Прочитај ми чланак
Земљо Србијо, отвори се! Док неоусташлук буде оргијао у част повијесног погрома над Крајишницима, лажни чегевариста и Мирино чедо под именом Aлександар Вулин наредиће да звоне сва црквена звона и да завијају сирене, а на Рачи ће, каже, скупити народ у ношњама да танцује фолклор.
– Никада досад нешто овакво није обележавано. Биће то велики догађај – поносно је изјавио и у поверењу открио да и Јевреји тако обележавају Дан холокауста.
Човек просто више не зна да ли је ова власт незапамћено безобразна, или једноставно – ненормална. Од та два зла, не зна се које је горе.
Држава која је одавно дигла руке од страдалних сународника побијених и протераних из земље која представља коначно остварење Павелићевих снова, прави циркус над касапницом. Уместо дипломатских нота због Томпсоновог концерта са кога ће се орити оде Лубурићевим месарима, играћемо моравац на мосту.
Уместо замрзавања односа све док и последњи прогнаник не добије назад своју кућу и своје парче земље, и последњи зликовац одробија сваког убијеног Србина, ми ћемо се кадити тамјаном.
A звона ће звонити док владика Порфирије буде угодно ћаскао са поглавницом Колиндом, у духу екуменизма и помирења преко српских костију.
Јер, ми смо ту да од региона направимо оазу новог братства и јединства, ко ће други, како пред иследником рече ђенерал Недић, него луди Срби.
– Хрватице ће рађати Хрвате, а Српкиње комунисте – говорио је, предвиђајући послератну будућност, пре него што је треснуо о бетон пред затвором, у присуству власти.
Има ли неког да заустави ово национално понижавање које поприма застрашујуће размере? Шта смо то Богу згрешили да у наше име говоре људи којима би пре пристајале кошуље са копчањем позади, него фотеље?
Значи, Вулине, сви на Рачу, а? A Бора Дрљача, може ли и он, лепо би се уклопио у ту твоју журку којом ћемо поручити неоусташлуку како нас баш заболе што они славе покољ. Јелек, антерија и опанци, по томе се знају Србијанци, плети мала, ситно калуђерски!
Знам за пијаног попа кога су пребили као мачку кад је на венчању грешком очитао опело младенцима. Овај наш пијани црноризац бије контра: на опелу удара у тамбуру. Уз пратњу звона и завијање сирена.
Мајстор морбидног спектакла, према коме ће кољачка журка у Загребу и Книну деловати као парастос.
Ових дана „Вести“ објављују серију потресних исповести људи које је милосрдна неоусташка рука заувек расејала с краја на крај света. Нико од њих више не гаји илузију да ће се икад вратити. Оно што није успело ниједној сили, и то у најтежим временима, успело је еуропској Кроацији, вољеном чеду Четвртог рајха.
Уз свесрдну помоћ свих власти од ’95. па до дана данашњег. КРВатска је коначно чиста, не рачунајући шаку повратничких мученика у гетима и оних неизлечиво заљубљених у разне макарске, башке воде и шибенике.
Још оних, привидно мирних седамдесетих година прошлог века, туристи из Србије крили су кола даље од погледа да их не би затекли исечених гума и разлупаних као канта. Тамо није било хлеба, само круха. И једва сузбијене мржње, која је чекала прилику.
И дочекала.
Вулине, не играј над гробовима, не певај бећарац на сахрани! Пиј и лумпуј за своје паре, не на рачун оних који мисле да још није све изгубљено и да зло на крају, ипак, не побеђује.
Извор: Вести онлине
