Руско Министарство спољних послова је поводом 70. годишњице победе над фашизмом саставило посебан документ под називом: „Неонацизам – опасна претња људским правима, демократији и владавини права.“ У овом документу акценат је стављен на оштру критику нацистичких и националистичких покрета у Европи. Такође, замера се властима европских држава на толерисању таквих покрета и мањку иницијативе да се исти спрече.

Нарочита пажња усмерена је на земље источне Европе, пре свега у Украјини, Пољској, балтичким земљама, али и Хрватској. Оно што је заједничко овим државама јесте растући анимозитет према Русији.

Посебна критика упућена је Хрватској, коју Русија оптужује за потпиривање агресивног национализма и ширење нетрпељивости према мањинама, нарочито Србима.

Проблеми призапошљавању Срба

Русија замера Хрватској то што нема ниједан закон који забрањује ревизију историје, и наводи да је алармантан „агресивни национализам, етничка и верска нетолеранција усмерена првенствено против најбројније мањине – Срба, чији се број од 1991. године смањио за две трећине.“

Позивајући се на податке активиста за људска права, Руси тврде како је у последњих 19 година око 30.000 Срба у Хрватској прешло у другу веру, односно прихватило католичанство по притиском растућег хрватског национализма.

Критика и због националисте Томпсона

Руси у својем извештају износе оцену и о томе како непостојање закона против историјског ревизионизма и негирање ратних злочина омогућава хрватским естрадним звездама да пропагирају усташтво. Истичу пример певача Марка Перковића Томпсона који у својим песмама пропагира усташку идеологију те наводе његово певање “Јасеновца и Градишке Старе”, песме у којој се величају усташки покољи.

У документу се наводи извештај стручњака, који су навели да је „главни разлог за то жеља родитеља да спрече малтретирање деце у школи на основи њиховог етничког или верског порекла.

Руски аналитичари истичу и да се Срби у Хрватској суочавају с озбиљним административним и другим препрекама у проналаску посла и поврату имовинских права.

Набрајају се појединачни случајеви ксенофобичног вандализма према православним гробљима, скидање ћириличних плоча, уништавање спомен-плоча за жртве усташког логора Јадовно на острву Паг, те скрнављење јеврејског гробља из 16. века у Сплиту.

Славонија, северна Далмација и западни Срем у овој анализи лоцирају се као подручја у којима је национализам нарочито наглашен.

Међу радикалним и екстремистичким организацијама у Хрватској апострофира се Удружење хрватских националиста које се одвојило од „Хрватске чисте странке права“, те Хрватски национални фронт који захтева од владе да забрани црвену звиезду као симбол партизана и Титовог доба, наводи „Слободна Далмација.“

На крају извештаја похваљује се недавно оснивање Антифашистичке лиге, а у афирмативном контексту наводи се и чињеница да је бивши председник државе Иво Јосиповић изразио вољу да суделује у активностима ове организације.

Руско Министарство дипломатије напомиње и како је Јосиповић упозорио на узнемирујуће трендове јачања неофашизма и неонацизма у Хрватској пред којима не би требало затварати очи.

Етнички мотивисано насиље у порасту

Председник саборског Одбора за људска права и права мањина, заступник Фурио Радин прави се неук и тврди како никада није чуо за податак да је 30.000 Срба прешло на католичанство.

– Мислим да се ради неоснованим бројкама јер бисмо се иначе тиме одавно озбиљније позабавили – напомиње Радин.

Иако је и он један од потписника недавне Декларације против несношљивости и етноцентризма у Хрватској, која упозорава на ескалацију нетолеранције и дискриминације према свима који су другачији од већине у хрватском друштву, Радин уверава да се Хрватску не може прозивати за неонацизам.

– Имамо ми ту спорадичног кокетирања са усташтвом, стадионског национализма, али генералне оцене руског Министарства спољних послова не стоје – оцена је заступника италијанске мањине.

Неки од случајева које наводе Руси налазе се и у опсежној студији “Насиље и несношљивост према Србима у 2014.”, коју је израдила чланица Српског народног већа и новинарка Тамара Опачић.

Услед повећања броја случајева етнички мотивисаног насиља и говора мржње усмереног према Србима и њиховим институцијама у Хрватској, Српско народно веће и Клуб заступника СДСС у Сабору започели су 2013. године евидентирање и праћење таквих случајева.

– Клуб СДСС забележио је прошеле године 82 случаја етнички мотивисаног насиља, несношљивости и говора мржње против Срба, што је пораст у односу на годину раније – истиче Опачић, која сматра да су за то криви избори, јер десница, предвођена ХДЗ-ом, као главни политички капитал за повратак на власт користи националистичку реторику која подразумева антисрпску хистерију.

Извор: Слободна Далмација

Ознаке: демократији и владавини права, Нацизам, Неонацизам - опасна претња људским правима, покатоличавање Срба, руска спољна политика, Срби у Хрватској, Хрватска