• Почетна
  • СВЕТ
  • Да ли Москва треба да се брине? Прочитајте колике су нафтне залихе Русије
Прочитај ми чланак

Да ли Москва треба да се брине? Прочитајте колике су нафтне залихе Русије

0

naftna-busotina

МОСКВА – Залихе нафте на традиционалним налазиштима у Русији довољне су за 30 до 40 година уз садашњи ниво производње, рекао је руски министар природних ресурса и екологије Сергеј Донској у интервјуу Комсомолској правди.

Он је додао да ће залихе неконвенционалне нафте (шкриљци) откривене у баженовском басену у Западном Сибиру и појасу Волге и Урала и њима слични „временом проширити хоризонт обезбеђења нафте“.

Донској је објаснио да је у садашњој ситуацији важна, не само доступност природних ресурса, него и како се ти ресурси развијају.

Раније се из земље извлачило 30 одсто традиционалних видова корисног горива, а сада се, захваљујући новим технологијама, може доспети и до оних резерви чије извлачење је могуће и рентабилно у садашњим економским условима, указао је министар.

Он је указао да Министарство природних ресурса Русије не види озбиљну претњу руском нафтном сектору од пројеката за производњу енергената из шкриљаца при садашњим ценама нафте.

Пад цена нафте довео је до тога да је експлоатација нафте на појединим налазиштима економски неисплатива, што је довело до снижења темпа раста њене производње. То је због чињенице да је развој налазишта шкриљаца оправдано само у случају високих цена нафте, јер је, у поређењу с традиционалним налазиштима, њихова производња скупља, објаснио је Донској.

Он је додао да су рудничке компаније у САД направиле више од 4.500 бушотина, спремних за експлоатацију. Али ипак те комапније не журе да почну производњу чекајући више цене.

„У сваком случају морамо прихвати изазов шкриљаца“, наставио је министар. Једно од могућих решења је развој компанија оријентисаних на развој и примену нових технологија. Међутим то захтева стварање одговарајућих услова, одређену сарадњу државе, корисника подземних ресурса и инвеститора, закључио је министар. Према његовим речима, сада се ископавања врше на налазиштима на дубини три до четири километра. При томе, бушење на већим дубинама, нарочито на територијама Западног Сибира, Поволожја и Прикаспијског региона може да обезбеди озбиљне резерве течних угљоводоника.

Постоји још и арктичко поље и налазишта на арктичкој обали, где до експлоатације није дошло из различитих разлога – климатских, технолошких, еколошких. И на крају у многим земљама сада све више обраћају пажњу на неконвеционалне видове налазишта. Поред пројеката гаса и нафте из шкриљаца постоје и гасни хидрати. Низ земаља их сада активно истражује и одобрава, рекао је Донској.

 

Извор: Блиц/Танјуг