Прочитај ми чланак
Од победе Ципраса и Сиризе у Грчкој једна од важних тема српског политичког живота постала је ко ће и како постати „српска Сириза“ и узлетети на том таласу са југа. Прва чињеница је да су многи политички актери у Србији одавно помало Сириза, а друга је да би скоро сви који претендују на то место да буду Сириза, од комплетног концепта да узму само резултат – проценат гласова.
Овакав утисак се стиче из наступа претендената који говоре да би да буду Сириза али би да то прилагођавају мало ЕУ, мало Кини, мало Русији, мало себи, мало никоме. Сви они који се залећу да буду Сириза и да крену у јасном социјалистичком правцу морали би да сачекају и да виде хоће ли се Сириза „полупати“ у свом налету или ће пак компромисно да промисли о својим ставовима.
У Београду је боравио Костас Дузинас,професор права на Биркбек универзитету у Лондону и један од саветника Сиризе. Он је оставио јасне поруке свима онима који хоће да буду Сириза. У тим порукама јасно је изнео ставове које „српска Сириза“ мора да заступа.
Прва порука – Европска унија је постала лош концепт који мора да се мења. Да ли ће доћи до промене, по Дузинасовом мишљењу, зависи од успеха Сиризе у Грчкој. Ипак, јасно је из овог става да сваки покрет или партија који желе да буду „српска Сириза“ морају да заузму став да је тренутна ЕУ лоша и да мора доћи до промена унутар ЕУ концепта, али да Србија мора да буде на том путу.
Тренутно у Србији главни актери воде битку између ЕУ и Русије, а суштинска питања се не постављају о самим принципима које треба преиспитати. Присталице ЕУ некритички хрле ка ЕУ, а противници ЕУ апсолутно искључују могућност неке нове Европе. Где је ту Србија и српски интерес?
Друга порука – Јужњаци (а међу њима и Балканци) не могу да постану људи који живе и раде у духу протестантизма, такве радне етике и дисциплине. Тога су свесни и „северњаци“, али очигледно да нису политичке елите на Балкану и у Србији. Сви српски лидери покушавали су да од Срба направе управо такве људе и то се завршавало неуспехом. Имамо тренутне и реалне проблеме, а процеси стварања „веберијанских Срба“ су превише дугачки и исцрпни.
Предузетништво треба подстицати, али фамозне „промене свести“ нису тренутна решења. Свако ко хоће да буде „српска Сириза“ мораће да се помири са том чињеницом и да се одупре мерама штедње и понуди нешто друго. Овде су сви који не воде мере штедње против њих, а не дају неке друге моделе за решење сем критика овог модела. Свима је јасно да ни штедња није решење, али још нико није понудио другачији модел који изгледа реалан у нашим условима.
Трећа порука – Немачка вам није пријатељ, нити ће то постати. Преко Хрватске ће блокирати ваш улазак у Европску унију. То је била најубедљивија порука коју је Дузинас на мало лепши начин представио. Питање је да ли због односа Грчка-Немачка или због става да свака појава налик Сиризи представља претњу по ЕУ каква одговара Немачкој.
Овај Дузинасов став има више објашњења и могућих импликација, али је јасно да „српска Сириза“ и било која друга или неће бити „Сириза“ или неће имати подршку Немачке. Ако је и грчка Сириза данас уопште она иста из предизборне кампање. Званична немачка политика и идеје Сиризе су неспојиве.
Није лако бити Сириза. Не може свако бити Сириза. Ко хоће нека ризикује. Ризик је огроман.
Извор: Академски круг
