Српске власти, или двојац Николић-Вучић, на крају је морао и отворено да затражи помоћ Русије. Дуго су то избегавали. Најпре је председник Србије писмом замолио Русију да уложи вето на предлог британске резолуције о Сребреници, а затим се, ироничним тоном, Александар Вучић „захвалио британским пријатељима“.

Британски пријатељи су, касно синоћ, предложили нову верзију резолуције, далеко неповољнију од претходних. То је њихов коначни предлог.

Русији, вероватно, није у интересу да британска резолуција о Сребреници прође.

Паралелно са расправом о Сребреници, уследили су и предлози Холандије да се формира посебан суд за истраживање случаја обарања малезијског путничког авиона над Украјином 17. јула прошле године. Савет безбедности мора одлучивати о стварима начелног карактера, опасно је упуштати се у овакво третирање појединих случајева. Данас се сребреничком резолуцијом напада Србија, а већ сутра ће бити нападнута Русија због дешавања у Украјини.

Дакле, и руска страна има интерес да помогне Србији.

Тако се бране начела и улога ОУН. Међутим, то се неће свидети западним силама. Као одговор на потезе српске стране, Европски парламент је „вратио у игру“ доношење сопствене резолуције о Сребреници. Ако не може проћи у СБ УН, британски предлог ће бити усвојен у Европском парламенту.

Поставља се због свега питање: куда иде Александар Вучић? Ако хоће у ЕУ, онда га тамо чекају „европски пријатељи“ и овакав Европски парламент. Ако се томе жели супротставити, онда на унутрашњем плану мора повући низ потеза којима ће јасно ставити до знања да мења свој политички курс.

Оваква политика, којом се истовремено припрема добродошлица Ангели Меркел у Београду заклињањем да са „пута ЕУ нећемо скренути“ и тражење од Русије улагања вета како би се заштитили српски национални интереси, тешко може да се прати. Све теже ће је пратити и странци и домаћи бирачи. Отприлике, као и у Грчкој.

На крају, остало је да се одлучи на референдуму да ли пристајати на нова условљавања. Можда и о томе треба размишљати. И на референдумско изјашњавање ставити питање о „безалтернативном путу“ Србије у ЕУ.

Извор: Фонд Стратешке Културе

Ознаке: Александар Вучић, Велика Британија, Русија, Србија, српска спољна политика