Прочитај ми чланак
Сусрет у Тирани са својом омиљеном врећом за ударање, Александром Вучићем, Еди Рама је искористио за додатно иживљавање.
Прво је рекао: „Да смо видели заставу ‘велике Србије’ смејали бисмо се као и читав народ и не бисмо је озбиљно схватили“.
Затим је изнео тврдњу да је положај српске мањине у Албанији „спектакуларан“.
Првој Раминој опасци нема се шта замерити. Свако на свету би умро од смеха када би неко, у доба владавине Александра Вучића, Ивице Дачића и Томислава Николића, истакао заставу било које верзије „велике Србије“. Чак би многи једва уздржали смех на појаву заставе са мапом Србије са Косовом и Метохијом у њеном саставу. Јер, никада у историји српска државност није тако систематски дерогирана, демонтирана и, уопште, бацана под ноге као у њихово време.
Што се тиче Рамине тврдње о положају српске мањине – истински и достојанствени(ји) представник Србије би на ову очигледну провокацију и бестидну лаж одговорио контрапредлогом, уз опуштен осмех: да шиптарска мањина у Србији добије аналогно „спектакуларан“ положај.
То би био више него адекватан одговор, који не би излазио изван дипломатског протокола. А, с обзиром на Рамино понашање приликом посете Србији, такав одговор би чак био блажи од заслуженог.
Проблем је у томе што је Александар Вучић доведен на власт да буде мањи од маковог зрна – како би и Србија постала мања од маковог зрна. И све што ради је подређено том циљу. Његова јавна снисходљивост према онима са декларисано лошим намерама према Србима и Србији – није никаква „дипломатија“. Дипломатско понашање у многим случајевима захтева чврстину, па и отворено негодовање.
Не, Вучићева снисходљивост има само један циљ, који он и не крије – промену свести у Срба, брисање не само сваког борбеног или ратничког нагона, већ и било каквог нагона за самоодржавање.
Зато је Вучић још једном пристао да буде Рамина врећа за ударање. У име Србије из најлуђих непријатељских снова.
