Прочитај ми чланак
Фото: ЕПА/Филип Сингер
Нови гасовод Источни лук кроз Словачку, Мађарску, Румунију и Бугарску могао би да почне да се гради 2018, произилази из договора ових земаља потписаног у Риги.
Како су агенцији Бета потврдили европски дипломатски извори у Бриселу, мада та нова инфраструктура за доток гаса из разних извора заобилази Србију, изградња српско-бугарске гасне везе дала би могућност за прилив извесне количине гаса у Србију и са тог новог гасовода.
Европски и амерички аналитичари су истовремено закључили да је Русија истрајна у намери да изгради гасовод великог капацитета Турски ток, иако то не желе Европска комисија и многе чланице ЕУ, које су све напоре усмериле на изградњу Јужног гасног коридора и прилив гаса, нарочито из Азербејџана.
Трансјадрански гасовод може, Јужни ток не може
Стратфор напомиње да је „снажан политички притисак Европске комисије и више чланица ЕУ“ довео до тога да Москва одустане од изградње Јужног тока и склопи споразум о великој испоруци гаса с Кином. Званични разлози су били да су међудржавним уговорима Русије и европских земаља за пројекат Јужни ток наводно нарушена правила конкуренције и раздвајања производње и дистрибуције енергије. Европска комисија је, међутим, управо потврдила да продужује изузеће од правила ЕУ, ЕУ гас директиве, за Трансјадрански гасовод, с образложењем да је тај пројекат „комерцијална иницијатива која није уграђена или наметнута од земаља у којима се остварује“, а то су Грчка, Албанија и Италија“.
Азербејџански гас би превасходно преко Трансјадранског и других планираних гасовода, који треба да прођу кроз Турску, као дела Коридора, постао додатни извор снабедвања у односну на руски гас, а Источни лук би у многоме користио гас из тих гасовода Јужног коридора.
Политички договор о изградњи нове гасне инфраструктуре, незванично назване Источни лук, на прошлонедељном сусрету вођа Европске уније и шест земаља бившег Совјетског Савеза у Риги, потписали су министри Словачке, Мађарске, Румуније и Бугарске.
Договор је постигнут на иницијативу владе у Братислави која је ставила до знања да је циљ тога да се обезбеде „разни извори и путеви снабдевања за стабилан и без прекида прилив гаса у средњу и југоисточцну Европу“.
А, како је предочено, „могући извори гаса били би Азербејџан, Туркменистан, Ирак, Кипар и Русија“.
У Центру за европске политичке студије у Бриселу сматрају да ће Европска комисија, нарочито северне чланице ЕУ које се залажу за што брже смањивање зависности Европе од руског гаса, тешко дати сагласност за изградњу инфраструктуре кроз Грчку, а то значи да би гас преко Македоније и Србије, долазио у Мађарску, којом би гас Турског тока са чворишта на турско-грчкој граници био допреман Европској унији.
Амерички институт за стратегијске прогнозе Стратфор сматра да ће руска компанија Гаспром наставити изградњу Турског тока „што је пре могуће, без обзира на то да ли ће или не тај пројекат превазићи политичке препреке у Европској унији“.
Русија ће градити постепено овај гасовод и, ако се изградњи инфраструктуре и испорука гаса уЕвропу ; супротстави ЕУ, Турски ток ће бити изграђен делимично и с капацитетом да подмири будуће очекиване велике потребе Турске, чија се индустријска и економска експанзија очекује у идућим годинама.
Стратфор наводи да је Гаспром већ ангажовао италијанску компанију Саипем за постављање цеви испод Црног мора, којима би Турски ток годишње могао снабдевати Европу са 63 милијард кубних метара гаса, а то је тачно онолико колико Русија сада испоручује ЕУ преко Украјине.
Гаспром је саопштио да ће, с образложењем да је Украјина непоуздана као транзитни партнер и да би се огромна средства морала уложити у обнову застареле украјинске гасне инфраструктуре, од краја 2019. престати да испоручује гас ЕУ преко Украјине, тако да је Турски ток замена за снадевање Европе.
На сусрету на врху ЕУ и шест земаља Источног партнерства у Риги је у завршном саопштењу наглашен интерес да се зајамчи безбедно снадевање гасом, посебно указано на важност Јужног гасног коридора.
А из саопштења произилази да ЕУ никако не жели да се одрекне украјинске транзитне инфраструктуре за доток руског гаса, јер се указује на „даље напоре ЕУ за осавремењивање украјинског Система за пренос гаса као дела Европске мреже“.
Извор: Бета
