Овај текст написао сам 8. фебруара 2003. године, као успомену на чланство у уредништву часописа „Београдски дијалог“. Објављена су само четири броја (1, 2 и двоброј 3–4). Већ 30. јуна 1998. године на основу акта СПЦ (Православна мисионарска школа при храму св. Александра Невског Београд, Цара Душана 63) број 21/2 распуштен је „Београдски дијалог“. Акт о распуштању Редакцијског колегијума часописа потписао је протојереј-ставрофор Хаџи Љубодраг Петровић. Могла се и предвидети судбина часописа. Када сам 25. марта 1998. прочитао чланак „Секте шире зло“било ми је јасно да припадници „Београдског дијалога“ нису спремни за јавне наступе и очекивани сукоб са припадницима секти.

У средствима јавног информисања у време рата на тлу претходне Југославије било је много текстова у вези с разним деструктивним сектама. На пример, објављен је напис у којем се тврди да чланови апокалиптичког култа (секте) „Забринути хришћани“, са седиштем у Денверу у САД, верују да ће отићи у рај ако их убију полицајци.78 чланова групе нестало је у Денверу само у октобру 1998. године.Иначе, Култу припадају белци и црнци, породични људи и самци, службеници и радници, од беба до 68 година старости. У то време често је помињана информација да 98 одсто свих секти финансира ЦИА.

Од Светског конгреса о рехабилитацији у психијатрији, одржаног у београдском Центру „Сава“ крајем августа 1997, на коме се разматрало о жртвама тоталитарних и деструктивних секти, жртвама гуру покрета и психо-организација до почетка априла 1998. године, у Србији, а посебно у Београду, и у Војсци Југославије све више стручњака различитих професионалности укључивало се у борбу против деструктивних секти. Борце против сатанизма и антиправославља предводили су „Београдски дијалог“ основан у Православној мисионарској школи при храму Св. Александра Невског (Београд, Цара Душана 63) и Институт за ментално здравље Војномедицинске академије.

На основу оцена експерата из области теорије ратовања и методологије ратне вештине, у теорију ратне вештине унео је: нову класификацију ратова; научно објашњење ратова у ванфизичкој и ванвојној сфери (неоружани облици агресије); дефиниције савршених и тоталних ратова; научно објашњење неокортикалног рата и сведимензионалне одбране; организационе моделе (симулације) за усавршавање борбене готовости; научно објашњење у вези с применом електромагнетног и вибраторног оружја и заштитом од тих врста оружја, и предвиђање ратова будућности у којима ће нестати простор као фактор рата.

Поред научноистраживачког рада, бави се књижевношћу и публицистиком. Његови радови су превођени на немачки, руски, француски, италијански, енглески, бугарски, словеначки и јерменски језик. Осим на просторима Југославије, његови радови су објављивани у Немачкој, Бугарској, Шведској, Аустралији и Јерменији.

О АУТОРУ

Проф. др Светозар Ђ. Радишић је завршио Војну академију противваздушне одбране, Командно-штабну академију КоВ ЈНА. Одбранио је докторат о теми „Управљање системом за изградњу борбене готовости”. Највиша дужност у Војсци била му је портпарол Војске Југославије. Обављао је високе функције у Гардијској моторизованој бригади, Кабинету ССНО, Управи за обуку и школство, Управи за информисање и морал Генералштаба Војске Југославије и Управи за стратегијске студије Савезног министарства одбране. Био је више година главни и одговорни уредник општевојног теоријског часописа „Војно дело“. У пензију је отишао са дужности помоћника за стратегије и доктрине у Кабинету начелника Генералштаба Војске Србије и Црне Горе. Предавао је у Школи националне одбране и на Последипломским студијама (смер – ратна вештина) у ЦВШ Војске Србије и Црне Горе. На листи је експерата за за стратегију и доктрину, борбену готовост, „сведимензионалну одбрану“, „психолошки рат“, „неоружане облике агресије“ и „нови светски поредак“.
Има свој сајт: www.svetozarradisic.com и facebook страницу https://www.facebook.com/RadisicSvetozar.

