Прочитај ми чланак
Гостујући на Краљевачкој телевизији у традиционалној емисији историјско-политичке тематике коју води историчар Милан Петровић, гостовао је 10 маја др Драган Петровић. Овога пута тема емисије је била Јосип Броз Тито – додатни час.
Др Драган Петровић је у готово двочасовној емисији, користећи своја сазнања из дугогодишњег истраживања у историјским архивама, а посебно везано за израду своје друге докторске дисертације о совјетско-југословенским односима између два светска рата, указивао на комплекосност политичке и друштвене улоге Јосипа Броза Тита. Емисија је изазвала велику пажњу, па је два пута репризирана. Погледајмо овде цео снимак екисије постављен на ју тубе.
Титова улога се не може једнострано тумачити, он се нашао у вихору догађаја између два светска ратан и успео је да дође на сам врх Комунистичке партије Југославије у годинама када је званична Москва фундаментално изменила своју дотадашњу спољнополитичку стратегију због доласка Хитлера на власт у Немачкој, што је изазвало приближавање Француске као носиоца Версајског система у Европи након Првог светског рата и Совјетске Русије.
У том контексту, за Стаљина, који је успео да потисне конкуренцију, а пре свега Троцког, Краљевина Југославија више није била „тамница народа“, што је био слоган Коминтерне, већ потенцијални савезник проти фашизма, а српски народ престао да буде хегемон у Југославији, већ традиционални пријатељ. Тито је на време схватио да антисрпски курс врха КПЈ, а пре свега Горкића и Шмита у новнонасталим околностима неће моћи опстати званично, јер је српски народ представљао највећу снагу у Краљевини која се могла искористити у супротстављању нацизму,. што су знали и Руси и западне силе.
Тито се средином тридесетих година социјалном адаптацијом и конфромизмом успео дочепати врха партије у време чистки, али никад није напустио коминтерновске принципе дрезденског конгреса КПЈ да су Срби хегемони у Краљевини Југославији.
Тито је био свестан да иако су Срби поднели потом највеће жртве у супротстављњу нацизму и фашизму,. да је девиза „слаба Србија – јака Југославија“ оно што геополитички највише одговара, не више Коминтерни, која је потиснута од нове совјетске политике, већ заправо традиционално Ватикану и што је најважније англосаксноским силама, који у српском фактору виде дугорочно утицај Русије, као свог највећег планетараног противника.
То су били главни разлози зашто је Тито након Другог светског рата и свог учвршћивања на власти суптилно и потмуло мењао уређење Југославије на српску штету, паралелно са одстрањивањем српских истакнутих кадрова попут Крцуна, Ђиласа, Ранковића и других, да би напосле Уставом из 1974, оставио иза себе конфедерализовану земљу, са немогућим системом управљања и са распарчаним српским земљама, а самом Србијом у стешњеној уставно-политичкој позицији. Дан данас плаћамо данак таквој политици и њеној заоставштини, а важан корак да се са тим обрачунамо, јесте да будемо свесни суштине и замки те политике.
Извор: Србин.инфо, видео: Metanoja Channel, Краљевачка телевизија
