Има нечег у, условно речено, „малим клубовима“. А то нису ни европске титуле, ни домаћа доминација, ни милионски трансфери најбољих играча. Ту се, мање или више, све своди на љубав. А љубав не пита за лигу. Отуда и невиђено славље у Земуну – јер је тамошњи клуб, истог имена, као шампион завршио такмичење у трећој лиги.

ФК Земун је својевремено био четврти у првенству Србије и Црне Горе. Истина, пре 22 године. Играо је и финале Купа Србије, пре седам година. Али, за плаво-зелене, дошли су црни дани.

Испадање из елитног у нижи ранг, па онда у још нижи. Из Суперлиге у Прву лигу Србије, а из ње – у Српску лигу Београд.

Земун није видео фудбалску елиту Србије, ако се те речи уопште смеју спајати, још од лета 2007. Успеха је било, али ретко. Клуб су оставили многи, не и они који га највише воле, а у такве спадају и навијачи.

„Таурунум бојси“ су пратили своје Земунце и против Турбине, и против Бродарца, и против Срема, Сопота… Све у нади да ће се неки успех, ма било какав десити. Отуда и стална песма „У другу лигу вратићемо се…“, у коју су уткали своју наду.

Али, године су пролазиле, а од тзв. друге лиге, чији је назив Прва лига Србије, није било ни трага ни гласа.

Све до ове сезоне. У њој је Земун освојио и Куп Београда, на Маракани је напунио мрежу Бродарца (5:1), а неколико кола пре краја трећелигашког такмичења, обезбедио је повратак у виши ранг. То је био повод да се, после утакмице последњег кола (3:0 против Полета) направи велико славље – на улицама.

Неколико десетина кола, украшених навијачким заставама, песме и бакље, само су делић атмосфере коју су „Таурунуми“ приредили.

Мења се нешто у Земуну. Уосталом, и једна песма је претрпела промене. Сада онај стих гласи: „У другу лигу вратили смо се…“

(Спорт Блиц)

Ознаке: друга лига, Земун, славље, фудбал