Прочитај ми чланак
Уз светску титулу “орлића”, српски фудбал може да се поноси и функцијом коју је наш бивши репрезентативац добио у једном од највећих светских клубова.
Дејан Станковић је недавно постављен за тим менаџера Интера. А у првом разговору за српске медије после преузимања функције каже:
– После лепог искуства са Удинезеом и Андреом Страмаћонијем и испуњеног циља који смо добили од председника и директора, идеје су нам се разишле на крају сезоне, па смо Страмаћони и ја одлучили да одемо. Након тога је на моју велику срећу уследио позив Интера. Имали смо седам дана разговора кроз које ми је јасно предочено шта се од мене очекује. Схватио сам да је моја функција у суштини директор првог тима, спона између Манчинија, играча и руководства. Такође, треба да помогнем младим играчима да схвате у ком су клубу и које обавезе и одговорности то са собом носи – објашњава Станковић.
Неизоставно, Дејан Станковић прати ситуацију у Црвеној звезди.
– Видео сам да је Звезда довела одличног и искусног тренера. Миодраг Божовић је неко ко се потврдио, ко има став, има дугогодишње искуство, специфичан тренерски карактер и специфичне начине рада. Сигурно да никоме није лако с обзиром на финансијску ситуацију. Верујем да ће руководство умети да Божовићу стави најбољу могућу екипу на располагање, а он је показао да на терену не може ништа да га изненади. Драго ми је да Звезда опет има сјајног тренера, као што је био и мој велики пријатељ Ненад Лалатовић. И он је за мене показао да је велики емотивац и звездаш који је свој квалитет уткао у вољени клуб.
У клубу су двојица играча које одлично познајете – Видић и Кузмановић?
– Не треба да истичем шта мислим о Види и Здравку, јер се ради о сјајним играчима и одличним људима. Немању знам 15 година, били смо саиграчи и вође једне генерације која је у Јужној Африци играла Светско првенство, али није имала довољно среће да можда направи и неки већи успех за српски фудбал. Имам више него добар однос са Видом, за мене је он један од најбољих дефанзиваца у последњих 15 година на свету.
Са кумом Синишом Михајловићем сада сте љути градски ривали?
– Није први пут да играмо један против другог, били смо и на терену док сам ја био у Интеру, он у Лацију. Мислим да 180 минута у 365 дана не значи ништа, бићемо на раздвојеним странама, али наш однос се неће мењати. Ми се чујемо сваке недеље по три, четири пута, и тих 180 минута неће ништа мењати. Ако је неко слушао и читао моје интервјуе последњих година, рекао сам да ће Синиша бити тренер велике екипе, то се и обистинило. Не морам више да причам о њему после те прогнозе (смех).
Рат је већ почео, Интер је отео појачање Милану?
– Нисмо о томе причали, али то је ван терена једна победа мог клуба, може се рећи да је 1:0 за Интер. Ми смо уз помоћ директора Фасонеа и шефа струке Манчинија успели да убедимо играча у пројекат, програм и нову причу коју ћемо имати и то је велики корак за нас. Тиме потврђујемо да желимо велику екипу и нећемо се зауставити на томе.
Омладинска репрезентација Србије је шампион света?
– То је феноменално, учинили су ме поносним, најискреније. После две године од освајања европског злата узели су и светско и то је невероватан упех за српски фудбал. Само они знају шта су све прошли да би дошли до Мундијалита и нећу да измишљам топлу воду, али из свог искуства знам да је важно бити на земљи са обе ноге како би наставио да корачаш стазама успеха, победа и трофеја. Сваки успех дође и прође, али испред њих је грађење велике каријере. Нека гледају само ка врху јер тамо им је место.
А репрезентација све дубље пада?
– Показали смо да квалитет имамо и не смемо да га бацимо у воду. Мора да се направи добра анализа. Ми имамо и стручњаке и играче и зато мора да се направи добра формула, ко, шта, где и у ком моменту треба да ради. Треба нам план, вишегодишњи, кога ћемо сви да се држимо. Само је то правилан пут изласка из кризе.
Име авиона – велико признање
Станковић је недавно добио велико признање, један авион српске флоте носи име по њему.
– То је за мене велика част, неизмерна. На страну оно што сам постигао као спортиста, а постигао сам доста, али ово остаје за живота, признање у којем су спојени квалитет, родољубље и љубав према домовини.
После Ђоковића и Дивца то је велико признање од Србије. Ми спортисти смо несвесно амбасадори своје земље.
Извор: Блиц.рс
