Прочитај ми чланак
Пре 70 година, Сан Франциско је постао колевка глобалне промене, када су се у њему окупили представници 50 земаља, да потпишу и разраде Повељу Уједињених нација, и обећају да ће заједнички радити на остваривању мира, просперитету и поштовању људских права.
Службени језици Уједињених нација данас су арапски, кинески, енглески, француски и руски језик, а организација пружа платформу са које представници сваке земље могу да изнесу своје ставове. Замисао је била да УН буду механизам којим ће владе различитих земаља проналазити заједнички језик и заједнички радити на решавању проблема. Међутим, стручњаци верују да сада, управо од државе у којој је Повеља пре 70 година потписана, прети опасност од разарања Уједињених нација.
Члан Јавне коморе Сергеј Марков верује да постоји потреба да се крене са постепеним трансформисањем Уједињених нација:
„Сједињене Америчке Државе би хтеле да Уједињене нације буду послушан извршилац њихове воље, као што је овде некад била Скупштина за Централни комитет КПСС. Ако не успеју, САД ће покушати да маргинализују Уједињене нације, тако да им се не мешају у вођење њихове политике у глобалном свету, и да могу раде све што хоће. Са таквом опасношћу се суочавају и Русија и цео свет, јер Уједињене нације могу постати привезак Стејт департмента, или бити маргинализоване и остављене покрај пута, односно САД могу створити алтернативну организацију у којој ће доминирати. Сједињене Америчке Државе представљају претњу постојању Уједињених нација, зато што желе да доминирају, а Уједињене нације се као инструмент, али у којем државе имају право да гласају, не уклапају у такав оквир.“
Према Маркову, Русија има своје виђење реформе УН, које је засновано на принципима за глобални свет какав Русија предлаже: „Пре свега, ми смо за мултиполарни свет, тако да смо за очување права вета сталних чланица Савета безбедности. Али, САД и Британија покушавају да укину право вета, као и мултиполарни свет. Ми се залажемо за Уједињене нације у којима су суверене државе и њихови политички системи заступљени у правом светлу.“
Пет је сталних чланица Савета безбедности – Кина, Русија, Велика Британија, САД и Француска, и десет несталних чланица, који се бирају на период од две године. Сада су то Ангола, (до 2016.), Венецуела (2016.), Јордан (2015.), Шпанија (2016.), Литванија (2015.), Малезија (2016.), Нигерија (2015.), Нови Зеланд (2016.), Чад (2015.) и Чиле (2015.).
Шта више, каже Марков, Москва се залаже за примену међународног права, за то да се војне операције не могу изводити без одобрења Савета безбедности.
Главни органи Уједињених нација су Генерална скупштина, Савет безбедности, Економски и социјални савет, Старатељски савет, Међународни суд правде и Секретаријат УН. Сви су створени 1945. године, када су основане Уједињене нације. Међутим, у организацији постоје и специјализоване агенције које се баве конкретним питањима: Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА), Агенција за избеглице…
Што се тиче реформе Савета безбедности, према Маркову, Русија мора да допринесе његовој експанзији: “Дакле, Савет се може проширити члановима као што су Индија, Бразил, Немачка и евентуално неком великом арапском муслиманском земљом попут Египта. Истовремено, залажемо се да се за тих пет земаља сталних чланица задржи право вета, а да нове сталне чланице Савета безбедности право вета немају .“
Што се тиче реформе агенција, према Марков, потребна је јасна визија њиховог рада, али да њихове активности буду засноване на концептуалној визији начина којима треба решавати глобалне проблеме.“ Овде Русија није јасно формулисала своје ставове. Да бисмо разумели начин на који се Уједињене нације морају развијати, морамо имати јасније разумевање проблема глобалног света. Руску верзију глобализације света, да тако кажемо. И на тој основи да развијемо детаљнији концепт реформи УН“, каже Марков.
Извор: Весник Кавказа
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
