Прочитај ми чланак
У вези с престанком одредби резолуције Савета безбедности УН 1386 од 20. децембра 2001. Русија преко своје територије забрањује транзит војне опреме и наоружања страним трупама стационираним у Авганистану, стоји у одлуци коју је потписао премијер Русије Дмитриј Медведев.
Министарство спољних послова Русије је упутило саопштење страним владама и међународним организацијама о својој одлуци „којом забрањује железнички, друмски и ваздушни саобраћај преко руског територије с оружјем, војном опремом и војном имовином до међународних снага безбедности у Авганистану и у обрнутом смеру“.
Споразум између Русије и НАТО савеза о превозу робе преко руске територије за међународну коалицију у Авганистану постигнут у априлу 2008. тако више не вреди.
Русија је допринела војним операцијама у Авганистану, дајући свој ваздушни простор снагама НАТО савеза чак и за превоз оружја, а за не-смртоносно оружје су НАТО трупе могле да користе руску базу у Уљановску. Како је већина америчких војника напустила Авганистан у последњих годину дана и резолуција Савета безбедности УН-а 1386 од 20. децембра 2001. више није на снази, Москва је опозвала своју одлуку из 2008. године, преноси руска TVC.
Киргистан
Међутим, за преостале НАТО снаге у Авганистану је избио још један проблем, онај у Киргистану. Како преноси Russia Insider, Киргистан је постао пуноправна чланица Евроазијске економске уније и сасвим је сигурно да, колико год се трудио, Вашингтон неће повратити утицај у тој земљи и неће добити на располагање у тој земљи ваздушну базу у Манасу.
Како јавља The Astana Times, Киргистан је службено постао пети члан Евроазијске економске уније 8. маја и тако се придружио Казахстану, Русији, Белорусији и Јерменији. Састанак пет лидера, Нурсултана Назарбајева, Владимира Путина, Александра Лукашенка, Сержа Саргсјана и најновијег члана Алмазбек Атамбајева је одржан у Москви.
Председници пет земаља су расправљали о актуелним питањима ЕЕУ, изгледима за продубљивање партнерства унутар организације и ширењу међународне сарадње, као процесу придруживања Киргистана ЕЕУ.
Обраћајући се учесницима на састанку, казахстански председник Назарбајев је нагласио да је прошло годину дана од потписивања споразума о оснивању ЕЕУ.
“ Будући да је ЕЕУ почела функционисати пре годину дана, приступањем Јерменије и Киргистана смо се ојачали за још две земље. Верујем да ће у будућности сарадња између наших земаља бити чвршћа и дати снажан подстицај развоју Евроазијске економске уније у целини“, рекао је Назарбајев и истакао све већи интерес међународне заједнице у стварању сличних економских заједница.
„Данас је све већи број држава које предлажу успостављање трговине и економских односа са ЕЕУ. На пример, током састанка међувладиног већа смо планирали да потпишемо први споразум о зони слободне трговине између ЕЕУ и Вијетнама. Наш програм обухвата и почетак процеса преговора с Кином о склапању споразума о партнерству и сарадњи. Следећих потенцијални партнери у овој фази могу постати Турска, Иран, Индија, Монголија и Азербејџан“, додао је Нурсултана Назарбајева, који је успостављањем Евроазијске економске уније видео остварење свог давног сна, које је јавно изнео у говору одржаном на Московском државном универзитету „Ломоносову“ 29. марта 1994. када је нагласио потребу стварања ЕЕУ. Иако су сви уверени да је изворно ЕЕУ план руског председника Владимира Путина, идејни творац евроазијских интеграција је у ствари Нурсултан Назарбајев.
У свом говору на састанку на којем се ЕЕУ придружио Киргистан, председник Алмазбек Атамбајев је напоменуо како је његовој земљи циљ био усклађивање правног оквира са стандардима ЕЕУ, стога су парламент и влада земље усвојили комплетан пакет потребних мера, преноси Tengrinews. Атамбајев је такође изразио посебну захвалност руској и казахстанској страни за пружање помоћи Киргистану у интеграционим процесима.
