Прочитај ми чланак
Председница Хрватске, Колинда Грабар Китаровић, позната је по сликавању у разним приликама, па је ових дана објављена и фотографија с Новаком Ђоковићем, на тениском турниру у Умагу. Новак, увек одмерен и паметан, није се похвалио с том сликом, јер ако ништа друго, знао је да му се и није хвалити са заједничком сликом с особом, која је члан злочиначке организације, ХДЗ-а, а при том је и неколико пута показала симпатије према усташком фашистичком покрету.
Недавно се, председница неоНДХ фотографисала на Блајбургу с групом усташа, и ту слику објавила на свом профилу, а познато је да јавно хвали све десно организоване акције у Хрватској, те да никада није осудила усташке покличе и пароле на спортским приредбама.
Али, да је подложна поданичком понашању, потврдила је посетом Израелу, у којем је понизно описивала усташе као злочинце, чиме је улогу Хрватске као зависне банана државе, учинила неспорном. Јер Јевреји, знамо то добро, нису Срби.
Истовремено, док се у Хрватској припремају за прославу двадесет година од ткз. домовинске победе, у шуми Брезовица, у којој се сваке године усташе окупљају негирајући улогу Срба антифашиста у Другом светском рату, а који се окупљају педесетак метара даље, поручили су српском представнику у Скупштини Хрватске, Милораду Пуповцу, да му је долазак у Брезовицу ове године, последњи. Наравно, на претњу смрћу, није нико реаговао.
Али, оно што највише смета јесте намерни заборав српских жртава у агресији Туђманових хорди на српски народ у Хрватској пре 24 године. Извикани Вуковар, у којем траје побуна против „мрског непријатеља“ ћирилице, огромне патње и жртве у том, до рата, већинском српском граду, нико више не помиње.
Потихо, ван домашаја јавности, Срби у Хрватској нестају иако су на тим просторима староседеоци и ако се настави садашње понашање хрватских власти, а хоће, Срби ће постати заборављени народ који је ту некада живео, као нпр. Фенићани или Келти.
Усташки, значи ХДЗ-овски градоначелник Вуковара, Иван Пенава, ових је дана забранио наставак изградње храма Српске Православне Цркве, а мени је изузетно драго да је коначно и један великодостојник СПЦ, и то Владика далматински Фотије, после свих ћутљивих екумениста, изјавио за медије, да су Срби грађани другог реда и да у Хрватској, нестају.
Можемо да замислимо како ће 5. августа оргијати нацифашистички милитанти и клерофашистички фалангисти, прославама широм, ни лепе ни њихове, а Србима осим страха остаје да тамо где постоји макар група њих, обележе страдања.
Тако су полагањем плутајућих венаца и црвених ружа у Дунав код Веслачког клуба у Вуковару, те уз стабла у парку код дечјег вртића у Боровом насељу, чланови вуковарске подружнице Удружења српских породица убијених, несталих, погинулих, мучених, насилно одведених и инвалидних особа, на Видовдан, обележили дан сећања на своје најмилије који су убијени пре и током почетка рата 1991. године.
„Ми већ годинама покушавамо да се ова места страдања српских цивила обележе, међутим нема разумевања градских власти. Радимо на томе да се макар војничко гробље легализује, како бисмо обележавали те догађаје“, рекао је председник ССДС Војислав Станимировић, том приликом.
Иако су у лето 1991. многи Срби у Вуковару, под окриљем ноћи, нестајали, мучени, убијани и бацани у Дунав, о томе се у Вуковару не сме говорити. О мору страшних злочина, ових је дана српским медијима изјаву дао Саша Марчета из Пачетина, чији је деда заједно са својом супругом и пуницом убијен 11. октобра 1991. у Борову насељу.
„Петорица припадника Збора народне гарде ушли су у наше двориште, свирепо их мучили и онда убили. Сутрадан су их стрпали у црне xакове и тела однели у масовну гробницу на стадиону Слоге.’’ Ово је само једна прича о убијању Срба у Вуковару, стотине је истих прича широм Хрватске, али о томе ни 24 године после злочина, не сме се говорити.
Као што у БиХ постоје само муслиманске жртве, у Хрватској су убијани само Хрвати, а Срби су у овом грађанском рату, били и остали, колатерална штета.
И док ће у среду 5. августа, улицама хрватских градова парадирати милитантне неоусташе, Срби ће парастосима и посетама гробљима, тамо где могу, сећати се невино убијених чланова фамилија и пријатеља. Ако се питате зашто Европа ћути, без обзира што сви бојкотују прославу злочина, одговор је једноставан.
На горе поменутој прослави усташа у Брезовици, те усташе су се безобзирно шепуриле у униформама украјинских неонациста, истих они који се на светој руској земљи, срећом безуспешно, боре за западне интересе, против мајчице Русије. А против Русије данас је цела ткз. уљуђена Европа.
Паметноме доста.
Није ми јасно што је постигао Александар Вучић позивом „председницима БиХ“?
Антисрпска реторика из Сарајева није слабија него пре ове „историјске посете’’, можда чак и јача. А, за покушај убиства српског премијера, још нико није ухапшен, иако је пуна ткз. Босна, Насера Орића. Е мој Вучићу, један је, врло налик теби говорио, Србија се сагињати неће. И неће, Србија се не сагиње, Србија се дави, у септичкој јами.
Пише: Васко Вукоје, адвокат, Аделајд
Извор: Српски Глас
