АКЦИЈА: Помозимо Ђорђу да врати своју децу и спаси породицу

19:04 29.05.2015.

Оно што им не пишем, а о чему не престајем да мислим – нека су проклете паре и нека је проклет свет у коме је битнији фрижидер него очева љубав, последње је што је Ђорђе успео да јасно каже пре него што му је груди „поцепао“ јецај који је било тешко зауставити

Ђорђу Јоксимовићу (44), незапосленом лимару из Крагујевца, Центар за социјални рад одузео је троје деце након што је његова супруга, изнурена сиромаштвом и сломљене психе, доживела нервни слом.

Она је узела за руке њихово троје ситне деце, одвела их пред капију фирме у којој је Ђорђе провео 22 године и запретила да ће деци учинити неко зло ако јој мужа не врате на посао.

Обећано му је да ће му се деца вратити за 15 дана, ако им опреми и окречи собу и уведе воду. Надничио је дању и ноћу и то учинио. Кад је прошло две недеље, деца нису враћена. Ђорђе је у Центру за социјални рад штрајковао глађу, али је пријављен полицији.

Пешице је отишао у Владу Србије преклињући да му се деца врате, али тамо је добио само сендвич и обећање од Баба Јулиног Вулвина. У Центру за социјални рад му је недавно као услов постављен и фрижидер, мада породица има замрзивач.

Потребно му је још 3 џака цемента, под (ламинат за две собе, око 35 метара квадратних), плочице (за 6 метара квадратних), кауч, кревет, судопера, фрижидер, замрзивач, бојлер за купатило и гардероба и обућа за девојчице од 2, 3 и 5 година.

Али прво и пре свега, потребни су му посао и помоћ свих нас да децу врати.

Број телефона Ђорђа Јоксимовића из Крагујевца је 061/6688648.

Његов број рачуна је 170001008346500085 UniCredit Bank

Адреса је: Ђорђе Јоксимовић, ул. Николе Вуксановића бр. 2, Ждраљица, 34000 Крагујевац.

Више о свему можете сазнати у тексту испод

Од тада њему нико не може да обасни како то да “тата који воли” није јаче од “тата који нема пара” и како то да социјални радници, шћућурени иза параграфа закона, не могу да виде значај љубави деце и оца.

– Морали смо да одемо из кућице где смо некада живели, преселили се, ја сам без посла, моја супруга то није могла да издржи. Сломила се она, али нисам ја! Моју Бебу, Лару и Марију су ми одвели истог дана, док сам ја био у надници, а супруга је завршила у болници. Није им било доста да ми три ћеркице узму, него су их дали хранитељима у суседној општини Топола – поред свих хранитеља у Крагујевцу, грцајући у сузама сведочи овај човек.

Обећано му је да ће му се деца вратити за 15 дана, ако им опреми и окречи собу и уведе воду. Надничио је дању и ноћу и то учинио. Када је прошло две недеље, деца нису враћена. Ђорђе је у Центру за социјални рад штрајковао глађу, али је пријављен полицији.

Пешице је отишао у Владу Србије преклињући да му се деца врате, али тамо је добио само сендвич и обећање које је за њега сада највећа светиња. У Центру му је недавно као услов постављен и фрижидер, мада породица има замрзивач.
– Проклињем дан када је човек смислио паре! Ја сам отац, бог нека ми опрости, али децу волим више него бога. Вратите их њиховом тати! Умрећу ако их још једном будем гледао код хранитеља у Тополи, ако будем слушао њихов плач док одлазим, преклиње овај човек.

Ђорђе Јоксимовић црначки је радио два месеца и успео једну собу да окречи у розе, да купи платнену шарену крпу и њоме украси сто. На том столу је цвеће, да све буде спремно ако Центар за социјални рад изненада доведе Бебу, Лару и Марију њиховом тати.

На кревету је оделце које су комшије донеле, играчке које су пријатељи од своје деце узели не били тако Ђорђу повећали шансе да му се деца врате. То одело сабласно делује на кревету, као да ће из њега сваки час изронити три девојчице којима је намењано.

– Ставио сам то одело па га гледам и маштам да су то моја деца. Онда пожелим нешто да им кажем, а не могу “празном” оделу. Онда сам узео папир и почео да пишем. Када са наднице дођем кући, седнем, плачем, и пишем деци.
Оно што им не пишем, а о чему не престајем да мислим- нека су проклете паре и нека је проклет свет у коме је битнији фрижидер него очева љубав, последње је што је Ђорђе успео да јасно каже пре него што му је груди “поцепао” јецај који је било тешко зауставити.

Ђорђева деца уз њега неће моћи да имају добре телефоне, чак ни пристојне патике. Он ипак мисли да за васпитање ваљаног човека то није најбитније.

– Данас сретох опет децу иако ми не јавише, да л’ је срећа или туга, мене њима подарише. Ја сам срећан и тужан, а и они су исто тако. Знај да нам у срцима уопште није лако. Зашто деца да ми пате, ако хоћеш мене вређај. Знај да њима ја никад неу окренути своја леђа, речи су које сиромашни отац у глувој соби пише када се врати било из Центра, било из наднице.

Центар за социјални рад саопштио је у вези овог случаја да “предузима мере ургентне заштите његове малолетне деце”. Центар је саопштио и да је поступао по члановима 12, 332, 34, 35, 39 и да је поступак спровео у складу са чланом 282 Закона о општем управном поступку.