Прочитај ми чланак
Ту, јако скоро, британски премијер Дејвид Камерон се мал’ те не скоро сваког дана бацао на Србију и њено руководство дрвљем и камењем. Највише уочи 11. јула када је Лондон активно гурао свој пи-ар пројекат „Сребреница“. Али већина Европљана није поверовала у бајку о „суровим и немилосрдним“ Србима.
Истовремено су Велика Британија и САД покушале да у Савету безбедности УН протуре и антисрпску резолуцију. Британске и америчке дипломате су активно обрађивале своје колеге у Њујорку како би СБ ипак изгласао текст који је предложио лично господин Камерон. И опет – неуспех. У последњем тренутку – Русија је ставила вето. Тако су сви напори Лондона и Вашингтона испали узалудни. Много буке ни око чега! Тек толико.
Пошто је схватио да му миротворство не иде, Камерон је одлучио да промени тактику. Уцена је остављена за боља времена – ипак су они Британци!
На реду је дивљење политичкој елити Србије због „постигнутих успеха“. 25.јула је амбасадор Денис Киф премијеру Александру Вучићу предао лично Камероново писмо. Природно – у њему се говори само о томе, шта је Вучићев тим урадио у последње време на стабилизацији региона. Пре свега – по косовском питању, односно на сређивању односа са Бакиром Изетбеговићем, Тираном и Загребом. Лондон је јако задовољан свиме што је Александар Вучић учинио! Осим тога, Британци су обећали и финансијску подршку!
Уз 5 милиона фунти стерлинга, које су већ додељене, они су додали још 3 милиона. Говорећи отворено, по савременим мерилима то баш и нису неке паре, али је главно да Србија чује колико је Дејвид Камерон „великодушан“. Зашто су Британци тек тако одједном свој бес према Србији заменили добротом? Не треба да се искључи могућност да је ту своју посредничку улогу одиграо и бивши премијер Тони Блер, консултант српских власти. Вероватно је он наговестио да би било добро да се после „свађе са Вучићем“ односи сређују, те да се полако, без буке, Британци приближавају важним енергетским и сировинским пројектима.
Наравно да ни Тони Блер, ни Дејвид Камерон ништа не раде из чиста мира. Иза њих су највећи „светски играчи и банке“, којима је циљ да зараде још коју стотину милијарди долара, евра, фунти стерлинга. Те се тако, у право време и правим људима, дошапне одређена „препорука“.
Извор: Фонд Стратешке Културе – Борис Степанов
