Прочитај ми чланак
Садашња политичка ,,елита”, у ликовима самозваних ,,реформатора”, – као верни послушници и имплементатори глобализма и неолибералне економије – обећавали су грађанима да ће страни трговински ланци повећати конкурентност која ће условити снижавање цена, што би требало повољно деловати на побољшање стандарда грађана.
Нажалост, десило се све супротно. Доласком страних ланаца није се повећала конкурентност нити су се смањивале малопродајне цене, већ је дошло чак до њиховог раста. Очито, страни трговински ланци су направили тајне картеле и монополисали српско тржиште. Тако је неолиберални концепт у трговини – као што се десило и у осталим делатностима – разорио и уништио домаћу трговину и домаће произвођаче, осиромашио грађане и наметнуо неоколонијалне односе. Увођеђем неолибералне економије, са којом је уништена домаћа привреда, учињени су несагледиви социјални и економски злочини, који се у трговини огледају и у следећем:
(1) Уништена је домаћа трговина, због чега је знатан број радника остао без посла.
(2) Страни трговински ланци више преферирају увоз робе широке потрошње – из матичних земаља – које нуде грађанима у својим малопродајним објекатима, него набавку робе од домаћих произвођача, чиме се наносе огромне штете домаћим произвођачима па је то довело и до уништења многих од њих.
(3) Увезени артикли робе широке потрошње, а надасве прехамбени артикли, су у много чему лошијег квалитета од домаћи производа.
(4) У доста случајева, страни ланци увозе робе са залиха – из матичних трговина – које су при истеку рока трајања. Уместо на отпаду, такве робе завршава код наших грађана. Тако, поред осталог, наше тржиште служи страним ланцима – уз високи профит – и као место за отпад.
(5) За увоз непотребне робе, троше се девизна средства остварена домаћим извозом роба. Уз то, такав се увоз негативно одражава на нашу и трговинску и девизну билансу.
(6) Затим, увозом непотребних роба одлијева се део националног дохотка у туђе економије.
(7) Страни ланци, са ниским надницама, експлоатишу домаћу радну снагу, а неке раднике и не пријављују нити за њих плаћају било какво осигурање.
(8) Страни ланци остварују екстра добит путем високих цена – јер су веће од цена у окружењу – и путем експлоатације радне снаге те такву добит извозе у своје матичне економије.
Ето, како се путем страних трговинских ланаца пљачка српски народ!
Ово је само део социјалних и економских злочина, учињених са увођењем страних трговинских ланаца којима је препуштено српско тржиште и допуштено да уништавају буџете и животе грађана Србије. У социјално-одговорним и национално-свесним дражавама, дозвољено је само до 20 % учешћа страних трговина у националној трговини.
Поставља се питање, зашто су на овакав начин наши грађани препуштени експлоатацији страних субјеката? Све су ово дозволиле наше владајуће ,,елите” иако је познато да страни ланци немају никакву одговорност прама грађанима, нити могу бити гаранција уредног снабдевања ни у редовним, а камоли у ванредним околностима.
Наше спољна трговина се и не примећује и – за разлику од спољне трговине која је постојала до 90-тих година – данас она и не постоји на светским тржиштима. Потпуно је дисперзована или боље речено разбијена, уништена, без стручних кадрова, затим без стратегије развоја и без било каквих државних усмерења.
Aко некада на власт у Србију дођи способни, нови људи из корпуса меритократије, онда ће целокупна трговина имати другачији статус и знатно ће учествовати БДП и Нацоналном дохотку. До тада ? Ко преживи, причаће! .
Извор: Данијела Ружичић
