Прочитај ми чланак
Мит – Јосип Броз или Амброз, Хрват или син пољске грофице Марије, ликвидатор у белим рукавицама, аустроугарски поднаредник у Првом светском рату, шеф злогласне јединице совјетске тајне службе НКВД или клавијатуриста, енигматска змија, друг Валтер, хуманиста самоуправљања, диктатор или машинбравар, тројански коњ Комитерне или млинар. Без икакве сумње био је дресер примитиваца и малограђанских башибозлука.
Запад је искористио окосницу на којој смо се нашли средином 20. века. Тренутак када смо била на прекретници и када је свет био такође. Историјски тренутак ишао је њима у прилог, осетили су нашу слабост, искористили је и на власт довели свог човека, свог маршала.
Прво су одређеном кругу људи мазали очи новцем, изули их из опанака, обули им „праду“. Онда их убедили да им „прада“ одлично стоји, као саливена. Затим у фиктиван мир и слогу, братство и јединство. Такође, да им Бог није потребан да би „лепо“ живели. Тито причао, а запад нас величао преко измишљеног вође. Људи помислили да их запад воли. Ишли у Трст на кафу, како кажу. Куповали ствари будзашто, мада мора се и ту направити разлика, куповали су они који су поседовали црвене књижице, односно који су били чланови црвене секте. Та чланска карта је била кључ који отвара сва врата.
Почели људи да носе „праду“. Допала им се, заборавили опанак, заборавили Бога, историју, претке и правду. Тито и запад им замазали очи колико су могли док они спроводе своје прљаве циљеве преотимања језика и територија. Али кога је било брига за језик? Оне које је било брига нису имали могућност да се супротставе, они који су могли нису јер су имали прече интересе, а они који су се супротстављали били су шиканирани, прогоњени и одвођени на Голи оток.
Што је најгоре он и данас не престаје да буде предмет обожавања одређеног броја људи, хвала Богу, веома малог броја, чији је једини аргумент за оживљавање тог златног времена и великог вође тај што су „лепо“ живели и имали велике плате. Зар је плата битнија од Бога? Морају постати свесни какав год био, умро је друг Тито. Еукалиптуси су се ваљда довољно исплакали. А после Тита – нема више Тита! Али ту је Елиот Нес. „Било нам је добро за време Тита?!“ Шта је тачно било добро?
Исус Христ је говорио: „Који не сабира са мном, расипа“ (Мт.12, 30).
Неоспориво је то да је он омогућио стварање НДХ, по речима његовог генерала Туђмана у чему се огледају његове највеће заслуге. Продао је Косово стварањем аутономне покрајине КиМ изједначавајући је касније уставом из 1963. године са Војводином по самосталности. Уставом из 1974. године као Хрват ударио је темеље хрватске државности. Заташкавао је усташке злочине и није дозвољавао истини да изађе на видело. Није дозволио повратак прогнаних Срба са Косова и Метохије 1945. године. Евидентно је то да је 1944. године већина Срба била против комунизма, али кога је било брига?! Изградио је неколико нових нација од српске, укидао ћирилицу, од српског језика стварао српско – хрватски који је касније неким чудом постајао хратско – српски, па нови хрватски. Фалсификовао је историју, променио етнички састав становништва проглашавањем Срба католика Хрватима.
Учинио је огромни геноцид над Србима еквивалентан усташком тиме што је приморавао људе да се одрекну Христа и свега везаног за Православље (једино; остале вере су биле легалне), тиме што је вршио диктатуру и Србе лишио свог искреног патриоте, генерала Драгољуба Михаиловића. Захвељујући њему доста Срба са простора Црне Горе није крштено. Вршио је прогон српске Православне цркве, одводио недужне људе, интелектуалце, који су се супротстављали његовој тиранији на Голи оток.
Самопрогласио оне људе који су чували српски језик, наслеђе, културу, идеју Велике Србије, народним непријатељима и ни криве, ни дужне стрељао 1946. Није дозволио ни да се они достојно сахране као православци. Урадио је оно што је Драгољуб Михаиловић спречио да се учини са њим. У име Срба опростио је србоубицама. Све ово говори да је био антисрбин и антихрист. Уништавао је све што је било српско и православно код нас.
Онде где су стале усташе наставио је машин – бравар у белим рукавицама преузимајући њихове лојалне слуге и стављајући их под своје полтронство. Није то чинио на исти начин, али јесте са истим циљем. A програм чије темеље је поставио обожавани друг Тито, програм дебилизације, је и сада на снази.
Јустин Ћелијски је писао: „Човек у овом свету треба да разреши дилему: да ли ће да буде са Христом или ће да буде против Њега. И сваки човек, желео то или не, мора да лично реши овај проблем. Дакле, или ће бити христољубац или христомрзац. Треће решење не постоји“.
Хмм… кога је сада брига за прошлост? Имамо важнија посла. Хајде ми да тражимо новог Тита који ће да нас извуче из дугова, да поново шеткамо Трстом, кога брига за све остало?! И за Бога?! Ми смо најпаметнији. А како и не бисмо били када имамо саветнике који нас уче како да се излечимо од „Православља“, шизофреније и сличних болести, наш драги Попе и свесрдни западни пастири који нам већ дужи низ година помажу у проналажењу лека.
Да ли је било могуће бити и комуниста и човек? Тешко питање.
А, питање века: „Где је „највећи син наших народа и народности“ био када су се водили Балкански ратови, у Албанској гоглоти, Првом светском рату и сл.?“
Јелена Весковић
