Прочитај ми чланак

ALLES SCHALLUNDRAUCH (ПРЕВОД – СРБИН.ИНФО): Коме Исламска држава продаје нафту? (ВИДЕО)

0

SyrienDeirAzzor

Постало је јасно зашто западни „mainstream медије“ и залуђивачи народа не постављају питање ко купује нафту коју је ИД украла из Сирије и Ирака и како она уопште долази до купаца.

Много страна је укључено у овај илегалан бизнис који са шверцом опљачкане робе многима доноси огромне профите. Главни разлог чутања Запада је тај што нафта завршава у Израелу. Да, користи се за сопствене потребе и продаје се Европи, где се она на бензинским пумпама точи у наше аутомобиле. Али,пођимо редом почевши са оним што је томе претходило.

28.новембра 2013 су Nechirvan Barzabi, премијер ирачко-курдске рагионалне владе (КРГ) и његов заменик Имад Ахмед, министар за природне ресурсе Ashti Hawrami отишли у Анкару и тамо се срели са тадашњим турским премијером Тајип Ердоганом и са министром за енергију Танер Јилдизом потписан је уговор између Турске и КРГ о извозу нафте и гаса из курдског северног Ирака у Турску – централна влада у Багдаду је по том уговору добила свој део од прихода.

Већ 2012 се почело са градњом цевовода Ербил-Турска који је планиран за транзит нафте и гаса из северног Ирака ка турској обали, ка луци Цеyхан у Средоземљу .Ербил је главни град и истовремено седиште владе аутономног региона курдистана у Ираку, а истовремено је истовремено главни град истоименог гуверната и привредни и трговацки центар Курдистана.

Са горе наведеним уговором измедју Турске и Курда је извоз северноирачке нафте и гаса квази легализован и Курдистан је добио могуцност да нафту директно извози. Почетком 2014 је британска фирма Generel Energy Plc пустила цевовод у рад. Цевовод је капацитета 10 до 12 милиона барела месечно.

Generel Energy Plc је нотиран на лондонској берзи и централа му је у Лондону, а производни погони су у Анкари и у Ербилу. Та фирма је највећи независни произвођач и највећи власник нафтних резерви у курдском региону Ирака. Први човек фирме је Тонy Хаyвард, бивси шеф БП (Бритиш петролеја) који је због катастрофе са изливањем нафте у Мексичком заливу добио отказ.

Сад покушајте три пута да одгонетнете ко седи у председништву фирме и ко је њен највећи инвестор? Натјанел Ротшилд, син британског банкара Јакоба Ротшилда, који је узгред близак пријатељ са Хенри Кисинџером.

Јакоб Роштилд је сувласник фирме Generel Energy Plc, која је 2013 добила право и да у јужном делу Голанских висоравни, које је израел заузео, трага за изворима нафте. 7. октобра, 2015. је Generel Energy Plc објавио, да су у пробним бусшотинама пронађене велике резерве нафте које се мере милијардама барела.

у августу 2015 је  Financial Times објавио један извештај у ком стоји да Израел подмирује са 3/4 сопствене потребе за нафтом, нафтом из ирачког Курдистана. Нафта се транспортује са танкерима из турске луке Ceuhan у израелску луку Ashod. Израелске новине The Jerusalim Post је објавио исти известај и јос је писао:

„Између маја и августа је у Израел увезено 19 милиона берела нафте из Курдистана ција је вредност 1 милијарда дилара. Израел има сопствене потребе од 240 000 барела дневно које покрива са 77% увозом курдске нафте у том периоду.

КРГ не каже да ли се нафта директно продаје Израелу иако је један курдски саветник рекао:

Нас не занима где нафта завршава, након сто смо је ми испоручили трговцима. Наш приоритет је да добијемо кес, да можемо „Першмергу“ (курдска војску у северном Ираку) финансирати у њиховој борби против ИД и да можемо дати плате слузбеницима.

Преостали део израелских потреба се подмирује, по том извештају, из Русије, Азербејдзана и Казахстана, иако Израел не даје званичне податке о томе.

The Jerusalim Post закључује: Курдистански удео на интернационалном тржисту расте, јер Италија, Грчка и Француска све висе нафте купују од Курда.

Јакоб Ротшилд, један од "уобичајених сумњиваца" (Фото: Гетијев центар. Извор:  Forbes)

Јакоб Ротшилд, један од „уобичајених сумњиваца“ (Фото: Гетијев центар. Извор: Forbes)

Да рекапитулирамо: сад знамо да су Турска и ирацки Курдистан закључили уговор о извозу ирачке нафте у турску. Нафта се транспортује цевоводом до турске обале, чији је сувласник Натаниел Ротшилд, одатле се танкерима даље транспортује велики део у Израел, а део купују европске земље.

