Прочитај ми чланак

ШТА КАЖУ РУСКИ АНАЛИТИЧАРИ О ГЛАСИНАМА да је Русија Сирију препустила судбини

0

amerika i turska u siriji 9

Сједињене Државе и Турска су се договориле да ће ваздушним снагама подржати милитанте такозване сиријске опозиције. Ради се о милитантима које Вашингтон и Анкара од фебруару тренира за борбу против „Исламске државе“. Нови договор је саопштио јавности турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу. Хоће ли бити  у ваздушну подршку укључене и беспилотне летелице, још је нејасно.

„То су технички детаљи. Постигнути договор је само начелан“, рекао је Мевлут Чавушоглу.

За полетање авиона ће се користити авио база Инџирлик у турској покрајини Адана. Према речима стручњака, ваздушним ударима подржаће се исламистичка коалиција „Јаиш Ал-Фатех“, која је уз помоћ Турске и Саудијске Арабије крајем марта заузела град Идлиб, и искључиво ратује против сиријског председника Башара Ал Асада. Недавно су терористи „Исламске државе“ заузели сиријски град Палмира који је уврштен у списак УНЕСКО-ве светске баштине. Успех исламистичких милитаната у Сирији је уследио сам пет дана након заузимања престонице ирачке покрајине Анбар, који се налази 100 километара од Багдада.

Хоће ли Башар Ал-Асад остати на власти пред оваквом најездом исламиста и Запада и да ће Русија ускоро изгубити свог стратешког партнера у региону?

Војни стручњак Анатолиј Несмијани је рекао да „Исламска држава“ у овом тренутку контролише готово пола Сирије, што се сматра великом побједом исламиста.

„Сада се врши прегруписавање сиријске војске у Деир Ез-Зор, који се заправо налази у оперативном окружењу, то јест, нема оно што се назива“ копнени правац „. Осим тога, не тако јак контингент милитаната Ал Нусра Фронта од 10 000 људи је успео у марту  да заузме град Идлиб. Једино место у Сирији у којем војска остварује неке победе је планинско подручје Каламуна на граници с Либаном. Исламисти у окружењу тихо напуштају ту територију више од годину дана, али се ништа знатно није променило.

Дакле, морал присталица владе Башара Ал-Асада је прилично ослабио. Привреда земље је готово у потпуности уништена. Пољопривреда још увек некако „дише“ у Латакији, али не превише. Последњих месеци су се заређали локални неуспеси, што се одражава на психичко стање сиријске војске. Рат је сада у својој петој години, и тешко га је издржати.

„Исламска држава“ је почела активно напредовати. Сједињене Америчке Државе, наравно, могу да уживају у ситуацији и да покушају да свргну Асада. Питање је само, како Американци с Турцима мисле да користе ваздушне нападе. Можда ће они стварно да бомбардују положаје ИДИЛ-а, али ако буде погођен само један од њихових авиона, могу најавити увођење зоне забране лета и то без претходног договора са Саветом безбедности. Могуће је да ће да договоре било какву провокацију само како би почело бомбардовање Асадових снага.

Напомињем да у Турској постоји много бораца. Дакле, пре шест недеља је из Турске кренула велика група уз помоћ које је заузет Идлиб. Судећи према најновијим извештајима, из Турске излази још једна иста група. Чињеница је да у региону постоје четири главна кампа за обуку: у Турској, Саудијској Арабији, Катару и Јордану. Сви они производе милитанте који формално нису исламисти, али кад пређу границу са Сиријом одмах се удружују са Ал Нусра Фронтом или другим исламистичким групама, па чак и са „Исламском државом“.