„Уверен сам да ће ЕЕУ донети опште добро за наше народе. Заједница ће ојачати стабилност на евроазијском простору и дати смернице целој Евроазији“, нагласио је Атамбајев.
Овим чином је изгледа завршина „битка за Киргистан“, јер америчка администрација до последњег тренутка није одустала, а вероватно не одустаје ни сада, од покушаја дестабилизације земље и њено враћање у галаксију америчких марионетских држава, којих је, будимо искрени, све мање у свету .
Осим економских веза унутар ЕЕУ, треба нагласити и стратешку важност Киргистана, посебно у светлу нове одлуке руске владе да трупама НАТО савеза забрани транзит, чак и ако је њихово деловање у Авганистану формално у склопу „мировне мисије“.
Киргистан је у оквиру Организације уговора о колективној безбедности руској војсци дао на коришћење базу „Кант“, док ће се у овим околностима снаге НАТО савеза тешко вратити у напуштену базу „Манас“ у близини Бишкека, која је кључна за функционисање америчких трупа у Авганистану.
Таџикистан
Осим Киргистана ту је и Таџикистан, који није у саставу Евроазијске економске уније, али је зато део Организације уговора о колективној безбедности (ОДБК-ЦСТО), војног савеза којег чине Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргистан, Русија и Таџикистан.
Готово упоредо са спознајом да више неће моћи користити аеродром у Киргистану и доношењем одлуке руске владе о забрани транзита преко своје територије војне опреме и наоружања страним трупама стациониране у Авганистану, догађа се притисак на јужне границе Таџикистана.
Наиме, авганистански талибани су још у јануару ове године претили како ће напасти Таџикистан и на његовим границама распоредили су јаке снаге.
Концентрација авганистанских исламиста на граници са Таџикистаном је толико висока да Душанбе улаже додатне напоре како би заштитио земљу, изјавио је министар унутрашњих послова Таџикистана Рамадан Рахимзада.
Према његовим речима, власти Таџикистана су почетком ове године имале информације о концентрацији великих снага побуњеника, укључујући и „талибана“ и „Исламског покрета Туркестана“ у авганистанском пограничном подручју, преноси Islam News.
Тада је извор у безбедносним службама Таџикистана за медије саопштио да су власти предузеле низ мера за јачање најугроженијих делова границе, као и да блиско сарађују са колегама из ЦСТО, укључујући Русију са којом размењују оперативне податке.
Граница између Тадџикистана и Авганистана је дуга 1344 километра, од које је већина у планинским подручјима.
Пре четири дана су се талибани опет опасно приближили Таџикистану, а агенције ТАС јавља како су оружане снаге „талибана“ на територији Авганистана преузеле контролу над готово 80% покрајине Бадахшан, која се граничи са Таџикистаном.
„Тренутно су неке групе терориста у близини границе с Таџикистаном, на удаљености од само неколико километара, што у Душанбеу изазива забринутост“, пише дописник агенције ТАС.
Према обавештајним информацијама, ради се радикалним групама које је пакистанска војска истерала Северног Вазиристана.
„На основу обавештајних извештаја, талибани немају намеру да пређу границу са Таџикистаном, али су предузете све потребне превентивне мере иу најугроженијим подручјима је створена линија одбране“, за ТАС је изјавио званичник војске Таџикистана и искључио могућност присуства милитаната „Исламске државе“ у овој групи.
„Ми будно мотримо оперативну ситуацију и спремни су за било који развој ситуације, док се надамо и подршци заједничких снага Организације уговора о колективној безбедности“, 14. маја је за агенцију ТАС изјавио представник таџикистанских обавештајних служби.
На ову претњу Москва одговара покретањем војних вежби земаља чланица ЦСТО управо у Таџикистану и слањем елитних падобранских јединица у ту земљу, које ће заједно са контингентима других земаља учествовати у практичној фази вежби брзе интервенције, саопштило је руско Министарство одбране.
„Практична фаза је последња и њој ће учествовати авиони и беспилотне летелице, посебне мобилне обавештајне група на теренским возилима, а вежбаће се идентификација окружење и уклањање хипотетских оружаних група и то под ватром артиљеријских јединица, авиона и борбених возила“, саопштено је из Министарства одбране.