У „Београдском дијалогу“, једном од четири европска „Дијалога“ (у то време су већ постојали „Берлински дијалог“, „Копенхашки дијалог“ и „Атински дијалог“) који су имали исти циљ – борбу против деструктивних и тоталитарних секти – сарађивали су први пут свештеници, официри, правници, психолози, андрагози и криминолози. У Институту за ментално здравље ВМА психолози и неуропсихијатри учествовали су у истој борби, одржавањем предавања у јединицама и установама Војске Југославије и лечењем припадника секти који су затражили помоћ.

Када су, 7. априла 1998. године, Јара Рибникар, аутор књиге „Роман о ТМ“, и Милија Петровић, председник Савеза за трансценденталну медитацију Србије, реаговали на напис објављен у „Београдском дијалогу“ о ТМ као секти, процедури иницирања у њихову организацију и начину медитирања, почела је хајка на борце против секти.

Наиме, Јара Рибникар је прво написала писмо које је објављено у последњем броју (3–4/јуни 1998) часописа „Београдски дијалог“. Затим је захтевала и обезбедила пријем код патријарха Павла, начелника Генералштаба ВЈ (генерал-пуковника Момчила Перишића), начелника управе за информисање и ППД (генерал-мајора Градимира Живановића) и начелника Војномедицинске академије. Резултат њеног похода је: актом број 21/2 од 30. јуна 1998. године распуштени су редакцијски колегијум, уредништво и редакцијски савет часописа „Београдски дијалог“, док је Институт за ментално здравље ВМА преформиран у одељење за ментално здравље.

Поништена је наредба начелника Генералштаба ВЈ, према којој је требало активно пратити рад секти. Начелник Института проф. др Братислав Петровић и психолог Влајко Пановић, који су учинили највише да се спречи утицај секти у Војсци Јујославије, разрешени су претходних дужности. Уз то су имали бројне непријатности на радним местима посебно инициране од др Иштвана Кучере, који је радио на ВМА, а био је у врху ТМ Србије и Југославије. Кучера јередовно отимао ТВ траке са локалних телевизија, када се говорило о сектама и после свега је напустио ВМА.[1]

Треба навести да је организација која примењује трансценденталну медитацију секта барем по два основа. Прво, Махаришијеви медитанти се мантрањем обраћају индијским боговима, односно демонима. Следбеници ТМ су јеретици у односу на основну индијску религују будизам, будући да не верују у Шиву него се понашају према његовим начелима.

Друго, према тврђењу Махаришијевих следбеника, за време медитације, приликом уласка у „јединствено универзално поље интелигенције природе“ достиже се стање звано лагна, а оно је „духовно време, односно прошлост, садашњост и будућност, све у исто време и заувек“. Проблем је што је у том стању мозак отворен за програмирање и што тада људски организам лучи катехоламин, кефалин или пептин ендорфин – хемијске супстанције које, по својствима и утицају, највише подсећају на наркотичка средства. На тај начин медитација суштински утиче на кору великог мозга, феномене у мозгу, мисли и емоције.

Нажалост, елементе мозаика опасности за појединца и друштво може да састави само експерт за ратну вештину који зна да су амерички доктринолози објавили остатку света неокортикални рат. Наиме, у Правилу Копнене војске САД ФМ 100–5 објављеном 14. јуна 1993. године најављено је да ће у будућим сукобима примењивати неокортикална и психотронска дејства. Зато су све бројнији аутори који тврде да креатори „новог светског поретка“ покушавају да преко „Њу ејџ“ покрета, пласирањем источних филозофија и религија, неутралишу специфичности и посебно истинољубивост и добротољубље самосвесних народа.

Познаваоци секти сматрају да се у Србији и Црној Гори православне (светосавске) методе обраћања Богу, прилагођене архетипу, менталитету и генетском коду Срба, у последњих неколико година перфидно замењују методама насталим у Махаришијевом покрету и тако подривају српску генеалогију, самосвест, културу и традицију. За време агресије САД и њених дужника на СРЈ, након само двадесетак дана од првих ракетирања, 18. априла 1999, уз подршку ЈУЛ-а и Мире Марковић, формиран је Југословенски комитет за кохеренцију и непобедивост.[2]

У програму Комитета постављен је циљ да се помогне очувању психичке стабилности сваке југословенске личности, у време бомбардовања и после њега, пре свега техником трансценденталне медитације, у сарадњи са надлежним владиним органима и телима, образовним, научним, културним и другим институцијама [3].

