• Почетна
  • ДРУШТВО
  • НАУЧНИК ИЗ САД ЗА „СРБИН ИНФО“: Колико је жртвава било – oво је истина о ДНК анализи Сребренице
Прочитај ми чланак

НАУЧНИК ИЗ САД ЗА „СРБИН ИНФО“: Колико је жртвава било – oво је истина о ДНК анализи Сребренице

0

uzorak_za_dnk identifikaciju

Колико је жртава било у Сребреници? Мит о “геноциде” у овом догађају, годинама је грађен постепеним увећањем броја жртава. Редакцији “Србин инфо” се обратио наш млади научник из Америке, чија је специјалност генетика и молекуларна биологија и који је детаљном анализом оборио устаљено тезу Запада о “ДНК анализи Сребренице”.

Име нашег научника је познато редакцији, а његову анализу преносимо у целости:

Научна дела у већем делу света, поготово из области природних наука, морају проћи „сито и решето“ рецензија пре него што се објаве и буду усвојени. Научне институције сарађују, а подаци су свима све време доступни. Осим у случају гоњења криминалаца и сличних околности где су подаци заштићени с разлогом. Кредибилност инстуције расте бројем темељно потврђених, дакле успешно обављених научних истраживања у водећим светским журналима високог утицајног фактора. Ипак, то и даље не даје за право једној институцији да избегне дебели зид рецензената. Тај зид се састоји из мноштво научника истих или благо различитих истраживачких области, углавном из Америке.

Када је у питању слуцај Сребренице, једини „доказ“ колико је жртава било базира се на ДНК анализи – дакле тврдња ослоњена искључиво на природнонаучни сектор. Научник очекује да се иза тако једне ставке крије дебели талог научних доказа и дугогодишње пробијање кроз критике и корекције других светских научника. А овде је реч о томе да не постоји ни сам рад који говори о тачној анализи који показује икакве податке ДНК доказе тог случаја, а камоли процес о утврђивању научне валидности. Има пуно локалне и друштвене литературе о Сребреници, књига пуних речи, међутим, нема „раw дата“ („сирових података“) какве би научници волели да виде, већ се прича о готовим интепретацијама, што је неприхватљиво. Ако нема доступуног научног доказа да је било 8.000 жртава, о чему се ради?

Јавља се институција ИЦМП (International Commission on Missing Perons) са тренутним седиштем у Сарајеву коју је основао Бил Клинтон 1996 године. Добронамерним гласом институција се описује као место које ће путем науке помоћи породицама бивших југословенских република да пронађу своје вољене нестале током последњих ратова. Иако дефиниција институције тврди нешто друго, нестали и протерани Срби током ратова који су на претек се готово ни не помињу или се кратко помену само у вези са Косовом.

ИЦМП се добро пробила, не у европској, већ у хашкој литератури и само друштвеним наукама – цитирају ИЦМП када говоре о броју сребреничиних жртава. Цитирају, не знајући или игноришући да ИЦМП као таква нема материју која говори о конкретним научним подацима. Нико не тражи ДНК карактеристике породица и пронађених, нема протокола анализе, детаљних метода, резултата…

На пример, поставља се питање којом анализом су успели да процене да је ДНК од индивидуе погинуле или стрељане 1995, а не 1992. или 1993. године или можда још раније из Првог или Другог светског рата?

Кренувши од Првог светског рата на овамо, много је индивидуа једне породице покопано на тим просторима, који су страдали или природном смрићу или у ратовима. Уз то, много је породица потекло из једне исте породице – неке су данас муслиманске, а неке су остале православне. Како је ДНК лоциран коме? Где је „супплемент“ за „raw data“? Зашто то није достпуно?

grobnice-bosna dnk analiza

Овде нису у питању технике које су етабилиране – најновији научни чланци водећих журнала још увек дискутују о концептуалним и методолошким комплекситетима, као и прецизношцу интерпретације података. Успешно обављена анализа за 8000 покопаних ДНК индивидуа је озбиљна ствар. Она изискује много научне борбе, техничке опремљености, нешто што ни заједница водећих светских института не би могла тек тако да констатује у скорије време. А видите, ми на Балкану имамо неку институцијицу која све то може, без да икоме каже како је то успела. Па и да је успела, за очекивати је да се тако нешто нађе на насловним страницама врхунских, светских научних новина. Зашто није?

Све што добијамо од ИЦМП институције поводом Сребренице и славне ДНК анализе коју сви цитирају јесте један постер о крајњим бројевима анализе, доступан на њиховом сајту. Да ли је то наука или дечија игра?

Амерички National Institute of Justice се исто бави проналаском несталих. Институт је у блиској сарадњи са Харвардом, сви резултати истрага се публицирају до најмањих детаља и сви су безусловно прешли жилете рецензија пре него што су били објављени. Тако функционише наука. Где су публикације ИЦМП о Сребреници? Који су научници ван ИЦМП-а рецензирали?

ИЦМП публицира нпр. у журналу високог утицајног фактора, као Nature Genetics, али ту се не ради о сребреничином догађају, већ о малим техничким корацима које свака реална лабораторија одрађује. Публикација о 8000 жртава у Сребреници има само рецимо у Croatian Medical Journal, хрватском журналу врло ниског утицајног фактора, и говоре опет само о бројевима без темељне анализе, са рецензијеом локалног карактера.

Чини се да је са циљем створена институција ван Америке, западне Европе (или не дај боже Русије) која прича о 8000 жртава, јер у светској науци ове ствари не би прошле. Од лажних гробница направиљен је велики парадоски у литератури, а тврдња да ДНК анализа даје за право констатовања да је особа погинула стрељањем а не гранатом досеже границе научне фантастике.

Извор: СРБИН.ИНФО – „Алтын“
Име аутора познато редакцији; необјављујемо га из безбедносних разлога