Прочитај ми чланак
НИШ је јуче поново туговао. Шеснаест година после НАТО бомбардовања, у очима житеља града на Нишави биле су сузе за 16 суграђана погинулих од касетних бомби 7. маја 1999, који ће остати упамћен по највећем и најболнијем страдању овог града током 78 дана агресије на нашу земљу.
Код споменика жртвама, недалеко од зграде Универзитета, тим поводом јуче је одржана државна церемонија одавања почасти цивилним жртвама рата. Положени су венци, одржан помен и пригодан програм, чиме је одата дужна пошта погинулим цивилима, жртавама касетних бомби – „жутих убица“.
Тог кобног 7. маја, око 11.20 у самом центру града, код Тврђавске пијаце и поред зграде Универзитета, НАТО авијација бацила је више товара са касетним бомбама. Нигде у близини није било ниједног војног објекта који би могао да послужи као оправдање за бомбардовање.
Људи су падали као покошени. Страдало је 16 недужних цивила, међу којима и Љиљана Спасић (26) у седмом месецу трудноће. Сахрањена је 11. маја, у 11.30. У исти дан и исти час када се венчала.
– Нашем болу нема лека. Изгубили смо милу ћерку и наше унуче које је требало да дође на свет и сада би имало 16 година. Убицама никада нећемо опростити, а Љиљанино место у нашим срцима нико не може да попуни – причају Радица и Милоје Илић, родитељи настрадале младе докторке.
Многи ће тај 7. мај 1999. памтити целог живота. Међу њима и стоматолошка медицинска сестра Гита Јовић (54), која је преживела бомбардовање, али је остала тежак инвалид.
– Пошла сам уобичајено на посао у оближњу амбуланту – присећа се Гита. – Одједном су се чули застрашујући звуци авиона. Небо се зашаренило од малих падобрана, а онда су се чуле експлозије. Пала сам као покошена. Крв је липтала на све стране, ноге нисам осећала, а гелери су ме погодили по целом телу, доста њих још носим у себи. Хитна помоћ ме је превезла у болницу, за десну ногу није било спаса, друга је једва остала на свом месту. Данас сам у инвалидским колицима и још чујем звуке авиона.
Ниш се са сличним ужасом суочио и неколико дана касније. Најпре 11, а затим и 12. маја. У пепео и прах претворени су складиште „Југопетрола“ и „Енергогаса“, а насеља Дуваниште, Криви вир, Булевар Немањића, Трошарина и круг Клиничког центра били су засути ракетама и „жутим убицама“, на срећу, без жртава.
– Тешко је пронаћи речи утехе за родбину погинулих и верујем да се такав злочин, када је прекршено међународно право, никада више неће поновити – рекао је градоначелник Зоран Перишић, нагласивши да се Дан сећања на цивилне жртве НАТО агресије ове године први пут обележава у склопу Државног програма годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.
Вулин: Срушен међународни поредак
– МЕЂУНАРОДНИ поредак срушен је пре 16 година на небу изнад Србије, а Срби су народ који највише верује у три речи – правду, истину и слободу – рекао је јуче у Нишу Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. – Истина је да је Србија кажњена и бомбардована зато што се борила против тероризма, истог оног који данас крвари улице Париза, раније Лондона, Њујорка… Истина је да никада нећемо признати плод НАТО агресије и да никада нећемо признати државу која је настала на тероризму. То што се догодило није била никаква акција, већ је била агресија, а Љиљану Спасић и њену нерођену бебу нису убили политика, ни небо, ни сунце, већ су је убиле НАТО бомбе.
Поред министра Вулина, венце на споменик су положили и представници града са градоначелником Зораном Перишићем на челу, представници дипломатског кора, Војске, Полиције и бројних удружења.
(Вечерње Новости)
