Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, којим треба да се смање вишкови, усвојен је данас у Скупштини Србије.

Тим законом, за који је гласало 140 посланика, док је четворо било против, требало би да се омогући да се трошкови сведу у одрживе оквире са оптималним бројем запослених у јавном сектору, чиме би се унапредила ефикасност јавне управе.

Димензионирање јавне управе треба да обухвати три циља – смањење трошкова запослених, повећање квалитета јавних услуга и смањење трошкова организације.

У образложењу закона је наведено да је његово доношење неопходно, због потписаног аранжмана са ММФ-ом који предвиђа смањење броја запослених за по пет одсто годишње у наредном трогодишњем периоду, што би требало да донесе уштеде од око 0,3 одсто БДП годишње.

Смањење броја запослених у наредном трогодишњем периоду би требало да доведе до смањења расхода за зараде запослених са садашњих 11,8 одсто на ниво од осам одсто БДП годишње.

Закон обухвата запослене у целом јавном сектору, али су из овог акта изузета јавна предузећа чији је оснивач држава.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички изјавила је да се рационализација броја запослених у јавном сектору неће радити линеарно, већ само тамо где постоје вишкови, док ће у институцијама где нема довољно кадрова бити могуће и запошљавање нових.

Она је рекла да ће тај пропис важити највероватније до 2018. године, када очекује да ће се променити споран начин понашања, те закон неће бити потребан.

Локалним самоуправама које не буду поштовале ограничење у максималном броју запослених, привремено ће бити ускраћени трансфери из буџета.

Законом је превиђена новчана казна од 120.000 до 150.000 динара за прекршај руководиоцу организационог облика ако, супротно одредбама овог закона, запосли односно радно ангажује лице, односно ако изврши исплату зараде, односно плате у маси која је виша од оне до које се долази спровођењем рационализације у обиму утврђеном овим законом.

Министарка Удовички је раније изјавила да је у јавној управи око 9.000 људи индентификовано као вишак запослених и додала да би они из јавног сектора требало да оду до краја године.За измене тог закона гласало је 140 посланика, док је четворо било против.

Поступак јавних набавки након усвајања измена закона којим се регулише та област трајаће краће, јер ће процедуре бити ослобођене компликованих и дугих процеса.

Успостављање Регистра запослених у јавном сектору

Скупштина је усвојила и Закон о Регистру запослених, изабраних, именованих, постављених и ангажованих лица код корисника јавних средстава.

За усвајање тог закона, који уређује вођење регистра и његов садржај, као и заштиту и доступност података, гласао је 141 посланик, док је троје било против.

Регистар се успоставља у циљу праћења броја запослених и њихових личних примања, а водиће га министарство надлежно за послове државне управе у електронском облику.

Утврђено је да за тачност унетих података у Регистар одговара одговорно лице корисника јавних средстава.

За кршење овог закона новчане казне се крећу од 5.000 динара до два милиона динара.

На основу овог закона створиће се база кадровских података за ефикасно управљање људским ресурсима и праћење политике исплате личних примања.

Измене Закона о јавним набавкама

Скупштина Србије усвојила је данас измене Закона о јавним набавкама, којим се подиже ефикасност и економичност поступка јавних набавки. Скупштина је усвојила је и измене и допуне Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

Министар финансија Душан Вујовић изјавио је раније, образлажући измене тог закона, да је до сада процес јавних набавки у просеку трајао 200 дана, што је веома споро и не одговара очекивањима предвиђеним у директивама ЕУ.

Изменама закона ће, како је навео, бити дефинисане легитимације оних који имају право да уложе приговор, што раније није било прецизирано па су, како је навео, „неки због својих интереса могли да улажу приговоре и да одлажу процес“.

Вујовић је прецизирао да је 74 дана просек за приговор, а да су „они могли да одложе и на годину дана“, што је доста компликовало цео процес.

Намера стога и јесте да се поступак, како је додао, мора уредити тако да се процеси не могу зауставити приговорима, већ да се убрзају.

Као још један проблем Вујовић је навео и то што су минималне вредности за мале набавке биле до три милиона динара, а да се новим законом тај износ подиже на пет милиона динара, док ће лимит за набавке у енергетици, саобраћају поштанских услуга бити 10 милиона динара.

„Идеја је да не оптерећујемо те процедуре дугачким и компликованим процесима“, објаснио је Вујовић.

Усвојене измене Закона о јавном дугу

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас измене Закона о јавном дугу које имају за циљ стабилизацију и даље смањење учешћа јавног дуга у БДП-у.

