст, у тренутка када смо имали негативан привредни раст. Увек има пуно сумњи када Влада изађе са својим плановима, али се испоставило да смо, све што смо рекли, и урадили. Верујем да ми можемо 2019. године да затворимо сва поглавља. Сада све зависи само од нас – да ли ће сва министарства да раде како треба, да ли ће довољно да се удубе и да имају своје тимове, не само Канцеларија за европске интеграције и не само министарка за европске интеграције, него сви ми, у сваком од наших ресора. Имајући у виду расположење у Влади, имајући у виду министарство које водим, сасвим сам сигурна да ћемо у томе успети.

У Србији је врло снажно проруско расположење. Да ли таква атмосфера може бити сметња, када дође до усклађивања наше спољне политике са спољном политиком Брисела? Шта ви предвиђате?

Србија се определила да иде ка ЕУ, не само на речима. Сада је то потпуно јасно. Поглавља су отворена и Србија ће врло брзо бити део ЕУ . Наш је план да то буде 2020. године. Србија неће бити део савеза бивших совјетских република, него део ЕУ.

С друге стране, Србија до сада, данас а и у будућности треба да одржава добре односе са свима и треба да одржава добре односе са Руском Федерацијом. Неке чланице ЕУ можда имају још боље односе са Руском Федерацијом, него што има сама Србија. Сачекајте тренутак када будемо улазили у ЕУ. Aко будемо морали око нечега да се одређујемо, тада ћемо разговарати о томе. За сада треба да усклађујемо нашу спољну политику са стањем које имамо у Србији и са нашим стратешким опредељењима која јесу ка ЕУ.

Да ли око тога постоји сложно мишљење у Влади?

Ја мислим да је потпуно јасно. Све што смо урадили претходних годину дана, урадили смо на путу ка ЕУ. Отворили смо поглавља. Није било лако. Нормализација односа са Косовом и преговори су били тешки, јесу тешки, биће и надаље тешки, али говоре у прилог томе да је Влада имала план и да је то хтела да уради.

Aко се затворе поглавља до 2019. године, то значи и решење за Косово, то значи усклађивање спољне политике. Косово и Русија су два ровита места на европском путу Србије. Има ли Влада у овом тренутку стратегију у вези са тим?

У вези са питањем Косова морате да будете јаснији, шта значи „решење“. Нико од Србије не тражи да Србија призна Косово као независну државу. Нормализација односа не значи признавање Косова.

A како ви разумете термин – пуна нормализација односа са потписаним споразумом о томе?

Све оно што ова Влада ради је покушај да наши грађани живе на Косову на један достојанствен и пристојан начин. То је нормализација односа унутар самог Косова. Тренутна ситуација на Косову показује да немамо баш нормализацију односа. Када говоримо о Заједници српских општина, за Србију је то од великог значаја. Србија је, све што је радила претходних месеци, радила због тога да би Заједница српских општина могла у реалности да функционише и да нашим људима помогне да они тамо могу да живе.

Нормализација није признање Косова. Сви мисле да је нормализација признање Косова и да улазак Србије у ЕУ значи признање Косова. Ни у једном документу то не стоји, нити ЕУ то тражи до Србије.

Да ли верујете да једна држава може да уђе у ЕУ без јасних граница? Чак и председник Николић мисли да ће признање Косова стићи на дневни ред.

Не бих сада коментарисала шта је председник Николић рекао везано за Косово. Ишла бих корак по корак, управо овако како Влада Србије ради. Отворили смо поглавља, радимо на нормализацији, хоћемо да наши грађани живе на Косову пристојно, хоћемо да имају могућности да се запошљавају. Временом, када будемо отварали друга поглавља, видећемо како ће ствари ићи и којим током. Оно што је одлука Владе јесте да сасвим сигурно неће признати Косово као независну државу. Није то одлука само Србије. Без обзира што постоје земље које су признале Косово, реалност је да постоје друге државе које нису признале независност Косова.

zorana mihajlovicМноги функционери данас говоре о Косову као о „јужној српској покрајини“, иако је потпуно јасно да у реалности то није „јужна покрајина“. Да ли мислите да ће се после 2019. године, ако се ствари буду одвијале онако како премијер мисли, Косово називати „јужном српском покрајином“?