То нису само добро обучених људи, него су и добро наоружани. Конкретно, користећи велик број противоклопних оружја, укључујући и америчке противоклопне системе Javelin, исламисти су успели заузети Идлиб. Град је био прилично утврђен, али су милитанти са напредним системима уништили већину упоришта. Исламисти, наравно, постепено крећу и на Дамаск, али је у главном граду ситуација прилично стабилна. Град штити елитна војна формација сиријске војске – Републиканска гарда. Проблем је у томе што ако почну борбу на прилазима Дамаска, Републиканска гарда ће тамо морати пребацити део снага и тако ослабити одбрану самог града“, у интервјуу за svpressa.ru је рекао аналитичар Анатолиј Несмијани.

turski avion 8

СТ: По вашем мишљењу, шта Русија може да учини у овој ситуацији да помогне Асаду?

Готово ништа. Ако испоручимо неко оружје и муницију преко луке Латакиа, та помоћ ништа радикално неће променити. Ми у региону немамо озбиљних инструмената утицаја. Можемо само изразити подршку, али не више.

23 маја је исламистички магазин Дабик објавио чланак како су исламисти заробили британског новинара који је рекао да ИДИЛ од Пакистана може набавити нуклеарну бомбу, што је сазнао од „пословних људи блиских корумпираним званичницима“ …

Пакистан им, наравно, може продати нуклеарну главу, али с обзиром на Уговор о неширењу нуклеарног оружја (НПТ) то не може ићи службеним каналима. Дакле, могуће је да џихадисти од неког корумпираног у ланцу купе нуклеарне компоненте. Но, све ово више звучи као уцена. С војног становишта, ИДИЛ нема противнике против којих је нужно користити такво оружје. А у смислу терористичких напада њиме је потребно имати нуклеарну бојеву главу, јер би чак и сама претња нуклеарним оружјем узроковала озбиљну панику међународне заједнице.

Директор руског Центра за проучавање Средњег истока и централне Азије Семен Багдасаров је уверен да ће Сједињене Државе и Турска  користити авионе против снага Башара Ал-Асада.

“Турска и Сједињене Државе су успеле склепати исламистичку коалицију под називом „Јаишх Ал-Фатех“, која укључује бројне опозиционе групе, од Ал-Нусра Фронта до Слободне сиријске војске. Та група сада броји око 25-30 хиљада људи. То је коалиција који Американци и Турци желе подржати из ваздуха, а с обзиром на чињеницу да се против ње боре снаге Башара Ал-Асада и да ИДИЛ с овим исламистима већ дуго није у сукобу, јасно је кога ће гађати турски и амерички авиони“.

Колико ИДИЛ данас има бораца у Сирији?

Ако је укупан број према процени разних специјалних служби око 200 000 људи, ИДИЛ у Сирији има не мање 30-50.000 милитаната. Напомињем да су владине трупе исцрпиле ресурсе мобилизације. Асад се ослања на алавитску заједницу, која је релативно мала, 2,5-3.000.000 људи, а свака породица већ има неког ко је погинуо. Дакле, без иранске помоћи би Асад већ одавно био свргнут. Према неким проценама се у редовима сиријске војске бори око 50 хиљада иранских војника из специјалне јединице Ал-Кудса, Револуционарне гарде, Хезболах,а добровољци, итд …

Ипак, Сиријци се разликују од Иранаца ...

Техеран води готово све операције у Сирији и тамо су сада ирански официри, што опет узрокује невољност неких сиријских официра да им се потчине и слушају њихове заповести. Али, понављам, без Ирана би Асад давно био свргнут.

 А што се тиче сиријских Курда …?

 Они нису били у стању очистити ИДИЛ из сиријског Курдистана. Они су добри у рату, али немају тешког наоружања. По мом мишљењу, ако Асад жели да преживи, мора обећати аутономију Курдима и хришћанима, што не чини вероватно под притиском Техерана, а то је велика грешка.

Али чак и уз подршку Ирана и даље постоји велика вероватноћа Асадовог преврата?

