Прочитај ми чланак
Звезда српског глумишта, који је недавно оперисан, хитно је примљен у болницу и лекари се боре за његов живот. Урађен му је рентген плућа и узета крв. Терапија му је додатно појачана али и даље се осећа лоше.
Директор Клиничког центра Србије проф. др Миљко Ристић потврдио је за Курир да се славни глумац налази у Ургентном центру у тешком здравственом стању, али му се срећом око 23 сата стање побољшало.
– Њему је недавно урађена операција дебелог црева и био је пуштен кући, али се пре неколико дана вратио у болницу због температуре и проблема са плућима. Пошто је био у критичном стању користио је респиратор за дисање, али срећом вечерас му је стање побољшано. Одвојен је од апарата за дисање, комуникативан је и осећа се боље – рекао је проф. Ристић Куриру.
Супруга славног глумца Милена Дравић непрестано је уз њега.
Великан српског глумишта већ неко време болује од тешке и опаке болести.
Николића је у фебруару ове године, на Клиници за дигестивне болести Клиничког цента, оперисао врхунски стручњак, проф. др Зоран Кривокапић.Тада је откривено да има проблема с дебелим цревом. Према писању медија, Николић се тада осећао добро.
Глумац је и у октобру 2014. примљен у болницу због истих проблема.
Биографија
Драгослав Николић – Драган (Београд, 20. август 1943) је српски глумац. Његов стил глуме је од стране обожаваоца окарактерисан као Шмекер са карактером господина.
Рођен је 20. августа 1943. године у Београду, од оца Душана који је пореклом из Берана и мајке Јелене. Његова мајка је пореклом из Јагодине. Драганови преци су се у прошлости презивали Живковићи, међутим његов деда Радоња је променио породично презиме у ново Николић по прадедовом имену Никола. Дуго времена многи нису знали његово крштено име Драгослав које му је доделио кум на крштењу.
Старији брат му се звао Мирослав који је и био његов узор. Одрастао је на Црвеном крсту. Након завршене основне школе уписао је Четрнаесту београдску гимназију коју није завршио јер је био премештен у Економску школу. После две године проведене у средњој школи полагао је и положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и тада као седамнестогодишњак био најмлађи студент. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду.
Филмску каријеру отпочиње 1964. године мањом улогом у филму „Право стање ствари“, тада је потписан крштеним именом Драгослав Николић. Заслуге за измену надимка на месту имена дугује грешци на крају телевизијске серије „Довољно је ћутати“ из 1965. године када му је у каирону за улоге уместо имена стављен надимак који ће обележити његову каријеру.[
Прву значајнију главну улогу остварио је улогом сезонског радника лабилног морала који погине, а да није нашао своје место у друштву и у животу (особине и многих његових каснијих ликова) у филму „Кад будем мртав и бео“ (1967) Живојина Павловића, за коју је (с оном у филму „Три сата за љубав“, (1968) Ф. Хаџића) награђен дипломом на фестивалу у Пули 1968. Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му 1985. Октобарску награду града Београда за „креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона“ (улога насилника Гаре у филму „Живот је леп“ Б. Драшковића).
Главне и веће споредне улоге остварио је у више од тридесет филмова; истичу се још „Хороскоп“ (Б. Драшковић, 1969); „Бубе у глави“ (М. Радивојевић, 1970), „Улога моје породице у светској револуцији“ (Б. Ченгић, 1971), „Млад и здрав као ружа“ (Ј. Јовановић, 1971), „Без речи“ (М. Радивојевић, 1972, Цар Константин у Нишу), „Кичма“ (В. Гилић, 1975), „Национална класа“ (Г. Марковић, 1979, Цар Константин), „Ко то тамо пева“ (С. Шијан, 1980), „Бановић Страхиња“ (В. Мимица, 1981), где је за улогу турског пљачкаша Алије награђен Златном ареном у Пули, „Сезона мира у Паризу“ (П. Голубовић, 1981), „Нешто између“ (С. Карановић, 1983), „Балкан експрес“ (Б. Балетић, 1983), „Обећана земља“ (В. Булајић, 1986), „Последњи круг у Монци“ (А. Бошковић, 1989), „Оригинал фалсификата“ (Д. Кресоја, 1991).
Наступа и у кратким играним филмовима те на телевизији; велику популарност код млађе публике донео му је лик Прлета из филмова и телевизијских серија „Отписани“ (1974) и „Повратак отписаних“ (1976), режисера Александра Ђорђевића, а истакао се и у серији шоу програма „Образ уз образ“, заједно са супругом Миленом Дравић.
Године 2000. додељена му је Награда „Павле Вуисић“, која се додељује глумцу за животно дело.
Од септембра 2011. до 2013. године, био је водитељ популарног светског квиза „Мултимилионер“ на ТВ Пинк.
Награде и признања
Добитник је свих значајних филмских награда.
Награда Златни печат 2013. године
Награда за животно дело Павле Вуисић на филмским сусретима у Нишу 2007. године
Изванредна награда за глуму Драгану Николићу на фестивалу Земун фест Београд, 1996. године
Плакета „Љубиша Јовановић“ Драгану Николићу за глуму, на свечаностима „Љубиша Јовановић“ у Шапцу 1996. године
Октобарска награда града Београда за улогу насилника Гаре у филму Живот је леп 1985. године
Награда Повеља у Нишу за улогу у филму Балкан експрес 1983. године
Награда Повеља за улогу у филму Нешто између 1983. године
Награда Златна Арена за улогу у флиму Бановић Страхиња 1981. године
Награда Цар Константин за улогу у филму Национална класа 1979. године
Награда Цар Константин у Нишу за ролу у Бегу Мише Радивојевића 1972. године
Извор: Ало.рс., Википедија