Током вежбе ће бити коришћени борбени авиони Су-25 и хеликоптери Ми-8 и Ми-24. Четири борбена авиона Су-27 ће доћи из Казахстана и пружати заштиту из ваздуха за више од 2 500 војника из земаља чланица ЦСТО.
Русија је послала групу од 500 војника из 98. падобранске ваздушне дивизије. Заменик министра одбране Аркадиј Бахин је лично проверио њихову спремност пре вежби.
Наравно да ово нису само вежбе, што је за медије потврдио и заменик секретара ЦСТО Валериј Семериков.
„Није случајно донета одлука да се снаге преусмере у Таџикистан јер нис догађаја су створили ситуацију у којој ћемо морати да реши проблеме снагама за брзу интервенцију ЦСТО. Ситуација у Авганистану изазива озбиљну забринутост, па циљ нам је јачање границе према тој земљи“, рекао је Семериков.
Портпарол Министарства одбране Таџикистана, Фаридун Махмадалијев, рекао је да су снаге ЦСТО завршиле прву фазу противтерористичких вежби и покриле знатан део границе према Авганистану „.
„Већ смо дефинисали одбрамбену линију која ће се користити у случају напада и из које би могла да нам претити опасност“ додао је Фаридун Махмадалијев.
Иако су вежбе службено почеле неколико дана касније, Русија је на сам дан, када је из Душанбеа саопштено „како се због претње нада подршци заједничких снага Организације уговора о колективној безбедности“, у ноћи 14. маја, у Таџикистан одмах послала 450 војника 98. падобранске ваздушне дивизије и више од 60 комада оклопних и других борбених возила „.
„Седамнаест војних транспортних авиона Ил-76 и један Ан-124“ Руслан „руског ратног ваздухопловства су на аеродром у Душанбеу пребацили батаљон 98. дивизије са више од 440 људи, те више од 60 јединица оклопних и других возила“, потврђено је касније у руском Министарству одбране.
Војници су носили лично ватрено оружје – машинке, снајперске пушке и ручне бомбе и стигли су у Душанбе како би преузели војну оперативну контролу од тамошњих команданата. ЦСТО ће деловати према својим плановима и учествовати противтерористичким вежбама у пограничном подручју Таџикистана с Авганистаном, преноси портал Censor.
Важно је рећи да је прва линија одбране већ постављена на реци Пјанџ (енгл. Panj River ) која дели Таџикистан од Авганистана.
ЦСТО има цео арсенал који ће користити за заштиту суверенитета земаља чланица организације у случају спољне претње, изјавио је секретар ЦСТО Николај Бордјужа на конференцији за новинаре у петак.
Према његовим речима, средњоазијска земаљама тренутно претња долази из Авганистана.
„Имамо информације о повећању броја екстремистичких оружаних група у Авганистану и не искључујемо могућност њиховог продирања у подручја земаља чланица организације. Не може се занемарити чињеница да су то наоружани људи који су тренутно боре у редовима екстремистичких и терористичких група у иностранству те да се једном могу вратити у своје матичне земље и тамо покушати остварити своје политичке циљеве „, рекао је Бордјужа.
„ЦСТО има све потребне снаге и средства за заштиту интегритета и суверенитета својих чланица, Имамо довољан број брзих јединица и 22 000 добро обучених елитних војника. Организацији, од тренутка када се лоцира сукоб, треба највише три дана за допремање свих снага на лице места да неутралише претња“, додао је секретар ЦСТО.
Дакле, иако је у почетку јављено како су се руске снаге чланицама ЦСТО у војним вежбама у Таџикистану наводно „придружиле последње“, биле су прве које су 14. маја стигле у Душанбе, истог тренутка када су потврђена обавештајни извештаји о приближавању авганистанских талибана на таџикистанској граници, да би само у неколико дана у потпуности затворили границу са авганистанском покрајином Бадахшан.
Међутим, водитељ центра за проучавање регионалних сукоба и Авганистана, Косимшо Искандаров, каже да је заузимање 80% покрајине Бадахшан од стране талибана на граници са Таџикистаном само део истине.
