„Пре ћу отићи из Владе него да покварим пријатељство с Немцима“ – овим речима огласио се Александар Вучић преко београдског „Курира“, први пут након неформалног састанка у Бриселу пре два дана, када се, раније него што се очекивало, српска делегација суочила са истином – да даљи наставак европских интеграција зависи од признања независног Косова.

Можда су многи од вас након првог дела реченице помислили да следи – пре него што ћу се одрећи Косова – али непријатним изненађењима никад краја.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, који је први дигао узбуну у јавности о неочекивано новим условљавањима, јуче је рекао да је тачно да се немачким амандманом за преговарачку платформу за поглавље 35 формално не тражи признање независности Косова, али и приметио да „ми нисмо наивни“.

Претходно је немачки амбасадор у Србији Аксел Дитман демантовао да Немачка тражи од Београда да призна Косова како би се отворила преговарачка поглавља. Ђурић, међутим, наводи да се у нацрту платформе за отварање поглавља 35 од Србије тражи да укине све привремене органе на Косову, да престане да их финансира, па чак и да српска министарства подносе квартални извештај властима у Приштини.

Тома слуша премијера

Док саветници председника Србије говоре да је шеф државе за расписивање референдума, сам Николић каже да ће „саслушати премијера и његов став“.

– Бесмислено је да ми прекинемо преговоре, али морамо им ставити до знања да не могу да нас понижавају и газе, по цену да их они прекину – рекао је Николић, који је својевремено рекао да би поднео оставку када би се народ на референдуму одрекао Косова.
– Да ли можете да замислите да наша Министарство правде и Министарство унутрашњих послова подносе квартални извештај министарствима у Приштини, као да смо безмало ми колонија Приштине, а не они наша покрајина – рекао је Ђурић.

На све то, додао је, долази нацрт немачког амандмана у којем се каже да Србија, после отварања поглавља 35, 32, 23 и 24 не може да отвори ниједно наредно поглавље док сви ови, како каже, немогући елементи садржани у нацрту платформе не буду испуњени.

– Ту можемо пре да говоримо о томе да поглавља заиста могу да буду отворена, а онда да уместо убрзаних европских интеграција, ако би заиста остало тако до краја, онда би то личило на турски сценарио о европским интеграцијама без краја, зато што ту постоје услови које је немогуће испунити – објаснио је шеф Канцеларије за КиМ.

Није шија, него врат

У нацрту преговарачке платформе за поглавље 35, налази се десет тачака које Србија види као статусно пристрасне и као стварање простора за индиректно признање Косова. „Вести“ су дошле и до коментара српске стране на предложене тачке, а наводимо неке од најинтересантнијих опаски. Осим захтева да српска министарства унутрашњих послова и правде подносе кварталне извештаје о исплатама пензија припадницима МУП-а и радника у правосуђу, више се не употребљава израз о напретку у „процесу нормализације односа са Приштином“, већ се наводи Косово. Захтева се успостављање косовског правног поретка на северу покрајине, без прецизирања да је то изводљиво тек након формирања Заједнице српских општина.

Српски премијер јуче је имао дан пребукиран састанцима – од немачких новинара, преко разговора са патријархом Иринејем до сусрета са амбасадорима Квинте (САД, Немачка, Француска, Британија и Италија), а више пута током дана је разговарао и са председником Николићем.

И сви су за њега имали једно кључно питање – како ће Србија даље, сада када су маске пале и постало јасно да се Београд налази пред избором – или ће индиректно признати Косово и испунити све захтеве Брисела, све са немачким амандманом, или ће одговор потражити на изборима, у потрази за још једном подршком грађана за своју политику. Која ће то политика бити – ЕУ или Косово остаје у домену спекулација, као што је на слободу тумачења Вучићева порука немачким новинарима да је руском председнику Владимиру Путину рекао да је чланство у ЕУ стратешки пут Србије. Ове Вучићеве речи, изречене на састанку са немачким новинарима, јуче је на Твитеру пренео портпарол Европске комисије у Немачкој Рајнхард Хонигхаус.

Шта садржи немачки амандман

Амандман Немачке, који су подржали и Британија и Хрватска, а којим се додатно условљава Србија за отварање преговарачких поглавља, предвиђа да Србија не може да настави преговоре са ЕУ, ако до краја не примени Бриселски споразум. Они који су имали увид у тај амандман закључују да ће га Берлин једнострано применити и блокирати српске интеграције уколико не буде задовољан испуњењем преузетих обавеза из Бриселског споразума. Нигде не пише експлицитно да Србија треба да призна Косово, али је јасно да Берлин инсистира да се статусно реши питање отцепљење српске покрајине које је Немачка међу првима признала.

Заговорници чланства у ЕУ истичу да се ради о нацрту и да би Србија преко земаља које нису признале Косово могла да поведе дипломатску офанзиву да се захтеви ублаже, док бивши аустријски вицеканцелар Ерхад Бусек верује да ће европска дипломатија већ доћи до неког решења.

– Уверен сам да ће уследити одлука ЕУ о учлањењу Србије у којој се говори о Косову као делу те земље. Измислиће неку формулу. Дипломатија тако ради – рекао је Бусек у Бечу на скупу о српско-аустријским односима.

И ако би се интеграције ставиле на „лед“, обавезе које је Србија до сада прихватила у преговорима са Бриселом остају, упозоравају стручњаци.

Ознаке: Александар Вучић, Косово и Метохија, Немачка, Србија