Занимљиво је да су писци прогласа те нове антистрес институције, која брине о људској души, избегли да помену Странку природног права, којој већина чланова Комитета припада. Помињање странке било би природно, будући да се појављује на свим изборима, да постоји у свим државама где је регистрована трансцендентална медитација и стога што се у њој тежи прикупљању „хиљаду ТМ летача“ и заговара примена ТМ метода у политици.

Познато је да је Комитет успео да се ослони на своје следбенике на високим положајима у Министарству здравља Србије и да се, преко истог, укључио у програм цивилне одбране и заштите. На бесплатним предавањима за хиљаду људи, од 26. априла до 1. маја 1999. предавачи су посебно напомињали да су основни принципи за које се Комитет залаже: очување националног и културног интегритета и идентитета појединаца, породице и земље у целини, толеранција међу људима и народима без обзира на све разлике међу њима и поштовање природних закона, као и права која из њих проистичу. Међутим, иако су сви наведени принципи хумани и наднационални, веома лепо звуче и изгледају, те жеље је, када се размисли, готово немогуће остварити јер многи људи сматрају да није уреду да се, на пример, Срби поред Свете Тројице моле индијским боговима и да очекују да ће њиховом наклоношћу сачувати свој национални и културни интегритет (!?!!).

Када је реч о Србима, нису у складу са њиховом традицијом ни процедура иницијације у ТМ, нити хоморитам медитација приликом којих се „запада“ у недовољно контролисана психолошка стања (на пример, за време „летења хиљаду летача“). Стога, се може посумњати да је реч о још једном (не)намерном подривању традиције и културе, ради преузимања, за нечије интересе, најзначајнијих људи – утицајем на њихову менталну матрицу – дакле, о неокортикалном утицају који је већ сада узео маха. Уосталом, зар постоји реченица која више подсећа на неокортикалну сферу од изјаве руског академика Николаја Н. Љубимова, изабране за основно гесло Комитета: „Свако може постати таленат – ТМ активира скривене потенцијале мозга“.[4]Дакле, ТМ утиче индијским методама на мозак да би се људи релаксирали и постали здравији и ефикаснији.

Чак и у случају да је све тачно што су проповедали Махариши Махеш јоги, Џон Хегелин и Тони Нејдер, српски, мађарски, немачки, руски, грчки и остали неуропсихијатри и психолози требало би да схвате да њихови народи имају одговарајућу молитву за обраћање Богу, кога ТМ-овци јавно не оспоравају. Зато се и намеће питање чему индијска мантра у СРЈ када Дејан Раковић, један од најпознатијих светских истраживача свести, тврди да се молитвом (не каже индијском) мењају преференције за индивидуалну или колективну будућност? Тај познати и признати научник наглашава да је примена молитве у пуном складу са православном традицијом „исихазма“ и филозофијом руског мислиоца Николе Берђајева.

С друге стране, вероватно није случајност што је пред НАТО ракетирање СРЈ, почетком марта 1999, на скоро истој ТМ основи, организован у Београду Интернационални антистрес центар (ИАСЦ, Смиљанићева 11), који је преко радија и на тел. 011/444-7646 давао упутства становништву за антистрес холистичку самопомоћ.

Затим, када је реч о времену агресије на СРЈ и неокортикалним дејствима посебна прича је мета-таргет, за коју је доказано да је пласирана из САД, преко Стејт департмента, „Слободне Европе“ и куће „Политика“. Међутим, то је за неки други једнако садржајан напис.

Посебан проблем је што у свим сферама, било да је реч о физичкој, енергијској, душевној и духовној, постоје и „фалш резултати“ (промашаји, пропусти, недостаци, недоследности, неисправности, гречке), а они у менталној сфери, углавном, чине неповратне губитке. Доказано је да секте одигравају вишеструко деструктивну улогу: 1) подривају организацију државе, 2) поништавају културне тековине, 3) неутралишу основну религију, и 4) разарају духовни и душевни склоп личности. Стручњаци нису начисто да ли треба „лечити“ оне који су оштећени у медитацијама, оне који су омамљени безрезервним утицајем „вере“, или да ли и како отклањати душевне поремећаје на основу анализе последица медитације. Велики је проблем непостојање моралне и правне регулативе у Србији, каква постоји у многим државама, којом се оштећени могу здравствено и социјално рехабилитовати. Вође секти углавном тврде да су здравствено, душевно и духовно оштећени такви били и пре уласка у секту.