Изменама и допунама Закона о јавном дугу, за које су гласала 134 посланика, док је четворо било против, ограничава се задуживање по основу датих гаранција правним лицима за потребе ликвидности, чиме се уводи додатна финансијска контрола јавног сектора.

Прецизније, у образложењу закона се наводи да су у циљу реализације аранжмана са ММФ-ом, потребне измене и допуне Закона о јавном дугу, првенствено у домену лимитирања намене зајмова за које може бити издата гаранција државе, а то је укидање могућности Републике Србије да даје гаранције за кредите за потребе ликвидности јавним предузећима и другим правним лицима.

„Предложене измене треба да смање притисак на расходну страну буџета Републике Србије и повећају финансијску дисциплину у јавном сектору“, истакнуто је.

За јавни сектор рокови плаћања 60 дана

Данас су у Скупштини усвојене измене и допуне Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

За измене тог закона гласало је 134 посланика, док је четворо било против.

Ступањем на снагу тог закона ће, како је најавио раније министар финансија Душан Вујовић, рокови плаћања локалних самоуправа или комуналних делатности добављачима бити ограничени на 60 дана.

Вујовић је, представљајући тај закон, рекао да ће убудуће рокови плаћања унутар јавног сектора бити дефинисани онако како су постављени и у оквиру приватног.

Он је нагласио да ће те измене подићи ниво финансијске дисциплине и проширити је и на јавни сектор.

То је закон који функционише низ година, рекао је он, и ефективно регулише односе у плаћању јавног и приватног сектора на једној страни, унутар приватног и сада проширено унутар јавног сектора.

„Измене закона дефинишу правила и кажу да уводимо систем тестирања плаћања до 60 дана на локалне самоуправе, комуналне делатности према добављачина. С друге стране то је проширење степена финансијске дисциплине на цео систем у земљи“, рекао је Вујовић.

Према његовим речима, закон ће се примењивати од дана ступања на снагу, а предвиђене санкције тек од јануара наредне године.

„Унутар приватног сектора то је функционисало као систем плаћања који се у пракси спроводио са већим или мањим степеном финансијске дисциплине, а унутар јавног сектора смо имали недостатак правила“, рекао је Вујовић.

Предвиђа се, како је додао, да после доношења закона подигнемо ниво финансијске дисциплине, до степена који ће омогућити несметано обавијање финансијских трансакција.

Како је навео, рокови плаћања између јавног и приватног сектора износили су по закону 45 дана, а у приватном се усталило се да су рокови до 90 дана.

„То се у пракси, међутим, пролонгирало, а многи већи привредни субјекти су користили моћ на малим и продужавали рокове мимо оних које предвиђа закон“, рекао је Вујовић.

Сада је, како је казао, циљ закона и да овласти одговарајуће органе да спроводе закон, да на локалном нивоу редовно изирују обавезе према добављачима гаса струје итд.

Вујовић је нагласио да су измене Закона директно у складу са обавезама које је Србија прихватила на путу ка ЕУ, онима које подржава ММФ и које постоје у уређеним системима у свету.

Утврђени услови продаје одређених непокретности у својини

Скупштина Србије усвојила је Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Србије којим је предвиђено да ће држава у наредном периоду у оквиру најављене продаје државних непокретности понудити пословне просторе и станове, који су већ дати у закуп и нису нужни за функционисање државе, али не и дипломатска представништва.

„Држава још нема детаљан попис имовине, нити јасне критеријуме за управљање друштвеном својином. Предлогом желимо да се у неколико корака приближимо билансу стања, да знамо шта, па да на најбољи начин решимо питање структуре ресурса“, рекао је Вујовић.

Он је навео да се очекује да ће држава продајом државних непокретности остварити приход у вредности од око 30 до 40 милиона евра, као и да новац од продаје државних непокретности сигурно неће отићи у текућу потрошњу.

У образложењу закона наводи се да је Уставном прописано да Република Србија уређује и обезбеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине.

Усвојени закони о превозу путника и терета на друмовима

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас два закона – о превозу терета и путника у друмском саобраћају који треба да обезбеде већу конкуренцију транспортних предузећа и бољу заштиту путника.

За усвајање Закона о превозу терета у друмском саобраћају гласало је 136 посланика, а за Закон о превозу путника у друмском саобраћају 138 посланика.

Циљ доношења ових закона је да се омогући ефикаснији систем транспорта, заштите путници и смањи сива економија због које је држава годишње оштећена за више од 100 милиона евра.

Намера законодавца је да се кроз оба закона омогући лојална конкуренција између транспортних предузећа, а да они који нелегално послују уђу у легалне токове.

(Бета, Танјуг)

Ознаке: откази, скупштина Србије, СНС, усвојени закони