Он је у интервјуу за „Радио Либерти“ потврдио присуство милитантних група Бадахшану, Кундузу и Тахар којима је циљ дестабилизовати ситуацију у северном Авганистану. Према његовим речима „те су групе се преселиле са својим породицама из Северног Вазиристана у Пакистану и пребацивање тих терористичких група на север суседне земље за циљ има уплашити Русију и Кину“.
„Но, претпоставка да ће пробити границу није истинита. Русија и земље централне Азије су предузеле све безбедносне мере. Важно је да те групе неће успоставе своја упоришта на подручју региона, јер би то могло подстаћи активности опозиционих група унутар земље које тамо већ постоје“ , рекао је Искандаров.
„У међувремену се најугроженијим подручјима могу сматрати делови покрајине Горно-Бадахан, Хатлон и руте Тахар – Тавилдара – Гарм, планински ланци дуж границе са Бадахшаном. Суочавање централних власти Таџикистана с овим групама датира још из раних деведесетих, када је цела Таџикистан трпео грађански рат 1992 . -1997. Локални лидери у Хорогоми, који су се углавном бавили криминалом, хтели су претворити то подручје у самосталну државу која ће живети са исламским законима и могућим увођењем шеријатскх судова.
Међународни посматрачи и војни стручњаци су већ тада повезали догађаје у Бадахшани с интензивирањем борби у Авганистану и дугогодишњим авганистанско-пакистанским сукобом, који на границама двеју земаља тиња већ више од једног векаа. Узрок сукоба је нерешено гранично питање између две земље и границу коју Паштуни никада нису признали, а коју им је у наслеђе оставила британска колонијална власт.
Одласком Британаца из Индије ове су проблеме касније „наследили“ Пакистан и Авганистан. 2007. године је пакистански Вазиристан постао нека врста „утврђења талибана“, одакле су покретани напади на припаднике мировних снага ИСАФ-а и авганистанску војску у источним и југоисточним провинцијама Авганистана. Чини се да је ова чињеница је један од разлога повећања напетости око Горно-Бадахшана.
У авганистанском Бадахшану посебно брине појава нове „таџикистанске“ наоружане групе „Ансар Ал-Уллох“.
Војни стручњак Јуриј Федоров овако описује групу:
„Битно је да је то мала група од неколико десетина до две или три стотине људи која споља улази у територију земље у којој планира преузети власт, ствара своју базу и свиме управља из удаљених планинских подручја или џунгли. Од тамо управља терористичким активностима, проводи пропаганду међу локалним становништвом, постепено шири контролисану енклаву и привлачи становнике околних подручја и опозиционих елемената из других делова земље и на крају креће у битку против владиних снага како би заузела целу земљу „.
Догађаји у Бадахшану, Таџикистану и Авганистану нису посебно утицали на Русију, али је 14. маја донета одлука да се око 500 војника пошаље у Таџикистан и они су из базе у Иванов (Русија) пребачени у Душанбе, потом у Шаартуз, 30 километара од авганистанске границе и на полигон „Харбмајдон“.
Руски су специјалци одмах по доласку почели спровођење заповести и подизање логора. Заједничке вежбе су овај пут почеле изненада, без упозорења, како би се показала спремност оружаних снага земаља ЦСТО у непредвиђеним околностима.
Прес служба снага ЦСТО наводи да су снаге за брзо деловање дизајниране и опремљене у сарадњи са особљем руске 201. војне базе, која се такође активно припрема за битку, преноси руски портал Regnum.
Наравно да целокупну ситуацију треба гледати у контексту слабљења утицаја НАТО савеза у централној Азији, што је у овим околностима логична одлука Москве и савезника. С друге стране, појава нове „таџикистанске“ наоружане исламистичке групе „Ансар Ал-Улох“, на коју упозорава безбедносни стручњак Јуриј Федоров, потпуно је у складу са притиском на „меки трбух Руске Федерације“, јер би могућим заузимањем Таџикистана створено још једно кризно жариште, можда чак слично ономе у Сирији и Ираку.
Како се чини, овај су пут снаге ЦСТО деловале брзо и ефикасно, што значи да ће стратези овог плана морати потражити други правац за покушај спровођења сличног сценарија.
Извор: altermainstreaminfo – Н.Бабић
