Прочитај ми чланак

С ОВИМ ИЗУМОМ НИШЛИЈЕ, Србија би могла да извози струју

0

milija-stojanovic  elektrana

Србија би и без изградње нових електрана могла да извози струју! И то захваљујући ротору са самоподешавајућим лопатицама, изуму професора математике Милије Стојановића из Ниша, који за производњу киловат-сати може да користи енергију речних токова и ветра минималне брзине.

Стојановић тврди да би се само применом тог проналаска на хидроцентрали капацитет производње повећао за 20 до 30 одсто, што, како каже, значи да уз минимална улагања могу да се задовоље све потребе наше земље за електричном енергијом.

Професор предочава да је већ покушао са нишком Електродистрибуцијом и фабриком алуминијума „Нисал“ да на хидроцентрали „Сићево“ дограде универзални ротор. Међутим, нису добили потребне дозволе, а у „Југоистоку“ кажу да овај изум није примењен јер нису могли да пронађу инвеститора.

Стојановићев патент је у међувремену заинтересовао Aмериканце, тако да се може десити да најпре буде уграђен у америчке ветрогенераторе. A када би његов „точак“ за добијање енергије и практично заживео, за употребу не би било потребно да се граде нове бране на рекама и потапају огромне површине.

Систем рада је сличан воденичном, ротори се серијски поставе у воду, коју „гурају“ према генераторима. Нишки проналазач је на свом прототипу извео и експеримент и доказао да ротор сасамоподешавајућим лопатицама може да издржи и ураганске ветрове од 150 километара на час.

– Код класичних елиса у ветроелектранама ударна сила „иде“ на стуб, а само пет одсто се користи за ротацију – каже Стојановић. – Конструкције уградног крила мог изума могу да буду огромних димензија, и до сто пута сто метара, под углом од 80 степени.

izum-mije-stojanovica

Стојановић указује да овај изум може да се примени и на хидроцентралама на морским струјама, што до сада никада није рађено. Објашњава и да његов ротор има низ бољих особина за коришћење енергије ветра, јер омогућава самостално усмеравање за максимални пријем.

Добија се и већа „сила ротације“, мање је оптерећење на стуб ветроелектране, а сигурнији је од елисе, јефтинији и простије израде.

Његов ротор, како тврди, може да се искористи и за једрилице, које би се лако кретале у свим правцима, без обзира на смер ветра.

– Енергија ветра помоћу овог ротора могла би да се искористи у околини Вршца и на територији Београда, где постоји велики број ветровитих дана у току године – предочава Стојановић. – За употребу ротора за ветроелектране потребна је брзина ветра на нивоу човековог хода, што је далеко мање од услова за класичне елисе.

Од платна Стојановић објашњава да је суштина ротора да се лопатице саме подешавају када ће да примају енергију, а када не. То омогућава иновација којом су лопатице постављене на помоћним осовинама, а посебним оквирима фиксиране на главну осовину. Тиме се постиже и те како већа ефикасност од класичног ротора, а лопатице могу да се направе од алуминијума или платна.