Тренутно на снази имамо највиши акт, а то је Устав Републике Србије, који јасно каже да је Косово део Србије. Докле год је то тако у Уставу Србије, природно је да многи функционери Косово називају јужном српском покрајином. Одлука Владе Србије стоји. Нема признавања Косова са српске стране, а видећемо 2020. године како ће уопште изгледати ситуација у целој Европи и како ћемо се ми у том периоду, до 2020. године, прилагодити и шта ћемо све урадити како би били део ЕУ.

Да ли ви користите тај термин?

Ја сам одувек говорила Косово и Метохија. То сада нема везе са тим, просто сам говорила Косово и Метохија.

О вама се говори као о „америчком човеку“ у Влади Србије због ваше блискости, између осталог, са америчким амбасадорем Кирбијем. Да ли је мана бити близак америчком амбасадору?

Ја сам прво потпредседница Владе Републике Србије и министарка три огромна ресора. Дакле, радим за Србију. Не радим ни за Русију, ни за Aмерику, нити за било коју другу државу. У свом послу разговарам са свим дипломатама, па између осталог разговарам и са америчким амбасадором и са руским амбасадором. Aмерички амбасадор (Мајкл) Кирби је пријатељ Србије, као што је и руски амбасадор пријатељ Србије. Ономе који не разуме да се ови послови раде на начин да разговарате са свим дипломатама, не вреди објашњавати.

Пинк и Информер настављају причу о државном удару. Председник Николић је на РТС-у рекао да не верује у ту причу, али да има неких у Влади који би да руше Вучића. Ко то у Влади жели да руши Вучића?

Мислим да је причу о државном удару јасно затворио премијер Вучић, када је врло јасно рекао да државног удара није било. Инсинуације које су постојале уз моје име, опет је затворио премијер Вучић који је рекао да има поверење у мој рад. Ту бих ставила тачку.

Вас су медији маркирали као особу која је умешана у припрему државног удара. Из које кухиње то долази? Да ли ће се на страначкој скупштини, која се припрема, озбиљније разговарати о односима у СНС-у? Да ли мислите да ће доћи до већих кадровских премештаја?

Ми ћемо скупштину странке имати почетком фебруара. Тада ћемо свакако бирати и освежити Председништво. Председник странке бира потпредседнике или потпредседнице странке. Да ли ће мој рад бити довољан да ја будем потпредседница странке, то ће зависити од председника који бира своје сараднике. Што се свих осталих тиче, то сам пар пута нагласила и сада наглашавам, сви само треба да раде свој посао, онај посао за који их је председник изабрао. Било да је то у Влади, било да је то у странци.

Да ли у Влади разговарате о томе? Потпуно је јасно да су власници Пинка и Информера, иначе креатори тих прича о државном удару, добри и блиски пријатељи премијера Вучића. Да ли је неко питао премијера о чему се ради?

Не знам ко је с ким пријатељ и ко се с ким дружи, или не дружи. То чак није ни мој посао, нити ме то треба да занима. За мене је причу о државном удару завршио премијер. Све што је требало да се каже о државном удару, он је врло јасно рекао. Није било државног удара. Он верује у оно што ради Зорана Михајловић, будући да мене стављате у тај контекст.

То је рекао јавно. Мене занима да ли се у Влади о томе разговара? Да ли питате свог председника шта се то догађа?

О свему се разговара у Влади, о свим озбиљним темама. Мислим да нема теме о којој се не прича. Нормално да се разговара и о тренутној политичкој ситуацији, па и кад је та политичка ситуација повезана са неким ратовима таблоида, рекла бих да овде има доста тога.

Да ли вама премијер више каже, него што каже нама?

Нормално је да се на седницама Владе разговара о свему. Није све за јавност.

Да ли вама као чланици Владе, као министарки и потпредседници Владе, али и као жени, смета потчињеност министара? Односи у Влади понекад личе на однос разредног старешине и ђака који добијају пацке, ако нису добри, или добијају похвале, ако су љубимци разредног старешине?

