Прочитај ми чланак

А ВОЛЕЛИ СМО ГА: Дан младости без Тита, слета и штафете (видео)

0
Фото: Вечерње новости / Ж. Кнежевић

Фото: Вечерње новости / Ж. Кнежевић

Данас је 25. мај, дан који се широм бивше Југославије некада масовно славио као Дан младости и рођендан некадашњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита.

Ни сада, 35 година после Титове смрти, у неким градовима региона није престало сећање на тај празник, па ни његово обележавање.

Кућа цвећа центар збивања

И ове године ће Титов гроб у Кући цвећа у Београду посетити велики број његових поштовалаца из региона. У Кумровцу, Титовом родном граду у хрватском Загорју, у суботу је већ одржана традиционална прослава Дана младости.

Иако је Тито званично рођен 7. маја, 25. мај је обележаван као његов рођендан.

Централна манифестација увек је организована на тадашњем стадиону ЈНА у Београду, где су пионири, омладинци и припадници свих родова војске и морнарице изводили слет.

Титу је том приликом уручивана штафета младости, која је полазила сваки пут из другог места и из друге републике, али је увек масовно дочекивана широм градова некадашње Југославије.

По правилу, штафету младости Титу су, уз пригодну честитку са жељама за дуг живот и добро здравље, уручивали најбољи омладинци и омладинке.

Ношење штафете трајало је пуне 42 године, до 1987. године. После Титове смрти, штафету су примали председници тадашњег Савеза социјалистичке омладине Југославије (ССОЈ).

Сама идеја потекла је 1945. од омладине Крагујевца, чије је Одељење за спорт и фискултуру осмислило масовна омладинска штафетна трчања широм Југославије.

Прву штафету Титу је предао Мика Трипало, тадашњи председник ЦК Народне омладине Југославије. Седам година после Титове смрти, на завршној прослави Дана младости, Рејмонда Броћај из Гњилана је штафету уручила Хаиму Реџепију, тадашњем председнику ССОЈ.

„И после Тита Тито“

Тито је на челу СФРЈ био пуних 35 година и имао је несумњиво изузетан углед у тадашњем свету. Посебно је велики значај у међународним односима имала његова улога као једног од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велику тежину.

Као вођа Комунистичке партије Југославије предводио је партизански покрет у Другом светском рату, из кога је изашао као прослављени ратни командант, предводник најмасовнијег покрета отпора у окупираној Европи и неприкосновени лидер земље.

Његов углед је био последица и чињенице да је био последњи велики ратни лидер Другог светског рата који је толико дуго остао на челу своје земље.

О Титовој историјској улози сведочи и невероватно масовно присуство најистакнутих личности тадашњег света његовој сахрани 8. маја 1980.

Извор: rs.sputniknews