Да. У априлу се ИДИЛ појавио Јармуку, предграђу Дамаска где је Асадовог палата била на мање од 10 километара удаљености. Исламисти су дошли до Латакије, а ако уђу тамо, починиће страшан масакр. Шта год било, Сирија неће бити обновљена као јединствена држава. Мислим да се Асад мора озбиљно почети размишљати о стварању засебне алавитске државе, која је већ постојала ’30 -их, а која ће уз Алепо и Латакију укључивати и Дамаск. Што се тиче Сиријаца, питање је хоће ли моћи успоставити логистику и задржати ове градове? Али они немају избора него се жестоко бранити. Иначе ће сви бити поклани.

Шта ће се догодити ако Асад изгуби власт?

Ако Асад падне, САД, Турска и Саудијска Арабија ће нагло ојачати у региону. На пример, Реџеп Тајип Ердоган само жели да у Сирији на власт дође „Муслиманскоа браћа“ које ће слушати Турску и његову странку АКП. За нас би пад Асада значио озбиљан губитак имиџа као светске силе.

Наводни руски тенкови за ирачку војски

Наводни руски тенкови за ирачку војски

Руски аналитичар Петар Лавов такође говори о могућем паду Дамаска и Багдада у руке ИДИЛ-а.

„У Ираку су шиити и даље најефикаснији борци у владиним снагама, пре свега због своје преданости и послушности команди формираном од иранских саветника. То значи да ће се њихов број у покрајини Анбар повећати, што би могло да подстакне нове сунитско-шиитске сукобе. У контексту недавних догађаја, посета иранског министра одбране Хусеина Дехгхана Багдаду се чини логичним. Наравно, уследиће повећање испорука оружја и распоређивање још више иранских војника у „јачању“ прве линије фронта. Иранска војска се због екстремно компликоване ситуације може директно користити у борби против исламиста.

Ја се још увек надам да се Багдад може ослонити на војну помоћ Русије. Током посете Москви ирачки премијер Хајдер Ал-Абади састао са руским председником Владимиром Путином и обојица су истакли важност војне сарадње између Ирака и Руске Федерације, док је руски министар спољних послова Сергеј Лавров обећао пуну подршку Багдаду и Дамаску у рату против исламиста. Пре састанка је Сергеј Лавров дао изјаву која гласи:

„Ми помажемо Ирак и Сирију можда и ефикасније него било ко други, пружајући оружје њиховим војскама и безбедносним снагама.“

Овај посету Москви говори о хитној потреби Ирака да добије ново оружје, ал је и доказ спремности Русије да својим савезницима то оружје испоручи „брже“ од Вашингтона.

Багдад чека месецима и Русија је спремна да правовремено реагује пре него ситуација крене од зла на горе. То не значи да Ирак неће требати америчко оружје. Но, за разлику од Вашингтона који има дугачак списак услова и при том врши политички притисак на Багдад, Русија је спремна чекати исплату. Недавно је Бела кућа понудила оружје сунитским побуњеницима и курдским Пешмерг јединицама, а није о томе обавестила Багдад, што је посебно фрустрирало централну власт.

Но, судећи по војним успесима Исламске државе у Сирији и Ираку, питање је следеће: да ли је касно помагати тим земљама? Уосталом, ако исламисти наставе овим темпом, судбина Дамаска и Багдада ће бити брзо одлучена. Није случајно да је Хезболах 25. маја саопштио да Вашингтон нема средстава да заштити Блиски исток од ИДИЛ-а. С друге стране, неки регионални играчи сматрају да се победа против Исламске државе не може постићи без директне војне интервенције Сједињених Држава „, закључује Петар Лавов.

У међувремену је Ирак одустао од куповине америчких тенкова Абрамс у корист руских Т-72Б. Брод с тенковима Т-72 из Русије је уочен у луци Ум-Каср. Иако пажљиво умотани, према фотографијама које су процуриле у јавност војни стручњаци кажу да се ради о помоћи ирачкој војсци, највероватније обновљеним тенковима Т-72Б МБТ.

Извор: altermainstreaminfo