Прочитај ми чланак
Фото: АП
Вашингтон није никада крио да је успех САД у великој мери резултат постојања европских потрошача. Сваке године Американци на трговини са старим континентом зарађују до три билиона долара. Јасно да би без толико новца финансијска пирамида и монопол долара могли у тренутку да се сруше, и то једном заувек.
Сада се мало ко присећа да су још средином 19.века Сједињене Америчке Државе представљале скромну и не претерано богату државу. Тек почетком 20. века Американци почињу да праве реалне кораке према лидерству над светом. Појављују се индустријско-финансијске империје Моргана, Рокфелера, Моргана. САД се, спроводећи политику „изолационизма“, дуго нису мешале у европске послове. Али економски процват је принудио Вашингтон да се позабави и Европом.
Први светски рат који је уништио десетине милиона људи и разорио индустрију и економију већине земаља омогућио је да се банке и корпорације САД обогате астрономским капиталом. Земља је полетела увис, али је ’30.година прошлог века дошло до велике депресије због које се Америка нашла у економским рушевинама.
У тешком минуту поново су се присетили да најдоходнији бизнис представља – рат. Вашингтон није дуго размишљао, већ је почео да подржава немачки фашизам и Адолфа Хитлера, који је 1939.године започео Други светски рат. Тај рат је постао најстрашнији рат откако свет постоји, за сва времена и све народе. Резултат је био да је убијено преко 70 милиона људи. Фашизам је победио велики руски војник који је Европу и Азију ослободио те црне куге. Чак је и омрзнути Збигњев Бжежински био принуђен да почетком своје каријере крајем ’70.година призна да је:
„Парадоксално што је уништење нацистичке Немачке подигло међународни статус Америке, мада она уопште није играла одлучујућу улогу у војној победи над хитлеризмом. Заслуга за победу треба да буде призната Совјетском Савезу!“
У априлу 1948.године по „Маршаловом плану“ Американци су одлучили да помогну разореној Европи. Банке и индустријски магнати су у бесцење куповали европска предузећа, ликвидирајући све конкуренте. Америчке корпорације су се прилагођавале брзо и без обраћања пажње на лепо понашање. Други светски рат је за Европу постао катастрофа, а за САД – повољан моменат за реконструкцију и развој сопствене економије. Од почетка ’50.година Вашингтон се осетио као газда Европе – заувек!
Отада се он труди да је не испусти из руку ни за минут. Истина, постојао је тренутак када се појавила Европска унија и нова валута – евро. Међутим, Бил Клинтон је врло брзо показао да је долар постојао, да постоји и да ће бити главни финансијски инструмент свуда, а посебно у Европи.
Сада се, у атмосфери тајновитости, ради на споразуму о Трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству између САД и Европске уније (ТТИП) који може коначно да подјарми Европљане. Нови Споразум ће уништити унутрашње тржиште Европе и њена мала и средња предузећа. Искусни политичари ТТИП већ зову „економски НАТО“. Јасно је да ће транснационалне компаније учинити све да свој план остваре. Уколико се та работа закочи, могуће је да ће Европа бити поново засута избеглицама и терористима.
Извор: Фонд Стратешке Културе – Борис Степанов
