Прочитај ми чланак
Поштована канцеларка Меркел,
Бескрајни диктат штедње који је Европа наметнула грчким грађанима није донео очекиване резултате. Сада је Грчка рекла гласно „Не“.
Као што су многи предвиђали, европски финансијски захтеви се урушили грчку економију, довели до масовне незапослености и слома банкарског система и значајно заоштрили дужничку кризу. Задуженост Грчке је скочила до неотплативих 175% БДП-а. Њена економија је колабирала, порески приходи су у слободном паду, производња и запосленост се из дана у дан смањују, а њене компаније су остале без капитала.
Хуманитарне последице су поразне: 40 одсто грчке деце живи у сиромаштву, смртност новорођенчади је вртоглаво порасла, док је незапосленост међу младима готово 50%. Корупција, избегавање пореза и књиговодствене махинације претходних грчких влада значајно су допринеле проблему презадужености. Међутим, грчки грађани су спровели политику штедње – смањили су плате, државну потрошњу и пензије, приватизовали су, дерегулисали и подигли порезе. Серија такозваних „програма прилагођавања“, којима су се подвргнуле Грчка и друге земље, проузроковали су последице које у Европи нисмо видели од велике светске економске кризе 1929. Лек који су прописали Брисел и Берлин показао се опаснијим од саме болести. Он је оштетио чак и оне који нису били рођени у време избијања светске економске кризе 2008.
Позивамо вас и чланове Тројке да промените курс како бисмо избегли даљу штету. Тренутно се врши притисак на грчку владу да прислони пиштољ на главу и притисне обарач. Али тај метак не би усмртио само грчку будућност у Европи. Колатерална штета би била и еврозона као светионик наде, демократије и благостања. Читав свет би осетио последице овог чина.
У темеље Европске заједнице 50-их година прошлог века, уграђен је отпис дугова – немачких дугова. То је био кључни допринос немачком економском чуду и миру у Европи после Другог светског рата. Данас треба да реструктурирамо и отпишемо дугове Грчкој како би се њена економија опоравила. Треба јој омогућити дугорочну отплату дуга. Сада је идеалан тренутак да одбацимо пропалу политику штедње. Истовремено, део грчких дугова мора бити опроштен како би се у овој земљи спровеле неопходне реформе.
Госпођо канцеларка, наша порука је јасна: Молимо вас да преузмете важну водећу улогу за Грчку, Немачку и свет. Ваше одлуке током ове недеље биће историјске. Надамо се да ћете учинити храбре и великодушне потезе према Грчкој и тако задужити будуће генерације.
С поштовањем,
Heiner Flassbeck, бивши секретар у немачком министарству финансија и водећи економиста Организације Уједињених нација за трговину и развој.
Thomas Piketty, професор економије на Париској школи економије.
Jeffrey D. Sachs, професор одрживог развоја, здравствене политике и управљања и директор Earth института на Универзитету Колумбија у Њујорку.
Dani Rodrik, професор Форд фондације за међународну политичку економију на Кенеди школи на Харварду.
Simon Wren-Lewis, професор економске политике на Блаватник школи управљања на Оксфорду.
Der Tagesspiegel, 07.07.2015.
Превео Мирослав Марковић
(Пешчаник)
