Прочитај ми чланак
„Морамо напустити погубан економски, културни и политички курс на којем се налазимо још од 5. октобра 2000. године. Како би смо коначно постали слободни, морамо окренути наше кормило ка оној страни на којој припадамо, ка Истоку, ка Русији, ка Евроазијској унији.“ рекао је у разговору са редакцијом СРБИН.ИНФО, Сибин Вукадиновић, портпарол организације „Евроазијски пут“
Шта је „Евроазијски пут“, зашто је основан, и са којим циљем?
Организација „Евроазијски пут“ основана је са намером да шири Евроазијску идеју у Србији. Морам да напоменем да смо уредно регистровани у Агенцији за привредне регистре, имамо свој статут и печат. Сматрамо да је политика коју наша влада води у потпуности превазиђена, те показује недостатак визије код наше политичке елите. Ми смо становишта да је наше место у Евроазијској унији.
Зашто Евроазијска унија, а не ЕУ?
Запад се већ дуго година налази у јако великој кризи. То је једна велика истина коју наши медији прећуткују. Незапосленост у земљама ЕУ расте. Због санкција уведених Русији, више трпе економије западних земаља него економија Русије.
Сибин Вукадиновић – правник и геополитичар. Рођен у Београду, где се и школовао, те завршио Правни факултет Универзитета у Београду. Политички активан од раних студентских дана када је био председник Удружења студената Правног факултета “Номоканон“. Током свог ангажовања организовао велики број трибина, расправа, научних скупова, протеста. Данас је портпарол и један од лидера Удружења “Евроазијски пут“, прве званично регистроване организације тог типа у Србији.Долар и евро се полако избацују из глобалне употребе као светске валуте. Са друге стране, земље које су чланице Евроазијске уније и земље БРИКС, као и далекоисточне земље, убрзано напредују на економском плану. Према подацима ММФ, стопа раста земаља БРИКС се ближи
8 посто годишње, док је у развијеним земљама Запада она близу нуле. Политика коју спроводи наша влада, тј. агенти окупације Србије, је једна превазиђена политика, како ми из Евроазијског пута волимо да кажемо – политика прошлости. Из тог разлога, нама је потребно образовање једне нове политичке елите, елите која ће умети и смети да препозна и увиди где је заправо наше место и који је наш геополитички и економски интерес.
Криза Запада је много озбиљнија него што се то на први поглед чини; то није само питање тога да САД и њихови послушници из ЕУ губе примат као једина светска суперсила, већ је ситуација много озбиљнија од тога – у питању је крај једне историјске ере. Како је британски историчар и аналитичар Марк Мазовер истакао у једном тексту за Фајненшл Тајмс, „у питању је завршетак доминације Запада на планети, доминације која је потрајала неколико векова“.
Да ли се, са обзиром да по истраживањима јавног мњења број грађана који подржава улазак Србије у ЕУ је испод 50 посто, што потврђује да грађани Србије нису већински за ЕУ, иста ствар може рећи и за људе на Западу?
Анкета коју си поменуо је валидна, а масовно се прећуткује од наших тзв. српских медија. Проценат подршке уласку у ЕУ драстично опада, а да не говорим о проценту подршке уласку у НАТО, који је и даље на једном изузетно ниском ступњу – више од 90 посто људи се противи уласку Србије у НАТО. Што се тиче ситуације у земљама западне Европе, ту такође можемо да увидимо једну тенденцију, да се људи буде и схватају да не треба да се слепо поводе за Америком, и покушавају да се ослободе америчког јарма и хегемоније.
У Немачкој смо недавно имали случај да је преко стотину генерала и других високих официра Бундесвера написало отворено писмо у коме су осудили политику Запада према Русији. Текст под називом „Војници за мир“, објављен је у часопису „Јунге велт“. Међу потписницима је и чувени Зигмунд Јен, човек који је био први источно немачки космонаут у свемиру. Такође, наведено писмо је било послато и амбасадама држава чланица НАТО. У овом писмо су прецизно истакли као један од великих злочина САД, не само ратове у Ираку и Авганистану, већ и агресију на СР Југославију 1999. године.
Прошле године, у јеку увођења санкција Русији, појавила се вест да су водеће немачке компаније упутиле протестно писмо Ангели Меркел, у коме је наведено да веће губитке од санкција трпе Немци и немачка економија него руска, те се стога тражи да Немачка престане са даљим заоштравањем односа према Русији.
Крајем прошле године смо имали прилику да прочитамо интервју Јевгенија Примакова, у коме је он објаснио једну паметну стратешку политику коју Русија води, чији је циљ избећи даље антагонизовање Немачке, јер је Русија управо приметила ове промене које се полако дешавају у тој земљи, надајући се да ће то помоћи ослобођењу целе Европе од америчке окупације, те стварању природног континенталног савеза између Русије и Немачке, савеза до кога ће пре или касније доћи.
Како коментаришете актуелна дешавања у Македонији?
Што се тиче Македоније, у питању је сценарио који се већ дуже време очекивао, а који је Запад из врло одређеног и прецизног разлога активирао управо у овом тренутку. Те такозване спавачке терористичке ћелије су активиране тачно у оном моменту када је Западу, пре свега САД, то одговарало. Идеја је да се спречи изградња гасовода „Турски ток“. Најслабији фактор на траси пројекта гасовода „Турски ток“, је управо Македонија. Циљ је наравно, поново, осујетити руске планове на Балкану.
Актуелни режим Александра Вучића, је потписао ИПАП споразум са НАТО пактом. Како коментаришете потписивање овог споразума? Да ли је Србија добила тим споразумом?
