Прочитај ми чланак
Када анализирамо нуклеарни споразум са Ираном не бисмо смели да испустимо из вида Кубу. Јер, санкције против обе ове земље биле су у сваком погледу плод чисте самовоље САД. И то су не само у случају ове две државе, већ и у случају више од седамдесет других земаља широм света.
У питању су огромни ресурси овог типа на Земљином шару којима САД располажу да би могле да почисте наметљиве такмаце из сопственог лагера када је реч о преотимању тржишта. Стога је био добар потез немачког вицеканцелара и министра привреде Зигмара Габриела што је, имајући у виду да ће санкције против Ирана бити укинуте, одмах по постизању нуклеарног споразума и пре свих отпутовао у Иран како би осигурао шансе немачкој привреди. Чак не морамо да се даље ни удубљујемо у стотину страна самог споразума и исто толико страна његових анекса, нити да осматрамо саборне параде надлежних америчких адвокатских концерна да бисмо схватили да ће бити могуће да се конструишу нови проблеми. И у овом случају ће се будуће политичке акције одвијати по оној: Господ дао, Господ и узео.
Самовоља која се манифестовала приликом наметања санкције, а која се манифестовала и приликом њиховог укидања, одређиваће и убудуће след догађаја. Шта ћемо када је свет тако скројен, чак и када, како су овог викенда известиле једне немачке регионалне новине, бивше судије Савезног уставног суда нађу за сходно да као”антиамеричке” глатко одбаце тврдње попут ове. Наравно, успостављање новог привредног поретка путем одредби ТТИП-а и укидање демократске државе, које иде руку под руку са њим, пружиће нова образложења самовољи.
Аспекти нуклеарног споразума са Ираном представљају можда највећу вододелницу какву је свет видео од краја Другог светског рата наовамо. Престравићемо се када схватимо којом брзином Сједињене Америчке Државе широм глобуса извлаче из дуготрајне изолације потенцијалне партнере Руске Федерације. Пречесто смо десетине протеклих година гледали ратовима дефинисан рукопис САД, да бисмо се олако отресли оваквих мисли. Ово се не дешава само државама којима су уведене санкције. Један демократски председник по имену Бил Клинтон је ово демонстрирао чак и у Сверној Кореји и то преко своје ”незаобилазне” министарке спољних послова, госпође Медлин Олбрајт, и њеног наступа у једном свернокорејском циркусу где су јој одушевљено клицали.
Познајући позадину лабилности у Бразилу која може да је снађе сваког трена, бразилска председница ће, тачно знати колико далеко сме да се упушта у причу са БРИКС-ом, чак и када јој у вези са тим следећа Олимпијада пружа известан рок поштеде. Што се буде више ближило Светско првенство у фудбалу 2018. у Русији, оно ће све имати све израженију функцију заштите Руске Федерације од сасвим прецизно циљаних бескрупулозних поступака САД. Јужна Африка ће знати до ког интензитета дестзабилизације ће имати снаге да се брани. Индија је у савезу БРКС управо то – Индија, сушти стратег.
Наравно, у искушењу смо да, имајући у виду свет након потписивања нуклеарног споразума, ближе анализирамо регионалне конфликте чије изазивање од стране Запада има за циљ Руску Федерацију попут онога који је распрламсао у Сирији и који никако није једини. Турски председник Ердоган је све учинио да се свргавањем свог личног пријатеља Асада на Средњем Истоку домогне нове улоге следбеника османзима. Међутим, он је бомбардовањем Курда овог викенда, испустио из вида да ће Израел предузети све да подржи све курдске аспирације. Да ли је у питању нова слобода деловања против Тел Авива коју су САД стекле путем нуклеарног споразумом са Ираном, када је ово бомбардовање Курда уследило по изричитом америчком одобрењу?
Када говоримо о нуклеарном споразму са Ираном у фокусу се налази Израел. Ово не важи само за односе између Тел Авива и Техерана, који су некада један другом падали у зегрљај, колико је усмерено против треће стране. Израел је значајан фактор у самом Вашингтону када је реч о глобално најважнијим питањима. Зар је могуће да су при томе у исти мах два играча: републиканци у САД и израелски премијер Нетањаху, заиграла на погрешну карту? Није пала у заборав чињеница да су у САД демократе традиционални саговорници пријатеља Израела. Наравно, представљало је праву сензацију до које мере су републиканци заоштрили ствари. Они су ишли чак до једног у читавом свету неуобичајеног отвореног напада на изабраног председника државе, када су без Обамине сагласности допустили Бењамину Натењахуу као премијеру и пријатељу републиканаца, да одржи говор у Конгресу. Када ослушнемо реторику Сенатора Мекејна онда морамо добро да поразмислимо о намерама израелског премијера у случају његовог трајног флерта са рапубликанцима.
Најављени вето председника Обаме у случају било какве опструкције од стране Конгреса у вези са нуклеарним споразумом сасвим јасно је осветлио једну ствар: дугогодишња политика није била успешна. Под знаком питања је да ли ће у оваквим околностима будућност одређивати блискост између репубиканаца и снага наклоњених Израелу. Са губитницима се нерадо грлимо. У оваквом случају, за круг победника мора се.
Ово важи и за нуклеарни споразум са Ираном када правимо фине анализе и других цантралних компоненти у америчком председничким изборима. Као што се зна свуда у свету, постоји груба подела међу онима који финансирају ратно замешатељство које Американци означавају речју ”избори”. На страни демократа то су адвокати. Ето разлога више да се радујемо ТТИП-у и адвокатури. Ту се убраја и индустрија здравља. Како нам откривају разне публикације, републиканце неограниченим милионима долара подржавају лоби произвођача оружја у свакој форми и нафтна индустрија.
Да ли ће нафтна индустрија САД због онога што је председник Обама нуклеарним споразумом учинио могућим и даље бити на страни републиканаца, будући да јој је демократски председник учинио доступним расположиве капацитете рафинерија за пераду специјалне иранске нафте, а и више од тога? Бечки споразум је из темеља променио основну структуру предстојећих председничких избра у САД. Сада је на реду да све ово запамти само joш господин Гласач, који треба да притисне тастер еклектронских гласачких машина, баш онако како су демократе препоручиле Венецуели. А, резултати нису изостали ни тамо!
Вили Вимер
Извор: Београдски форум за свет равноправних
