РАША ТУДЕЈ: ЕУ би урадила све да задржи Грчку

22:33 06.07.2015.

„Брисел и Вашингтон не желе да изгубе Грчку због геополитчких и геостратешких аспеката и урадиће све да тако нешто спрече“, рекао је геополитички аналитичар Патрик Хенингсен.

РТ: Председник Европског савета је заказао хитни састанак еврозоне за уторак. Шта можемо очекивати од преговора?

Патрик Хенингсен: Важно је нагласити да је то прва рунда преговора од много њих. То даје влади мандат; у краткорочном периоду влади Сиризе даје чврсту руку у преговорима. Али у дугорочном периоду ће чак и референдум (одржан у недељу) постати неважан. Много ствари се може десити, нема постигнутог договора или неке закључне акције по којој Грци остају у ЕУ или не, тако да је све рана фаза.

РТ: Хоће ли овај резултат дати грчкој влади већи утицај у преговорима?

ПХ: Да, краткорочно. Да се десило другачије могли би видети колико би поражавајући било у смислу преговора. Тако да се иде у корист владе Сиризе, што је сјајно, и искрено то је разлог зашто су пре свега били и изабрани. Њих су људи изабрали. Добили су мандат како би када дођу на власт устали против финансијског малтретирања.

Ова влада би стала на страну народа против страних банкара и они су то управо урадили. То је само први део приче. Следећи део ће се тек написати и ми ћемо видети шта ће се догодити јер се може десити заокрет од 180 степени у неком тренутку; медијска кампања која демонизује ову владу ће се наставити јер они желе да их дискредитују; желе да људи негодују због промене режима. То ћете видети у наставку – много негативне штампе која окривљује владу за лоше управљање у току кризе итд.

РТ: Шта се дешава ако кредитори сами кажу „Не“? Немачки министар финансија Wолфганг Сцхаубле је већ рекао како је Ципрас спалио своје мостове.

ПХ: Ту изјаву је дала једна особа из Немачке, али биће још критика са стране како Грчка треба да изађе из еврозоне и да је ситуација неодржива. Чињеница је да у средишту ЕУ не желе да изгубе Грчку – они би урадили све да задрже Грчку у унији. То је важно, није ствар само у интегритету структуре Европске уније већ и у геополитичкоми геостратешком аспекту. Ако Грчка изађе из ЕУ може пасти у руке неке друге силе, која би им помогла у финансијама током прелазног периода или радила на заједничком пројекту цевовода, као што је Русија. Наравно, Вашингтон и Брисел би урадили све да то спрече.

РТ: Грци су рекли „не“ штедњи. Шта је следеће за земљу?

ПХ: Они су рекли не сада али то се може променити. Ако се подстакну социјални немири у Атини наредних недеља и месеци биће ово врло дуго лето. Колико дуго људи могу остати уз владу Сиризе, колико су одани овој влади, да ли ће учинити исправну дугорочну ствар, да ли су довољно стрпљиви, хоће ли медији наставити да демонизују владу и да ли ће се јавно мњење променити у једном тренутку. Другим речима, могли су да имају овај референдум сада али да штедња и програм реструктуирања уђу на задња врата. Уговор ЕУ улази на задња врата, чак и у државама попут Португала, другим земљама које нису желеле јединствени споразум. То се може десити и Грчкој.

Борба ЕУ: Наставити у неолибералном правцу или се окренути социјалдемократским коренима

Џек Расмус, професор политичке економије: „Одвија се велика борба овде: хоће ли Европа наставити у неолибералном правцу или ће се вратити социјалдемократским коренима.“

РТ: Као што видимо, у Атини се слави. Које су могуће последице овог гласања?

Џек Расмус: Сада кад су Грци одбили последњу понуду Тројке, лопта је заиста на страни Тројке. Следеће што ће се догодити је да ће почети прави преговори. Екстремисти из Тројке су овде очигледно одбијени. Цела њихова идеја је била да Грчку одведе у банкрот и можда истера из еврозоне. Али сада мислим да ће умеренији устати и предложити нови договор који је вероватно био у њиховом џепу и пре гласања. Он ће вероватно бити у форми продужавања рока за враћање дуга са садашњих 20 година на 40 година што ће смањити исплате Грка, вероватно смањити каматне стопе, реструктуирати дуг на много начина, можда тражити од Грка неке уступке убудуће.

Прошле недеље се грчка влада приближила позицијама Тројке и вероватно је требало да се договоре прошле недеље, али су екстремисти Тројке то спречили. Мислим да ћемо видети нову рунду преговора – ставиће нешто више на сто и наставити да преговарају блискије. Ипак, ако се не усагласе, екстремисти и даље имају контролу.

РТ: Банке Грчке ће остати затворене и капитал се контролише. Колико дуго Грчка може опстати под оваквим условима?

ЏР: Вероватно могу тако неко време, неколико недеља, колико трају преговори. Ако Тројка одбије након сутрашњих састанака да преговара то је знак да ставе већи притисак на грчке банке и покушају да их дестабилишу и промене политичко мишљење у грчкој, што ће бити врло тешко због гласања и подршке влади Сиризе. Сумњам да ће се то десити, али може.

РТ: Шта глас „Не“ значи за остале земље еврозоне које болују од штедњи?

ЏР: Глас „Не“ очигледно охрабрује друге који се опиру наставку штедњи. Постоји велика борба овде: да ли ће Европа наставити у неолибералном правцу или ће се вратити социјалдемократским коренима. Грчка каже: „Хајде да се вратимо нашим коренима где сви добијају једнак третман.“ Неолиберали који су тренутно главни кажу: „Не, сада нам треба више штедње, реформа тржишта рада свуда у Европи.“ Али ово треба дати већи подстицај Подемосу и другим левим и десним странкама у Француској које су у успону да одиграју већу улогу и потврде себе.