Прочитај ми чланак
Колевка демократије по ко зна који пут нашла се пред историјским питањем.
И док су све очи упрте у земљу која је често гледала у своје богове, чини се да им сада само Бог и може помоћи.
ОXИ/НАИ питања су на која ће Грци данас одговарати и тиме сами одлучити да ли ће своју судбину узети у своје руке или пристати на „уцену“ како многи оцењују захтеве кредитора и продужетак агоније.
Референдум поводом једног од најважнијих дилема у историји модерне Грчке заказан је прошле недеље, а сукоб заговорника „да“ и оних коју су за „не“ води се врло емотивно. Грци пред очима немају само будућност Грчке, већ и своју прошлост, прошлост у коме се водила борба за више демократије у земљи коју су потресали бројни ратови и кризе. Ненавикнути на грубост Европске уније коју је сада показала, Грци су, мало је рећи, остали збуњени.
Медији ових дана пуне насловне стране, пристрасно и помало необјективно извештавајући о томе колико је предстојећи референдум продубио поделе у грчком друштву. На једној страни су наизглед „леви лудаци“, а на другој наводно они коју су „опседнути Европом“.
А знају ли Грци за шта уопште гласају?
Њихова збуњеност није се родила само због Ципрасове претње „тај ко се одлучи за „да“ постаје кривац за наставак политике штедње“, већ и због референдумског питања скројеног на брзину, сугестивног и тешко разумљивог чак и економским стручњацима.
Многим грађанима ни дан пред референдум није било јасно о чему се тачно данас гласа.
Да ли је то „оxи“ еврозони, мерама штедње или Европи, можда Ципрасу?
Поборници позитивног одговора тврде да се гласањем заправо одлучује о опстанку Грчке унутар еврозоне, а Влада Алексиса Ципраса демантује такво тумачење и тврди да грчки народ одавно већ зна право стање ствари.
Према његовим речима, Грци памте све што су донеле мере штедње због чега је заложио и свој кредибилитет али и обезбедио алиби за оно шта следи дан после.
Грци памте, нема сумње, зато се „премијер без кравате“ и неко ко је с поносом рекао „Не Тројци“ – коцка са својом фотељом. Решио је да бес свог народа устреми ка кредиторима и одигра на добро познату карту грчког пркоса.
Јер, „ко гласа „да“ кривац је за штедњу“, а политика и маратонски преговори које је водио остају у сенци… Да ли то онда значи да Ципрас није ни политички лудак, а ни геније, већ, рачунајући на своју још увек велику популарност – лав пред својим народом, али миш пред усијаним главама у ЕУ?
Те усијане главе му поручују да сваки политичар који каже да спровођење озбиљних фискалних мера неће бити потребно, у случају заокруживања „не“, прави будалу од свог народа.
Своју фотељу понудио је и министар финансија Јанис Варуфакис, уверен да ће победити „не“, изјавио је и да би пре себи одсекао руку неко потписао овакав споразум. Велика нада Грчке већ у понедељак вече можда буде министар бивши, јуче је побеснео на своје колеге и оптужио ММФ за тероризам.
Десет милиона Грка дан уочи референдума били су потпуно подељени – подједнако је било оних који сматрају да услове кредитора треба одбити и тражити повољније услове, и оних који сматрају да је боље променити владу да би се дошло до компромиса.
Млади Грци највише верују свом премијеру, њих чак 71 одсто рећи ће једно велико “не”, ако је судити по истраживању.
Ни секунду дуже коју су имали у уторак нису искористили да врате дуг ММФ-у, а у тренуцима највеће економске кризе која је задесила ову земљу, банке су затворене, улице Атине узавреле, а друштвене мреже усијане од коментара на ову тему…
Покренута је и кампања за спас Грчке уплатом од три евра, а расписан је и бургер референдум.
На референдуму о предлогу поверилаца о споразуму с Грчком да би јој исплатили траншу помоћи од 7 млрд €, биће два листића.
Први: „Да ли треба прихватити предлог ЕУ и ММФ, а који има два дела који чине предлог? Наслов првог је “Реформе за комплетирање Текућег програма и после њега”, а наслов другог је “Прелиминарна анализа одрживости дуга” „. Други гласачки листић је празан лист чије убацивање у гласачку кутију омогућава грађанима да искажу да одбијају да одговоре на референдумско питање.
Осим недеље, Грци ће бити на иглама и после, јер право питање је заправо да ли ће референдум успети да реши економски и политички проблем Грчке. Да ли ће гласањем избећи и дугогодишње рестриктивне мере штедње и потенцијално катастрофалан излазак земље из еврозоне?
Грчка је добила пакет мера, који је на папиру нудио решење, али су социјални и политички трошкови тих мера били превелики. Нису их добро спровели, а рецесија тиме изазвана их је гурнула дубоко у понор.
ММФ превиђа да ће Грчкој у наредне три године бити потребне гомиле додатног готовог новца од земаља еврозоне али и других… А ако одбаце евро биће то срљање ка највећем банкроту у историји и повлачење из срца Европе, а сценарио за то нико још није написао. Оно што је сигурно јесте да је кредитирање и враћање дугова старије и од Грчке и од демократије.
Грци су у јануару одабрали Ципраса који им је обећао да ће отерати кредиторе и да ће Грцима вратити национално достојанство. Сада су карте мало другачије поређане.
Шта год да одлуче, одлука ће их болети, али не би им било први пут.
Грци једном већ одабрали спас, штедњу и стезање каиша, опстанак у ЕУ и евро као националну валуту.
Они су и речима и делима више пута доказивали да су европски народ, трпели су и увреде које су морали да гутају на рачун свог менталитета.
Да ли вреди то сада све пустити низ воду, кренути из почетка, увести неки други евро? Или ће се Грци пред страхом од урушавања друштва и личним крахом, узвратити на оптужбе да све ово не приличи једној колевци демократије и као стара нација која се кад је тешко уједини и преузме одговорност за своју судбину?
Извор: Б92