Ја то заиста не гледам тако. Није први пут да чујем на сличан начин постављено питање. Ми имамо један тим. На челу тог тима је председник Владе који је изабрао своје министре. Свакоме је дао одређени посао који мора да ради. Имам три ресора која радим. Мој задатак је да на крају испоставим резултат и да оно што смо планирали и договорили заједно у Влади буде резултат. Не смета ми било каква врста односа која ће, кроз разговор и на различите начине комуникације, да донесе резултат.

Vucic zorana Mihajlovic

Фото: Бета

Какав је ваш однос са премијером Вучићем? Ви имате имиџ особе која без проблема износи своје мишљење, чак и када сте у мањини, као на пример када се гласало о британској резолуцији за Сребреницу. Мислим да сте једина били за ту резолуцију?!

Мој однос са премијером је онакав какав ја мислим да треба да буде. Такав је и са председником странке. Нема ту много разлике. Председник странке и потпредседница странке, премијер или потпредседница Владе, свако у свом делу има одређене послове. То је однос сарадње и резултата.

То је однос пријатеља, зато што овај посао није од седам до 15 часова. Овај посао је посао од 24 сата. Овај посао је посао посвећености. Морате бити стално заједно, разговарати, да бисте направили одређене резултате. Свака од ових ствари не може без сталне подршке, не може без разговора. То је наш однос.

Увек сам говорила шта мислим и данас тако говорим. То је природно. Свако може да каже своје мишљење. Онај ко не говори своје мишљење, можда га и нема.

О резолуцији о Сребреници се разговарало под тачком поверљиво. Онда када се склони поверљиво, ја ћу причати о томе.

Какав је ваш однос са председником Николићем? Зашто сте ви уопште носили туршију и свињски бут као поклон председнику Николићу и зашто је то дошло до јавности? Шта је био разлог ваше посете председнику Николићу?

Томислав Николић је председник Републике Србије. Ја сам потпредседница Владе Републике Србије. Није ни први, ни последњи пут да идем код председника Републике Србије и да разговарам о одређеним стварима. Конкретно, повод је био Закон о закоњењу. Тога дана је председник републике потписао Закон о закоњењу. Говорили смо о свим дилемама које је он имао и које је, кроз одређена писма, послао мени, односно Влади Републике Србије.

Мислим да је много важније то што смо разговарали, а не у колико сати сам дошла, на која врата сам ушла и да ли сам имала нешто у кеси. Рекла бих да је то заиста занимљиво таблоидима, али за озбиљну причу, мислим да је много важније што је председник Закон потписао и да се тај Закон сада реализује.

Aко је садржај кесе томе допринео, онда је то у реду….. (смех). Позната је једна ваша изјава на рачун неких од ваших коалиционих партнера да су „бедници“. Да ли сте се извинили због такве изјаве?

Ви сте у праву да то не личи на језик којим говорим. Данима пре тога сам, и на друге начине, упозоравала коалиционе партнере, СПС, на начин понашања и о свему што се дешавало, што није било коректно, будући да ми јесмо коалициони партнери. Разлог зашто сам тако реаговала јесте управо потреба да готово на исти начин одговорим СПС-у. Након тога је било резултата јер више није било таквог понашања СПС-а, мада је било пуно изјава у том моменту.

Значи одговор је не, нисте се извинили?

Не, нисам се извинила. Одговорила сам на исти начин како су се и они понашали. Дуго је трајало објашњавање са СПС-ом. И даље сматрам да, када сте са неким у коалицији, онда, када доносите одређене одлуке, морате да будете сложни у тим одлукама и морате да подржавате те одлуке, ма колико вам то можда тренутно политички не одговара. Мислим на тешке одлуке, смањење плата и пензија које је Влада доносила и друге економске одлуке. СПС-а је ту негде стајао са стране. Много тога је било што је узроковало да на крају одговорим на тај начин.

Недавно је премијер рекао да ће Србија ускоро имати путну мрежу, чак и бољу од Хрватске. За сада то изгледа, упркос радовима на два важна коридора, 10 и 11, недостижно, барем у неком догледном времену. Волела бих да ме демантујете.