Са становишта одбране и борбе за опстанак народа и државе свака нова религија, секта, странка или било која организација с новим програмом, „развлачи“ укупну одбрамбену енергију грађана и умањује одбрамбену моћ, јер делује супротно од саборности, слоге, удруживања и обједињавања, и, у крајњем случају, омета фокусирање неопходне одбрамбене енергије.

Сада је јасно да су секте, чија су седишта, према подацима којима је у то време располагао СМИП СРЈ, углавном у САД (Филаделфија, Лос Анђелес, Бостон, Њујорк…) убачене у Југославију према „Пројекту 80-тих“. На њих је мислио Збигњев Бжежински 1978. године, када је у Упсали на Светском конгресу социолога најавио распад СФР Југославије.

Но, нису секте једини проблем српског одбрамбеног система. Још су агилнији у цепању и раслојавању српског националног бића невладине организације, миротворачки покрети, ангажоване хуманитарне организације, агенције и фондације (попут „Сорош фондације“,[5] ТФФ фондације и фондације „Сосокава“).

Више о њиховим активностима и потреби да се у малим земљама организује сведимензионална одбрана, у физичкој, енергијској, душевној и духовној сфери, може се сазнати из књиге „Неокортикални рат“ (у припреми је пето издање). Када је требало крајем 2000. године објавити „Неокортикални рат 2“, рецензенти нису дозволили да се објави. Наводно због политички осетљивог тренутка, будући да је у књизи америчка администрација наведена као иницијатор неокортикалног рата и сажето је раскринкана америчка демократија. Ипак, књига је објављена без одобрења рецензената, али издавач под њиховим утицајем није направио ниједну промоцију. Упркос наведеним проблемима и за то време великој цени, књига је распродата у току године.

УПУТНИЦЕ

[1]Наведене податке је лако проверити у Управи безбедности ВЈ и кроз документа оних институција које су надлежне да званично прате рад и последице утицаја секти у Војсци и друштву.

[2] Чланови комитета за кохеренцију и непобедивост били су: академик проф. др Првослав Марковић, књижевница Јара Рибникар, књижевник Зоран Глушчевић, академик проф. др Бранко Радујковић, проф. Слободан Карановић, управник библиотеке Симеон Бабић, дипл. инж. Мирољуб Јаковљевић, академик Дејан Павло Крецуљ, примаријус др Михајло Костић, публициста Родољуб Герић, глумац Миша Јанкетић, књижевник Милисав Савић, глумица Ђурђија Цветић, књижевник Вук Крњевић, председник Југословенског савеза за ТМ Милан Попов, председник Савеза за ТМ Србије Милија Петровић, инт. шаховски мајстор Предраг Ковачевић, др Слободанка Петровић, дипл. ек. Душан Павловић, информатичар Срђан Бајалица и дипл. архитекта Драган Пејчић.

[3]То неодољиво подсећа на проглас „Њу ејџ“покрета и поменуто спровођење активности кроз науку, културу, уметност, религију, медицину… Познаваоци садржаја мантри,који су напустили ТМ као организацију, тврде да су мантре у ствари имена индијских демона.

[4]У „Политици“ од 2. децембра 1999. је објављено: „У великој сали ’Сцене Маслеша’ одржаће се уводно предавање о трансценденталној медитацији. ТМ пружа дубоки одмор и покреће скривени потенцијал мозга у целости. Највећи ауторитет у истраживању мозга, чувени руски академик, Н.Н. Љубимов каже: ’То је толико добро да сваки човек у личном интересу не само да би требало, већ би морао да користи ТМ технику’“.

[5]Фондације као што су „Сорош фондација“ и „Сосокава фондација“ угрожавају будућност народа. Оне подстичу тзв. одлив мозгова и тако стварају „интелектуалне јањичаре“. Осим тога,стимулишу пројекте за уситњавање држава (тзв. стварање кржљавих и немоћних „бонсаи држава“), односно регионализацију.

Извор: svetozarradisic.com

Ознаке: Институт за ментално здравље, православље, Светоyар Радишић, секте, тм медитација