Прочитај ми чланак
Здружена акција Градског секретаријата за културу Града Београда, секретара Владана Вукосављевића, директорке Културног центра Београда Ивоне Јевтић и фаланге под називом „Ћирилица“ Добрице Ерића, резултирала је јучерашњим вишечасовним стругањем латиничног логоа КЦБ-а, заштитног знака ове градске институције културе.
Фото: Горанка Матић
О АУТОРУ
Саша Илић је писац, један од уредника издавачке делатности Народне библиотеке Србије и члан редакције подлистка Бетон који објављују дневне новине Данас.
Већину својих текстова је објавио у часопису Реч, у ком је дебитовао у јануару 1995. године. Са Драганом Бошковићем је 1998. објавио коауторску књигу под називом Одисеј. Прозну књигу Предосећање грађанског рата објавио је 2000. године као прву књигу у едицији Реч[3]. Исте године је приредио заједничку књигу младих приповедача под насловом Псећи век у којој су се, поред његове, нашле приповетке Михајла Спасојевића, Боривоја Адашевића, Угљеше Шајтинца, Срђана В. Тешина и Ненада Јовановића. 2005. године је објавио роман Берлинско окно за који је добио стипендију фонда Борислав Пекић.. Илић је активиста Либерално демократске партије чије интересе заступа у Градском секретаријату за културу.
У питању је завршни корак у темељном урушавању ове институције, која је била на удару од доласка Александра Вучића и Томислава Николића на власт.
Најпре је уништен Октобарски салон, смењена је директорка Миа Давид, на место директорке постављена је особа некомпетентна за обављање било ког посла у култури, док је КЦБ искоришћен као место за упошљавање кадровских вишкова из Скупштине града.
Запосленима је, разуме се, запрећено отказима уколико се побуне против било које од ових одлука.
Међутим, будући да се у овом последњем чину радило о радикалној промени лица КЦБ-а, која је изведена пред очима мноштва пролазника, ова акција није могла проћи незапажено.
Након ње, стаклени зид КЦБ-а на Тргу Републике, остао је огуљен, са њега су састругане све примесе неуставног латиничног писма, против којег су рат повели не само фалангисти, већ и угледни представници културе, о чему се последњих недеља водила полемика у медијима, пре свега на линији Политика–Данас.
Трећи чин драме Културног центра Београда почео је уочи Видовдана, док су Додикови људи увелико распакивали Принципов накарадни споменик, а председник Николић учио напамет свој говор о британској мржњи према Србији.
Удружење „Ћирилица“ је на свом сајту као и на сајту Србин.инфо објавило „претеће“ писмо управи КЦБ-а, „који је као институција културе, у власништву државе, у обавези да користи Ћирилицу“.
„Ово је само наизглед молба“, настављало се у војничком тону, „а у ствари је упозорење да ће Удружење ’Ћирилица’ из Београда предузети све правне механизме, укључујући и судске тужбе да заштити Устав Србије и наше право на Ћирилицу“.
Подразумевало се, наравно, да се све ово може решити правним путем, без сувишног напора, јер Коштуничин Устав легализује стварање насилничког амбијента у коме нема места ни за шта друго осим за „Србе“ и за „Ћирилицу“.
У таквој лудачкој кошуљи, „видовданска акција“ представља највиши облик манифестације правне државе.
Наиме, њени координатори су упутили своје немушто писмо „поштованом српском културном прегаоцу“, упозоравајући га да у „натпису са називом установе није заступљена ћирилица“.
Стога су упозорили српског културног прегаоца да „наведени натпис треба да буде преправљен у складу са чланом 10, Устава РС, као и са наведеним законом (ЗоСУЈиП), и то у року од 7 дана од пријема овог подсетника, а најкасније до 10. јула ове године“.
Прозвани српски културни прегалац је ову поруку разумео у складу са својом мисијом, коју му је поверио Градски секретаријат за културу, па је 1. јула организовао перформанс „чишћења латинице“ са стакленог зида КЦБ-а.
У супротном, ћириличари су претили да ће се обратити надлежном суду као и заштитнику грађана.
Овај легализам фаланге је истовремено дирљив и напредњачки прост, али у условима свеопштег националног јединства, на које непрестано позива премијер, делује као хвале вредна иницијатива у борби за нашу ствар.
Зато су уочи Видовдана позвали истомишљенике да у што већем броју потпишу ово писмо и пошаљу га на понуђене адресе директорке и ПР-а КЦБ-а, не би ли тако извршили притисак и подигли свест запослених о важности „реформе система“, инсистирајући на томе да се и сва комуникација КЦБ-а са јавношћу убудуће мора одвијати на писму које је прописано Уставом.
„Тако ћемо“, опомињу они, „најпре неговати своје културне тековине, за које су се, између осталог, жртвовали непребројни наши преци, које помињемо на овај највећи српски државни, верски, војни и свенародни празник – на Видовдан“.
![kulturni centar beograda 1]()
СВЕ СЕ МОЖЕ КАД СЕ ХОЋЕ: Народ уз помоћ СМС-а „протерао“ латиницу са излога Културног центра Београда!
Српско удружење Ћирилица Београд је издало саопштење у којем обавештава српску јавност да се Видовданском акцијом, која је организована, пре свега, у циљу поштовања Уставног члана 10 успелo да се лепом речју скину жута латинична слова са Културног центра Београда.
Захваљујјући свим члановима Српског Удружења Ћирилица Београд, као и поштоваоцима овог удружења, који су смогли снагу и притиснули ЕНТЕР за СМС поруку (види – ВИДОВДАНСКА АКЦИЈА СРПСКОГ УДРУЖЕЊА „ЋИРИЛИЦА“ БЕОГРАД: Повратимо Културни центар Београда! , како би проследили писмо руководиоцу Кутурног центра Београда Ивони Јефтић, руководство Културног центра Београд је мудро одмерило снагу јавне речи и склонило, сходно закону, латинични натпис са ове државне установе, стоји у саопштењу Ћирилица.
На крају саопштења Српског Удружења Ћирилица Београд се подсећа да је Видовданска акција организована у складу са чланом 10 Устава Републике Србије, и захваљује се свим патриотским сајтовима, а посебно СРБИНУ ИНФО, који су њихову акцију на успешан начин подржали.
Извор: Србин.инфо, Српско удружење Ћирилица Београд
Нема сумње да је и ова акција изведена у дубокој синергији између градских и државних институција са удружењима која представљају битан ванинституционални друштвени коректор Вучићеве Србије. У свом походу на освојене територије града, ћириличари загрљени са напредњацима подсећају на безумне екстремисте Исламске државе који су у Мосулу на северу Ирака, маљевима разбијали античке скулптуре које је њихова идеологија означила као јерес.
У уверењу да је ћирилица „прво и једино српско писмо којим је написано све што је вредно у српској култури и писмености“, екстремисти су овим варварским чином демолирали културну топографију Београда, сводећи његову главну културну институцију на предсобље новог светилишта, које се налази нешто ниже, у згради Геозавода.
Извор: Peščanik
