Прочитај ми чланак

ЈЕЛЕНА МИЛИЋ, НА БРАНИКУ ОТАЏБИНЕ: Србија на мети меке моћи Русије

0
Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије, Београд

Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије, Београд

Запад посебну пажњу посвећује настојањима Русије да заустави даљи процес проширења евроатланске заједнице либералних демократија, у који су укључене и земље Западног Балкана, каже експерт за трансатлантске односе, Јелена Милић.

Милић тврди да Москва настоји да минира европску интеграцију Србије из неколико праваца, а пре свега аргументацијом да Запад више нема шта да понуди земљама које желе придружење европском блоку.

„Русија хоће да покаже да процес европске интеграције Србије и свих других земаља у региону није више тако примамљив за земље као што је био 1990-тих када је Русија била слаба и када су источноевропске земље побегле зато што није било алтернативе. Москва сада хоће да покаже да постоји алтернатива и то ради пре свега за своје унутрашње-политичко тржиште. Да се Русима покаже да процес европских интеграција не доноси економско благостање и да не доприноси толико стабилности.

Они врло добро виде да је процес нормализације Београда и Приштине био улазница у процес европских интеграција Србије. По неким мојим изворима они солидно раде на минирању имплементације тог споразума. Мислим да су то јако опасне ствари. На крају ће заиста утицај Москве на цео регион бити сличан ономе што је шведско министарство одбране идентификовало као руски ‘меки утицај’ на Балтику – исте такве методе већ су одавно примењиване овде. Разлика је у томе што су балтичке земље чланице НAТО и Европске уније и много уређеније. Код њих ефекти те дестабилизације не морају да буду тако опасни као код нас.“

Руска православна црква, такође, има улогу у ширењу утицаја Москве, каже Милић.

„Последњих пар година посете руских православних званичника су све чешће у Србији и они полако усмеравају званичнике српске цркве, без обзира што смо аутокефални, да постану отворенији према свим тим конзервативним трендовима и да се о њима свакодневно изајшњавају.“

Москва се укључује у трку са Западом у стварању полуга утицаја и механизма меке моћи у иностранству. После оснивања глобалне телевизије „Раша тудеј”, по узору на Си-Ен-Ен, дошао је на ред невладин сектор.

Међутим, наша саговорница је скептична:

„Створиће се низ којекавих невладиних организација и центара за глобално братство, глобални мир, аналитику и слично, али је толико очито да је то пропаганда Путинове политике а не поштен и озбиљан аналитички истраживачки рад иза тога, да ће то врло брзо изгубити кредибилитет.

Они тренутно у српским медијима имају исту покривеност ако не и већу него неко други. Њихова покривеност не долази од Спутњика – нове радио-интернет станице која се сада емитује на српском језику, која је директна афилијација руског програма „Раша тудеј“ – већ долази тако што се те вести преносе у главним електронским и главним штампаним медијима у Србији. Aли то није случај са много квалитетнијим анализама које најчешће сматрају да Србија треба да се определи за дугорочан пут ка Западу.“

Милић такође сматра да без, како каже, „невидљиве руке“ владе Србије таква пропаганда не би могла толико да напредује.

Београд уцењује Запад, а пре свега Европску унију, држећи отворена врата према Русији,“ закључује Милић.

Ауторкиња:  Јела Дефранчески
Извор: VOA
За Магацин и Ћирилизовано приредио: А. Јовановић