Србија овим споразумом неће добити ништа, а изгубиће много. Изгубиће још један део своје суверености, која де факто и овако не постоји већ годинама. У Србији агенти окупације спроводе прозападну политику коју намећу бриселски чиновници. Овим споразумом, такозваним индивидуалним партнерским акционим планом, који је нежно упакован у један тако симпатичан назив, пристали смо на највиши облик сарадње са НАТО, чиме се предаје целокупна наша војна инфраструктура војницима НАТО алијансе на коришћење, а такође им се обезбеђује посебан статус и слободно кретање док бораве на територији Србије, при чему ће НАТО војници уживати имунитет за сваку врсту кривичних и прекршајних дела.
Они који памте, сетиће се злогласног, и исто тако неуставног СОФА споразума, који је састављен за време мандата Вука Драшковића као министра иностраних послова; то је такође био један план помоћу којег је требало обезбедити слободан прелазак НАТО трупа преко наше територије. ИПАП споразум, поред свега поменутог, може и да угрози наше односе са Русијом. Наш геополитички интерес је да се никако не приближавамо НАТО пакту ни ЕУ. Да не помињемо колика је срамота то што се, после свих злочина које је НАТО пакт починио током агресије на нашу земљу 1999. године, заборављају све наше војне и цивилне жртве оваквим полтронским држањем према НАТО пакту.
У којој мери ССП утиче на садашње лоше стање економије у Србији? И на који начин може Евроазијска унија да понуди алтернативни модел економског развоја за Србију?
Наша целокупна економска политика се спроводи по диктату ММФ. Један светли пример како се може опстати под притиском ЕУ нам пружа политика Виктора Орбана у Мађарској, човека који је избацио ММФ из земље, одузео контролу страним банкама над националним власништвом у Мађарској, те учествовао у покретању пројекта „Турски ток“. Дакле, није тачно да се не може ништа урадити, али битно је имати вољу, имати истинску политичку елиту.
Бројне су предности које нам нуди Евроазијска унија и БРИКС. Место у новој развојној банци БРИКС је недавно понуђено и Грчкој, која је доста повољно на то реаговала. А што се тиче Евроазијске уније, не само да имамо боље услове за трговину, него је и трговинска размена услов нашег привредног, економског и индустријског развоја. У Евроазијској унији не постоје царинске и друге баријере, које би спречавале продор наших производа.
Та унија нам не гарантује само политичку независност, коју ЕУ никада неће допустити, већ од нас не тражи да се одрекнемо своје традиције, свог идентитета, не тражи нам да се одрекнемо дела наше територије, Косова и Метохије. Чланице Евроазијске уније су земље богате енергентима, и савез са њима би имао позитиван ефекат на обнову индустријских капацитета у Србији. Добијали би јефтинију енергију, а услед тога што нема царинских баријера, извозили би своје производе. Конкуренција на тржишту земаља Евроазијске уније је мања, па би зато наши производи били конкурентнији.
Поред питања економије, ту су и питања културе и идентитета. Како Евроазијска унија, као модел удруживања народа, може да помогне народима да очувају идентитет од глобализације?
Културни и национални идентитет је изузетно значајан. Сведоци смо да је свих ових година, поготову од 5. октобра 2000, наш идентитет на великом удару од стране западних сила. Целокупна идеја глобализације на економском нивоу, а мондијализације на политичко – културном, састоји се у укидању не само политичког, већ и културног суверенитета државе-нације. Европска унија као таква није Европа нација, какву је пропагирао Де Гол, савез у којем ће сваки народ моћи да се слободно развија, да развија своју културу, да чува свој идентитет и наслеђе, а да притом сарађује са другим културама и нацијама. Тога на Западу више нема.
Управо зато се морамо окренути Истоку и Евроазијској унији, где влада култура и клима која нам неће ограничавати идентитет и уништавати нашу самобитност. Евроазијска унија, предвођена Русијом, нас неће присиљавати да се одрекнемо нашег културног идентитета, нашег политичког суверенитета, нити било ког дела наше територије, неће нас приморавати да се одрекнемо наших културних достигнућа и наше традиције.
Зашто нам Евроазијска унија то гарантује, а Европска унија то не?
Са једне стране, зато што Србија са државама Евроазијске уније има заједнички економски интерес, о чему сам већ говорио, а са друге, као што си и ти поменуо, није све у економији. У Евроазијској унији бићемо заједно са онима са којима делимо исто културно наслеђе. Евроазија је колевка култура, територија на којој је креирана историја већине великих цивилизација.
Нама који потичемо од тих старих народа је природније да имамо заједнички савез са оним народима са којима делимо порекло, природније је да се сматрамо Евроазијцима, него Евроатлантистима или Американцима. ЕУ више не доминира традиционална европска култура, већ америчка субкултура. То је још један разлог зашто би у савезу слободних, међу онима са којима делимо исто културно наслеђе, наша култура и идентитет били уважавани.
Сви наведени разлози – економски, културни, геополитички нам говоре да би приступањем Евроазијској унији Србија коначно успела да се ослободи западне, атлантске окупације, америчке хегемоније која нам је наметнута пре 15 година. Да бисмо у томе успели, морамо напустити погубан економски, културни и политички курс на којем се налазимо још од 5. октобра 2000. године. Како бисмо коначно постали слободни, морамо окренути наше кормило ка оној страни на којој припадамо, ка Истоку, ка Русији, ка Евроазијској унији.
(Србин.инфо, Теша Тешановић)