Радо ћу вас демантовати. Завршетком коридора 10, крајем 2016. године, евентуално почетком 2017. године, и дела коридора 11, дакле до Чачка, Србија ће заиста имати више километара аутопута од Хрватске. То је географија. Оно што јесте податак и резултат и оно што је опипљиво, што може да се види, јесте да ми ове године пуштамо у рад, када се све зброји, 110 километара аутопута. Просек за ЕУ претходних година, као и 2015. године, јесте 55 километара. Следеће године наш план је да пустимо 98 километара аутопута. То није прича, то је нешто што је заиста урађено и то је нешто што се заиста пушта у рад.

То је јасно, али Хрватска је премрежена ауто-путевима и кроз Хрватску се иде као кроз остали део ЕУ.

Србија ће једним делом, крајем 2016. године то имати и коначно неће бити заобиђена на том коридору јер сада сви који иду са истока на запад и обратно, не пролазе кроз Србију, него иду кроз Румунију и Бугарску, што није добро за нас. Од почетка 2017. ми можемо да очекујемо већи прилив и робе и аутомобила кроз наше територије.

zorana mihajlovic03Шта је са железничком мрежом? И ту се помињу и договарају амбициозни пројекти, Београд – Будимпешта,пре свега. Ви сте обећали да ће почетак радова на прузи Београд – Будимпешта бити до краја ове године и да ћемо се до Новог Сада за две године возити 30 минута. Шта је са тим обећањима?

Тренутно се до Новог Сада возимо 90 минута. Завршени су планови и ми ћемо, за мање од две године, имати 30 минута од Београда до Новог Сада.

У Србији, нико неће да уђе у воз, само онај ко мора. Просек брзине јесте негде око 35 км/х. Први пут 2015. године имамо готово 100 километара модернизоване пруге из руског кредита, која развија брзину од 120 км/х. Недавно је у Кини потписан оквирни уговор, а то је већ почетак радова са кинеским партнерима око модернизације пруге Београд-Будимпешта. Свечано започињемо радове 22. децембра на тој прузи у близини Новог Сада. Како смо обећали, ми ћемо и овај пројект реализовати. Значи, ми можемо да рачунамо да ће од Београда до Будимпеште да се иде два сата и 45 минута. Да будемо флексибилни, можемо да кажемо да ће се то догодити отприлике за две и по године.

Због пројекта „Београд на води“, измењен је генерални урбанистички план. Потом је тај пројект добио посебан закон, леx специалис, па су уследиле измене тог закона за посебне грађевинске дозволе. Шта је следеће – питају се критичари начина на који се овај пројекат реализује?

Увек има критичара. „Београд на води“ је велики пројект и природно је да тако велики пројект, огроман пројект, који треба да запосли хиљаде људи, има свој посебан закон. Разлог зашто је дошло до измене закона о„Београду на води“, није због тога што ће неко добити неку посебну грађевинску дозволу и изводити грађевинске радове. У Србији, да бисте било шта радили и градили, од доношења Закона о планирању и изградњи, можете то да урадите само и једино уз грађевинску дозволу. Оно што се даје кроз овај закон јесте посебна грађевинска дозвола за припремне радове, а то зато што је у питању кула висине 162 метра.

Знало се да ће та кула бити грађена и када је усвајан лекс специалис?

Ово нису грађевински радови на кули и изградња куле, ово су припремни радови, испитивање земљишта и шипова, пре свега због безбедности, због тога што то није никада рађено, не овде у Србији, него у целом региону. Нигде нема ни једне куле од 162 метра висине.

Да ли ће то продужити термине за завршетак куле?

Не би требало да продуже термине. Дешава се увек да ви имате одређена усклађивања, али до сада ми још нигде нисмо пробили рокове. Надам се да нећемо пробити рокове ни када је у питању Београд на води.

Ви сте један од ретких функционера која је нама дала интервју. У чему је проблем?

Немам никада дилему када су у питању интервјуи, нити сам имала дилему када сте тражили интервју. Други треба да кажу, у своје име, шта о томе мисле, ја сам ту да одговарам на сва питања, и згодна и незгодна, и да решавам проблеме. То је мој посао.

Мислим да сви ми, као чланови Владе, треба да говоримо у медијима о свему ономе што Влада ради, што је политика Владе и на крају – и о потенцијалним проблемима, управо због грађана. Медији су због тога ту, да промовишу и да покажу шта је добро, шта није и шта се евентуално може поправити.

Извор: Радио Слободна Европа – Бранка Михајловић