Прочитај ми чланак

Непознато: Како су Муслимани протестовали против усташа!

0

Ustasa-saw

У јеку усташког крвавог пира 1941. године, шездесеторица најугледнијих муслимана из Бањалуке послали су протестно писмо „влади“ у Загребу, у којем траже да се престане са клањем Срба и злоупотребом муслимана. Шта је било са потписницима писма није познато…

Ексклузивно из новог издања култне књиге Magnum crimen, аутора Виктора Новака, преносимо одабране делове протестног писма шездесеторице најугледнијих бањалучких муслимана, који су ово писмо 12. новембра 1941. послали у Загреб, тражећи да усташе престану да кољу Србе.

„/…/ Убијање свећеника и првака без суда и пресуда, стријељање и мрцварење у гомилама често посве невиних људи, жена и дјеце, гоњење у масама из куће и из постеље читавих породица са роком од једног до два часа за спремање те њихово депортирање у непознате крајеве, присвајање и пљачкање њихове имовине, те силење на прелазак у католичку вјеру, све су то чињенице које су запрепастиле сваког истинског човјека и које су и на нас Муслимане ових крајева дјеловале најнеугодније.

Ми нисмо никада ни очекивали, а камо ли жељели овакве методе рада и управљања у нашим крајевима. У нашој бурној прошлости ми се нисмо служили оваквим средствима, и то не само што нам то брани Ислам, него и зато, што смо вјеровали и што вјерујемо да овакве методе рада доводе до рушења јавног мира у свакој држави и угрожавају њезин опстанак. Ми сматрамо да се оваква насиља не би смјела вршити нити над најгорим непријатељем, јер ово што се код нас ради, сумњамо да би могли наћи примјера у повијести било којих народа. Резултати овакве политике, ако се овакви поступци могу уопће назвати тим именом, управо су грозни, што је сваки човјек могао и очекивати. Вјерска сношљивост која је била на висини у Босни и Херцеговини и поред вјерске подвојености, срозала се. Увреде и изазивања наших католика узимала су често таквог маха према нама Муслиманима, да нас силе на озбиљна размишљања. /…/

Један дио католичког свећенства сматра да је дошао његов час и он га без скрупула искоришћује. Пропаганда за католицизам је узела толико маха да подсјећа на шпанску инквизицију. Под њезиним притиском и уз толерирање јавних органа извршена су покатоличења хришћана у масама. И тако они којима су дотле порицана свака грађанска вриједност и свака национална сродност, постали су грађански пуноправни и национални Хрвати, само зато што су примили католичку вјеру. Равноправност Ислама често писаним словима и многим изјавама и са највишег мјеста, доводи се често у питање у животу и у пракси прелазак на Ислам, који ми нисмо никад пропагирали и није никада пружао ону заштиту као прелазак на католичку вјеру. Многи интелектуалци су такав покушај платили и животом као што је то случај у Травнику. Чују се често и погрдне пјесме од стране неких католика, који вријеђају вјерске осјећаје Муслимана и прориче им се иста судбина као хришћанима.

Један дио усташке војнице и то не само „дивљи“ него и редовни извршио је тешке испаде и нападаје не само према хришћанима него и према Муслиманима, па је изазвао и у нашим редовима запрепашћење … Устанак у нашим крајевима који се све више шири посљедица је горе наведених поступака и гријешака. Овај устанак носи у себи све посљедице и грозоте које носе грађански ратови. /…/ Ми знамо доста примјера гдје су усташе приступале клању и убијању под фесовима на глави. То је било у Босанском Новом гдје су четири камиона усташа дошли под фесом на глави, удружили се са муслиманским олошем и извршили клање хришћана у масама. Исто се десило и у Босанској Костајници кад је на исти начин и за један дан поклано 862 хришћана. И у Кулен Вакуфу су исто тако урадили. Ту се истакао нарочито Мирослав Матијевић из Врточа. Ту је поклано 950 хришћана, што је дало повода за освету четника од 6. рујна када је попаљен Кулен Вакуф и гдје је главом платило 1350 муслиманских људи, жена и дјеце.

Ми знамо случајева гдје су неки усташе католици ударали на хришћане с повицима „Удри Мујо, држи Хусо, не дај тамо Мехо“ и слично. Ми знамо случајева гдје се је шапутало хришћанима како их ми убијамо, ми Балије да их тако истријебимо. Да смо хтјели тријебити, убијати и превјеравати Србе и друге, ми смо то могли лакше чинити прије неколико стотина година када смо имали више власти него данас и када се могао такав поступак лакше правдати него данас. Изазвавши тако тежак сукоб између нас Муслимана и хришћана позвани смо ми као војници, да тај устанак угушимо и да тако убијамо Србе и они нас па да се тако међусобно сатиремо и истребљујемо незнајући када ће то престати ни каквим ће посљедицама уродити… /…/ И што је најгоре, виновници ових нереда се повлаче у позадину, парадирају униформама, забављени добрим дијелом око пљачке српске и жидовске имовине. То најбоље видимо ми овдје у Бањој Луци, гдје су имовином исељених и избјеглих Срба и Жидова направљени извори пљачке и богаћења за појединце, њихове обитељи и пријатеље.“

Окарактеризиравши разноврсне коруптивне поступке не само обичних усташа него и њихових виших функционера, потписани се при крају обраћају на своје министре „као наше представнике у влади НДХ и као прве савјетнике поглавникове с молбом, да о овом свему извјестите поглавника и уложите сав свој уплив у ово озбиљно доба које преживљујемо да се овоме страшноме стању учини што прије крај. Ми се овим прикључујемо свакој акцији нашој (тј. муслиманској) која иде за истим циљевима, а нарочито акцији сарајевских Муслимана од 12. листопада па у ту сврху тражимо и предлажемо свима заједно слиједеће:

– Да се што прије заведе стварна сигурност живота и иметка, слобода вјере свим становницима ове државе.

– Да се невини свијет заштити јачом војном одбраном.

Да се убудуће не дозволе никакве акције које ће изазвати побуне народа.

-Да се позову на судску одговорност сви кривци који су починили какво насиље или зло дјело без разлике на положај и вјеру, као и они који су таква дјела наређивали или помагали те да се казне по закону.

-Да законе примјењује само редовна власт и редовна војска.

-Да се онемогући свака вјерска нетрпељивост и

7. Да се што прије пружи довољна материјална помоћ онима који су невино пострадали у овим нередима.“

 

Прво нецензурисано и целовито издање на српском језику. Први пут ћириличним писмом.

Прво нецензурисано и целовито издање на српском језику. Први пут ћириличним писмом.