Централни места где се ово све догађа су пограницни град Zhakko на ирацко- курдској страни и Силопи на турској страни.

Службеници на обе стране границе знају да се ради о нафти Исламске државе, али због примања мита затварају очи.

Сиријска нафта из извора Дие Езор се хиљадама танкера превози до пограницног града Zhakko а ирацка нафта из Мосула до Zhakko док је цео регион је под окупацијом Исламске дрзаве.

Нафтна поља која је окупирала Исламска држава имају производњу 7,8 сати дневно и у њима раде ирачки радници и техничари, који су ту радили и пре окупације и сад даље раде због присиле јер се њихове породице дрзе као таоци.

Поставља се питање засто УСА војска и коалиција предводјена васингтоном не бомбардују налазиста нафте и са тим не спреце финансирање исламске дрзаве? Одговор САД резима гласи: јер би се уништењем постројења загадила околина. Смесан изговор

У шверцу учествују банде које су мешавина сиријских исламиста и ирачких Курда и понеких Турака.

Представници ИД продају нафту на аукцији оном ко највише понуди, јер је конкуренција међу шверцерским бандама велика. Често долази до убистава између банди. Купац мора да у кешу уплати до 25% од цене на лицу места у доларима. Остатак се касније уплаћује на банкарске рачуне у Турској.

Турски границари добијају велике суме као мито од шверцерских банди да би без проблема прешли границу. Након прелаза се запучују у турски Силопи где чекају даљи накупци, као на пример Хаџи Фарид, највећи трговац нафтом.

Фарид има грчко и израелско дршављанство и шеф је у трговини нафтом у Силопију. њега штите тешко наоружани телохранитељи. Фарид је власник извозно-увозне лиценце и он посредује у пословима између шверцерских банди и фирми за производњу производа од нафте, које даље транспортују нафту у Израел.

Кад је нафта у Израелу даље се продаје средоземним земљама као легална, у чијим се рафинеријама праве различити производи за крајње купце. Израел нема сопствене рафинерије и онда купује готове производе назад.

Велики део нафте се продаје једној италијанској рафинерији, након чије се прераде у дизел и бензин прослеђује европским бензинским пумпама Ниска, атрактивна цена чини тај бизнис профитабилним, иако сви знају да се ради о нафти од терориста који се тако финансирају.

Израел је постао највеци продавац нафте исламске дрзаве. Без активног учешћа Израела у овом бизнису, нафтом би се трговало само између ирака, Сирије и Турске. само преко израелских трговаца нафта легално долази на интернационално тржиште.

Како исламска држава добија новац за нафту и шта се дешава са тим новцем?

Као што је горе наведено, исламска држава добија до 25% у кешу од шверцерских банди, остатак плаћају трговци нафтом на рачуне анонимних особа и фирми у турским приватним банкама. Новац се онда претвара у готовину преко мењачница и завршава у Раки и Мосулу, главним градовима исламске државе у Сирији и Ираку.

Са новцем на банкарском рачунима се купује и роба која се увози у области под контролом Исламске државе. Део робе се продаје и тако се претвара у готов новац, остала роба остаје за сопствене потребе; тако се финансира исламска дрзава

Као што знамо из извештаја Јиргена Тоденхофера ,који је био у посети Исламској држави, ИД се хвали да купују оружје и муницију од такозваних умерених побуњеника и од курда: за паре се може све добити, кажу из ИД. “Лиферанти“ добијају великодушно бесплатно оружје од западних влада, за наводну борбу против ИД.

Закључак

Ако сам је то све могао да откријем и да вам презентирам, како функционише тај криминални систем, онда то западне владе знају вец дуго. Посебно би морала знати турска влада, шта се на њеној граници догађа и шта јој прелази преко територије

Без сагласности турских органа сигурности, шверцерске банде и посредници не би могли оперисати и правити бизнис украденом нафтом, а без турских банака и мењацница ИД неби могла да дође до новца.

Како онда Ердоган мозе да глуми невинашце које не зна ништа о томе? Или он нема джаву под својом контролом или зна тачно о чему се ради. Због оба случајаби  мора да да оставку.

Наравно да је нијеслуцајно, да Ердоганов син и други чланови породице,  на Малти регистрованом фирмом поседују флоту од пет танкера, којом транспортују курдску нафту преко Средоземља. Имена бродова су: Mecid Aslanov,Begim Aslanova,Poet Qabil,Armada Breeze i Shovket Alekperova

Ко има жеље и времена, може на сајту MarineTraffic да прати уживо позицију и последњу руту бродова!

Извор: alles-schallundrauch.blogspot.co.at / Превод: СРБИН.ИНФО