Прочитај ми чланак
Срби у Албанији су најугроженија мањина у Европи заједно са другим народима, јер тамо не постоји закон о националним мањима.
Овако Александар Чотрић, члан Одбора Скупштине Србије за дијаспору и посланик СПО, објашњава за „Блиц“ како живе Срби у овој земљи. Он додаје да је тренутно формирана комисија која у албанском парламенту припрема овај закон чије се усвајање очекује до краја године и којим би Албанија престала да буде једина европска држава у којој се не признаје статус националним мањинама.
– По последњем попису у Албанији живи 155 Срба, а заправо их је између 30.000 и 40.000 и то у области Скадра и Фијера. Срби су, наиме, као и друге мањине бојктовали попис зато што су сви у тренутку рођења у матичне књиге уписивани као Албанци. Имена су им албанизована а компликована процедура враћања изворног имена коштала је до пре две године око 1.000 евра. Сада по нормалнијој цени таксе може да се промени само име или само презиме – објашњава Чотрић.
То је пластично објаснио и Павле Јакоја, председник Удружења српско-црногорске мањине „Морача-Розафа“ у Скадру, који је у документима Павле Јакоја јер презиме Брајовић није успео да врати.
– Немају право коришћења матерњег језика, школе на српском укинуте од 1934, не постоји ниједан медиј на српском, нити га могу користити ни у судовима, на пример. Недавно је у Фијери забрањен курс српског језика пошто се одржава у кући Екрема Дуљевића, наводно због неиспуњавања услова – објашњава Чотрић и напомиње да Срби такође немају своје представнике ни на једном нивоу власти, почев од локалног до највишег.
Траже држављанство Србије
Србима у Албанији посебно би значило олакшање процедуре за добијање српског држављанства, пре свега због могућности слања деце на факултете у Србију и доласка на лечење. Они се махом баве пољопривредом и на том плану очекују сарадњу и помоћ матичне државе.
(Блиц)
